Сидни Меклохлин-Леврон

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сидни Маклохлин)
Сидни Меклохлин-Леврон
Сидни Меклохлин-Леврон на светском првенству 2022. године
Лични подаци
Пуно имеSydney Michelle McLaughlin-Levrone
Датум рођења(1999-08-07)7. август 1999.(24 год.)
Место рођењаЊу Брансвик, САД
ДржављанствоСАД
Висина1,75 м
Маса60 kg
Спортске информације
Спорт400 м препоне, 400 м
КлубЊу Баланс
ТренерБоб Керси (2020- )
Џоана Хејс (2018—2020)
Едрик Флореал (2017—2018)
Мајк Мекејб (2013—2017)
Достигнућа и титуле
Лични рекорди50,68 на 400 м препонe (СР)
48,74 на 400 м

Сидни Меклохлин-Леврон (енгл. Sydney McLaughlin-Levrone; Њу Брансвик, 7. август 1999) је америчка атлетичарка, светска рекордерка у трци на 400 метара с препонама. Сидни је Олимпијска шампионка у Токију 2020. са рекордом Игара и Светска шампионка 2022. са светским рекордом од 50,68 секунди. Постављајући четири светска рекорда током 13 месеци, била је прва жена која је срушила границу од 52 секунде (јун 2021.) и границу од 51 секунде (јул 2022.).[1] Освојила је сребрну медаљу на Светском првенству 2019. иза Далиле Мухамед. На поменута три такмичења освојила је и злато у женској штафети 4 × 400 метара.

Са 15 година, Меклохлин је била светска првакиња за узраст до 18 година (млађе јуниорке). Она је 2016. године била најмлађа атлетичарка која се од 1980. квалификовала за амерички олимпијски тим. Тада је истрчала светски рекорд за млађе јуниорке (узраст до 18 година) у времену 54,15 секунди, који је тада био и светски рекорд за узраст до 20 година (категорија старијих јуниора).[2] Од 2018. Сидни држи актуелни светски рекорд до 20 година од 53,60 секунди, као и најбољи резултат икад за једну јуниорку од 52,75 секунди, али овај резултат није ратификован као званични светски рекорд. Само две атлетичарке су трчале брже од 52 секунде, а Меклохлин-Леврон је једина која је пробила границу од 51 секунде.[3] Она држи шест од девет најбржих времена икада истрчаних на 400 метара са препонама у женској конкуренцији.

Године 2022, Меклохлин-Леврон је проглашена за спортисткињу године по избору Светске атлетике.[3]

Одрастање[уреди | уреди извор]

Сидни Меклохлин је рођена у Њу Бранзвику, Њу Џерси, 7. августа 1999.[4] Њен отац, Вили Меклохлин,[5] био је полуфиналиста у трци на 400 метара на Олимпијским играма 1984.[2] Њена мајка, Мери Нојмастер Меклохлин, трчала је 2:12 на 800 метара у средњој школи у Тонаванди, Њујорк.[6] [7] [8]

Сидни је одрасла у Данелену у Њу Џерсију. Почела је да трчи у раној младости, пратећи брата Тејлора и њихову старију сестру Морган.[9] Њен старији брат Тејлор трчао је за Универзитет у Мичигену и освојио сребро на 400 метара са препонама на Светском првенству за јуниоре 2016. и био је део америчког олимпијског тима у Рију 2016.[10] Њен млађи брат, Рајан, такође се бави атлетиком и имао је извесних успеха у крос тркама млађих категорија.[11] [12]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Меклохлин-Леврон на Светском првенству 2022. у Јуџину.

У јуну 2018, након годину дана на Универзитету у Кентакију, изгубила је право да се такмичи на колеџу како би постала професионална спортисткиња. Потписала је спонзорски уговор са клубом Њу Баланс (енгл. New Balance) у октобру исте године.[13] [14] Добила је уговор на око 1,5 милиона долара годишње основне плате. Уместо да ангажује агента специјализованог за спортисте, Меклохлин је склопила уговор са фирмом Вилијам Морис Ендевор, која обично представља холивудске звезде.[15]

Сидни данас тренира контроверзни [16] [17] тренер Боб Керзи, чији су успеси углавном били са атлетичаркама.

400 метара са препонама[уреди | уреди извор]

У јуну 2022. оборила је сопствени светски рекорд; трчећи време од 51,41 на Хејворд Филду у Јуџину, Орегон. Месец дана касније на Светском првенству, такође на Хејворд филду, поново је оборила сопствени светски рекорд са временом од 50,68 секунди и понела титулу светског шампиона.

На Светском првенству 2022. у Јуџину, Меклохлин-Леврон је постала прва жена која је пробила границу од 51 секунде у трци на 400 метара са препонама.

400 метара[уреди | уреди извор]

Дана 9. јуна 2023. године, у својој првој трци на 400 метара као професионалац, Меклохлин-Леврон је трчала 49,71 секунду и завршила као друга иза Марилејди Паулино на митингу Дијамантске лиге у Паризу.[18] Касније тог месеца, Меклохлин-Леврон је трчала 49,51 секунди у Њујорку, да би 8. јула 2023. године, у Јуџину истрчала најбржу трку године на 400 метара у времену 48,74 секунде.[19]

Сидни је одустала од Светског првенства у атлетици 2023. због повреде колена.[20]

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Информације са профила Сидни Меклохлин-Леврон на сајту Светске атлетике.[21]

Лични рекорди[уреди | уреди извор]

Стаза Дисциплина Време (секунде.стотинке) Датум Место Напомене
На отвореном 400 м препоне 50,68 22. јул 2022. Јуџин, САД Светски рекорд
300 м препоне 38,90 9. април 2017. Аркадија, Калифорнија, САД Северноамерички рекорд
100 м препоне 12,65 9. мај 2021. Волнат, САД
400 метара 48,74 8. јул 2023. Јуџин, САД
200 метара 22,39 29. март 2018. Гејнсвил, САД
100 метара 11,07 13. април 2018. Ноксвил, САД
У дворани 60 м препоне 8,17 15. март 2015. Њујорк, САД
400 метара 50,36 10. март 2018. Колеџ Стејшн, САД Северноамерички јуниорски рекорд [24]
300 метара 36,12 8. децембар 2017. Блумингтон, САД Светски јуниорски рекорд [25]
200 метара 22,68 9. март 2018. Колеџ Стејшн, САД
Достигнућа у јуниорској конкуренцији
На отвореном 400 м препоне 54,15 10. јул 2016. Јуџин, САД Светски рекорд за узраст до 18 година
53,60 27. април 2018. Фејетвил, САД Светски рекорд за узраст до 20 година

Међународна првенства[уреди | уреди извор]

Година Такмичење Место Позиција Дисциплина Резултат Белешка
2015. Светско првенство за млађе јуниоре Кали, Колумбија 1. 400 м препоне 55,94 (рекорд шампионата)
2016. Олимпијске игре Рио де Жанеиро, Бразил 17. 400 м препоне 56,22
2019. Светско првенство Доха, Катар 2. 400 м препоне 52,23
1. Штафета 4x400 м 3:18.92
2021. Олимпијске игре Токио, Јапан 1. 400 м препоне 51,46 ОР + СР
1. Штафета 4x400 м 3:16,85
2022. Светско првенство Јуџин, САД 1. 400 м препоне 50,68 СР
1. Штафета 4x400 м 3:17,79

Напредовање личног рекорда Сидни Меклохлин-Леврон на 400 м препоне[уреди | уреди извор]

Година Време Место Датум Напомене
2014. 55,63 Јуџин, САД 6. јул
2015. 55,28 Лајл, САД 1. јул
2016. 54,46 Гринсборо, САД 19. јун
54,15 Јуџин, САД 10. јул
2017. 54,03 Ег Харбор Сити, САД 2. јун
53,82 Сакраменто, САД 25. јун
2018. 53,60 Фејетвил, САД 28. април
52,75 Ноксвил, САД 13. мај
2019. 52,23 Доха, Катар 4. октобар
2021. 51,90 Јуџин, САД 27. јун СР
51,46 Токио, Јапан 4. август СР
2022. 51,41 Јуџин, САД 25. јун СР
50,68 Јуџин, САД 22. јул СР

Напредовање личног рекорда Сидни Меклохлин-Леврон на 400 м[уреди | уреди извор]

Година Време Локација Датум
2014. 54,36 Плејнфилд, САД 14. мај
54,08 Томс Ривер, САД 24. мај
53,78 Ег Харбор Сити, САД 31. мај
2015. 52,59 Саут Плејнфилд, САД 30. мај
2016 52,44 Ег Харбор Сити, САД 3. јун
51,87 Беркли Хајтс, САД 8. јун
2018. 50,07 Гејнсвил, САД 30. март
2023. 49,71 Париз, Француска 9. јун
49.51 Њујорк, САД 24. јун
48,74 Јуџин, САД 8. јул

Лични живот[уреди | уреди извор]

Сидни је удата за Андреа Леврона млађег, који је дипломирао на Универзитету у Вирџинији 2017. и играо три сезоне у НФЛ-у пре него што је напустио лигу. [26] [27] Леврон и Меклохлин су се венчали у Медисону у Вирџинији 5. маја 2022.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Greif, Andrew (2022-08-22). „After shattering hurdle record, Sydney McLaughlin-Levrone considers new challenge: more events”. Los Angeles Times. Приступљено 2022-08-22. 
  2. ^ а б „Sydney McLaughlin Biography, Olympic Medals, and Age”. Olympics.com. Приступљено 4. 8. 2021. 
  3. ^ а б Mulkeen, Jon (2022-12-06). „From anonymity to award-winner, McLaughlin-Levrone plots future path”. World Athletics. Приступљено 2022-12-06. 
  4. ^ Leiker, Emily (3. 8. 2021). „Sydney McLaughlin breaks own world record at Tokyo Olympics, wins gold”. USA Today. Приступљено 4. 8. 2021. 
  5. ^ „Willie McLaughlin (1997) - Manhattan College Athletic Hall of Fame”. Manhattan College Athletics. Приступљено 5. 8. 2021. 
  6. ^ Mazzone, Stephen (14. 7. 2014). „Sydney McLaughlin is Too Good to Be Only 14”. MileSplit. Приступљено 10. 7. 2016. 
  7. ^ Brady, Erik (30. 7. 2021). „Erik Brady: An Olympic athlete's roots run deep in Western New York”. The Buffalo News. Приступљено 5. 8. 2021. 
  8. ^ Politi, Steve (30. 7. 2021). „Tokyo Olympics: Cheering Sydney McLaughlin, with every beat of his new heart”. NJ.com. Advance Local Media. Приступљено 4. 8. 2021. 
  9. ^ „Track: Union Catholic siblings Taylor and Sydney McLaughlin were born to run”. The Star-Ledger. Advance Local Media. 29. 1. 2014. Приступљено 10. 7. 2016. 
  10. ^ STAFF (11. 7. 2016). „Union Catholic Track Star Will Be Youngest U.S. Track Star in Olympics”. TAP into Union. Приступљено 13. 7. 2016. 
  11. ^ Lanni, Patrick (20. 5. 2017). „Not afraid of family legacy, UC's Ryan McLaughlin adds to county title haul”. NJ.com. Advance Local Media. Приступљено 4. 8. 2021. 
  12. ^ Greene, Dan (12. 7. 2017). „Sydney McLaughlin is Gatorade Athlete of the Year”. Sports Illustrated. Приступљено 4. 8. 2021. 
  13. ^ Fisher, Chris (10. 6. 2019). „Kentucky freshman phenom Sydney McLaughlin to turn pro”. 247Sports. Приступљено 21. 1. 2020. 
  14. ^ Stunson, Mike (16. 10. 2018). „Former UK track star McLaughlin signs with New Balance after 'huge bidding war'. Lexington Herald-Leader. Приступљено 16. 10. 2018. 
  15. ^ „Sydney McLaughlin on Owning Her Career”. Women's Running. 6. 1. 2020. Приступљено 4. 8. 2021. 
  16. ^ „Canadian Olympian Accuses Kersee of Being 'Drug Coach'. Los Angeles Times. 29. 6. 1989. 
  17. ^ „Sprinter links Bob Kersee to steroids”. 
  18. ^ „Diamond League Meeting De Paris”. Paris. DiamondLeague.com. Diamond League. Приступљено 9. 6. 2023. 
  19. ^ „McLaughlin-Levrone cruises to 400m win at US Championships | REPORT | World Athletics”. worldathletics.org. Приступљено 2023-07-09. 
  20. ^ "Sydney McLaughlin-Levrone won’t participate in the World Championships", World Athletics, 11 August 2023.
  21. ^ „ATHLETE PROFILE Sydney MCLAUGHLIN”. World Athletics. Приступљено 28. 6. 2021. 
  22. ^ Fleming, Joe (10. 5. 2018). „What will record-breaking Kentucky freshman track star Sydney McLaughlin do next?”. USA Today. Приступљено 25. 1. 2020. 
  23. ^ „World U20 Records”. World Athletics. Приступљено 28. 6. 2021. 
  24. ^ Though her indoor 400 m time of 50.36 s was faster than the world under-20 record as recognized by World Athletics, it had not been ratified and was not listed as pending ratification as of June 2021.[22][23]
  25. ^ Most, Jake (8. 12. 2017). „Sydney McLaughlin Sets World Junior 300m Record in UK Debut”. Kentucky Wildcats. Приступљено 25. 1. 2020. 
  26. ^ „Andre Levrone Jr. podcast, Former NFL Player”. Sports Spectrum. 6. 11. 2020. Приступљено 4. 8. 2021. 
  27. ^ „Andre Levrone Stats, News, Bio”. ESPN. Приступљено 4. 8. 2021. 
  28. ^ Dye, Natasha; Kimble, Lindsay (6. 5. 2022). „Sydney McLaughlin and Andre Levrone Jr. Are Married! All About Their Romantic Vineyard Wedding”. People. Приступљено 2022-07-23. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]