ИААФ Дијамантска лига

Из Википедије, слободне енциклопедије
ИААФ Дијамантска лига
2010 IAAF Diamond League.jpg
Спорт: Атлетика
Година оснивања: 2010
Континенти: Европа, Азија и Северна Америка
Званични веб-сајт: Diamond League

ИААФ Дијамантска лига ново такмичење Међународне атлетске федерације (ИААФ), коју чини годишња серија атлетских такмичења која ће се одржати од 2010 па надаље.

Дијамантска лига је наследила Златну лигу која је, у периоду од 1998. до 2009. године, представљала најеминентније светско атлетско такмичење. Међутим, Златна лига је била ограничена само на Европу и укључивала је свега седам митинга – Осло, Рим, Монако, Цирих, Брисел, Берлин и од 1999. године Париз, док је нова Лига прво атлетско такмичење интерконтиненталног карактера.

Премијерну сезону Дијамантске лиге чинило је 14 једнодневних атлетских митинга, који се одржавају током сезоне одржати широм света. Први домаћин најбољим светским атлетичарима била је Доха, 14. маја, а финале је одржано у Цириху и Бриселу 19, односно 27. августа. Градови домаћини прве сезоне били су Доха, Шангај, Осло, Рим, Њујорк, Јуџин, Лозана, Гејтсхед, Париз, Монако, Стокхолм, Лондон, Цирих и Брисел.

Logo IAAF.png

Тежња челника ИААФ је да кроз Дијамантску лигу популаришу атлетику у целом свету и повећају интересовање за тај спорт. Због тога су се на митинзима ширим света и нашле 32 дисцилине. То је велико повећање у односу на Златну лигу која је, са неким мањим изменама, најчешће обухватала по шест дисципина у обе конкуренције, мушкој и женској. Овакво велико такмичење су прихватити сви врхунски атлетичари, како да би показали свој максимум, а то им је и прилика и да уновче своја резултатска достигнућа.

Награде[уреди]

Сваки од 14 митига има исти наградни фонд од 416.000 долара. Међутим поред награда на митинзима, у свакој од 32 дисциплине ће постојати такозвана Дијамантаска трка, у којој ће атлетичари током целе сезоне, на основу постигнутих резултата, сакупљати бодове. На крају ће такмичар са највећим бројем освојених бодова бити награђен са четворокаратним дијамантом, вредним 80.000 долара.[1].

Учешће у Дијамантској трци, која најбољем у свакој дисциплини доноси четворокаратни дијамант и наслов најбољег на свету, такмичари могу да се на сваком од митинга такмиче само у једној дисциплини. Бодови из две различите дисциплине се не сабирају.

Дисциплине[уреди]

На сваком митингу је заступљено по 16 дисциплина од укупно 32. Дисциплине су расподељене између различитих митинга по ротационом систему, па ће сваки град у новој сезони имати другачији програм. Једини изузетак представља Гран при у Лондону, који ће трајати два дана, па ће се организовати такмичење у свим дисциплинама.

На крају сезоне најбољи појединац у свакој дисциплини добија награду, која му се уручује на последњем митингу који у свом програму има баш то такмичење. Због тога је и одлучено да Лига има два финална, завршна, митинга – Цирих и Брисел. Оба града ће у наредне три године угостити финалисте у 16 различитих дисциплина, с тим што је ИААФ оставила отворену могућност да, уколико неки други град надмаши очекивања у организационом смислу, већ наредне сезоне преузме ту престижну улогу.

Оснивањем дијаматске лиге ИААФ је одлучио да се после 2010. више неће организовати Светско атлетско финале (WAF), које је до сада представљало круну сваке сезоне.

Дисциплине Дијамантске лиге[уреди]

Свих 16 дисцилина налазе се у обе конкуренције мушкој и женској.

100 метара
200 метара
400 метара
800 метара
1.500 метара
5.000 метара
3.000 метара препреке
110 метара препоне
400 метара препоне
Скок увис
Скок с мотком
Скок удаљ
Троскок
Бацање кугле
Бацање диска
Бацање копља

Због проблема са инфраструктуром на појединим стадионима, организатори нису могли да у програм уврсте и бацање кладива.

Наградни фонд[уреди]

На сваком такмичењу Дијамант лиге се деле награде за првих 8 такмичара[2]:

Пласман Награда (US$)
1 8000
2 6000
3 4000
4 3000
5 2000
6 1500
7 1000
8 500

Свака дисциплина ће се налази у програму на седам митинга, а тројица најбољих на основу пласмана добијају увек исти број бодова, који се рачунају у ’Дијамантској трци’. Изузетак је финале, пошто се тада бодови дуплирају.

Прво место – четири бода (Финале – осам)
Друго место – два бода (Финале – четири)
Треће место – један бод (Финале – два)

На крају сезоне, у свакој дисциплини, такмичар који сакупи највише бодова победиће у ’Дијамантској трци’. У случају да такмичари имају исти број бодова, рачунаће се победе, а ако и тада буде нерешено пресудиће бољи резултат у Финалу. Такође, постоји клаузула по којој такмичар не може да освоји ’Дијамантску трку’ уколико се не буде такмичио у финалу своје дисциплине (Цирих или Брисел).

Такмичења у Дијамантској лиги[уреди]

У 2010. години одржаће се 14 следећих атлетских митинга:

Датум Митинг Стадион Град Држава
14. мај Атлетски супер гран при Катара Qatar SC Stadium Доха Застава Катара Катар
23. мај Златни гран при Шангаја Стадион Шангај Шангај Кина Кина
4. јун Bislett Games Bislett Stadion Осло Застава Норвешке Норвешка
10. јун Golden Gala Стадион Олимпико Рим Застава Италије Италија
19. јун Адидас гран при Icahn Stadium Њујорк Застава Сједињених Америчких Држава Сједињене Америчке Државе
3. јул Prefontaine Classic Hayward Field Јуџин Застава Сједињених Америчких Држава САД
8. јул Атлетисима Stade Olympique de la Pontaise Лозана Застава Швајцарске Швајцарска
10. јул Британски гран при Gateshead International Stadium Гејтсхед Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
16. јул Митинг Арева Стад де Франс Сен Дени Застава Француске Француска
22. јул Herculis Стадион Луј II Фонтвил Застава Монака Монако
6. август DN Galan Stockholm Olympic Stadium Стокхолм Застава Шведске Шведска
13. и 14. август Лондонски гран при Кристал Палас Лондон Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
19. август Светска класа Цирих Стадион Лецигрунд Цирих Застава Швајцарске Швајцарска
27. август Меморијал ван Даме Стадион краља Бодуена Брисел Застава Белгије Белгија

Промотери[уреди]

Да би обезбедили учешће најбољих атлетичара на свим митинзима, ИААФ је са најбољима потписала ексклузивне уговоре. Они ће бити промотери прве Дијаманске лиге.

Јусејн Болт са Јамајке, без сумње најбржи човек на свету, је највећа звезда, како међу промотерима, тако и у атлетици уопште. Он је актуелни светски рекордер на 100 (9,58 секунди), 200 (19,19 секунди) и 4 x 100 метара. Болт је први човек у историји Олимпијских игара који је победио и на 100 и на 200 метара са временом новог светског рекорда.

Шели-Ен Фрејзер је фаворит Јамајке у женском спринту, која је на Олимпијским играма 2008. у Пекинг направила велико изненађење и стигла до златне медаље у трци на 100 метара. Прошлу годину је обележила са два прва места на Свестком првенству у Берлину, на 100 и 4x100 метара.

Алисон Феликс је америчка спринтерка такође је један од промотера. Она је прва жена која је на три узастопна светска првенства побеђивала у трци на 200 метара.

Тајсон Геј, из Сједињениг Америчких Држава, је други најбржи човек у историји на 100 метара и трећи на 200 метара, такође, ће учествовати као промотер на митинзима Дијамантске лиге. Геј је на Светском првенству у Осаки 2007. освојио злато, па ће сигурно покушати да се реваншира неприкосновеном Болту, који му је на Свестком првенству 2009. у Берлину одузео титулу светског првака.

Стивен Хукер, скакач мотком из Аустралије који је на Олимпијским играма 2008. у Пекингу поставио нови олимпијски рекорд са 5,96 метара, на Свестком првенству у Берлину је упркос повреди, постао светски првак и тако постао прави херој.

Американка Сања Ричардс-Рос једна је од најуспешнијих атлетичара у ери Златне лиге. Она је чак три пута у каријери освајала џек-пот. После четири године без успеха на великим такмичењима, она је, лане на Свестком првенству у Берлину напокон успела да освоји титулу на 400 метара.

Велика конкуренција Болту и Геју биће Јамајчанин Асафа Пауел. Пауел је један од најбржих људи на свету, човек који је у периоду од јуна 2005. до маја 2008. био светски рекордер на 100 метара. Он је једин спринтер у историји коме је пошло за руком да у једној сезони (2008) чак 15 пута трчи ту деоницу испод десет секунди, али он још увек нема ниједну појединачну титулу.

Хрватска атлетичарка Бланка Влашић је протеклих година својим резултатима заслужила епитет најбоље скакачице у вис и потпуно заслужено постала један од промотера Дијамантске лиге. У својој каријери, границу од два метра прескакала је до ове сезоне 131 пут, на 82 такмичења, а висину 2,05 m је савладала укупно 14 пута. Од ње је боља само светска рекордерка Бугарка Стефка Костадинова.

Кенениса Бекеле је један од најбољих, а можда и најбољи дугопругаш у историји. Етиопљанин је светски рекордер на 5.000 и 10.000 на отвореном, као и на 5.000 метара у дворани. Поред титула на олимпијским играма и светском првенствима на отвореном и у дворани он је једини атлетичар који је успео да тријумфује и на кратким и на дугим деоницама на Светском првенству у кросу и то је урадио пет пута за редом у периоду од 2002. до 2006. године.

Новозеланђанка Валери Вили, олимпијска победница и двострука светска првакиња у бацању кугле позната је по серији од чак 29 узастопних тријумфа на разним митинзима и такмичењима.

Међу промотерима нашло се места и забацаче копља Чехињу Барбору Шпотакову, Норвежанина, Андреаса Торкилдсена и Финца Тера Питкамакија.

Питкамаки је светски првак из Осаке 2007. године, а Торкилдсен је први бацач копља у историји који је европски, светски и олимпијски победник. Барбора Шпотакова је актуелна олимпијска победница и светска рекордерка са 72,28 метара.

Рекорди Дијамантске лиге[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ IAAF: IAAF Diamond League – All the events, all around the World, 2. März 2009
  2. ^ „The IAAF Diamond League“ (PDF; 62 KB). IAAF Приступљено 24. 8. 2009.. 

Спољашње везе[уреди]