Светско првенство у атлетици на отвореном
Светско првенство у атлетици на отвореном организује Међународна асоцијација атлетских федерација (ИААФ), чији је члан и Атлетски савез Србије (АСС). Прво светско првенство одржано је 1983. године у Хелсинкију (Финска). У почетку, првенства су се одржавала сваке четврте године, а од 1993. одржавају се сваке дуге године, у непарним годинама како се не би календарски поклопила са Летњим олимпијским играма.
После Олимпијских игара и Светског првенства у фудбалу, то је према броју учесника навеће спортско такмичење на свету.
На првом светском првенству биле је заступљена 41 дисциплина (24 мушке и 17 женских) да би се временом број повећао на 47 (24 мушке и 23 женске). Дисциплине су додаване овим редом:
- 1987, жене 10.000 м и 10 км ходање
- 1993, жене троскок
- 1995, жене 5.000 м уместо досадашњих 3.000 м
- 1999, жене, скок мотком, бацање кладива и 20 км ходање уместо досадашњих 10 км ходање
- 2005, жене, 3.000 м препреке
Садржај |
Светска првенства на отвореном[уреди]
Укупан биланс медаља на свим светским првенствима од 1983. до 2011.[уреди]
| Пласман | Држава | Укупнпо | |||
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 132 | 74 | 69 | 275 | |
| 2 | 46 | 56 | 49 | 154 | |
| 3 | 38 | 33 | 29 | 100 | |
| 4 | 30 | 26 | 37 | 93 | |
| 5 | 21 | 27 | 28 | 76 | |
| 6 | 21 | 19 | 15 | 55 | |
| 7 | 19 | 16 | 19 | 54 | |
| 8 | 18 | 40 | 31 | 89 | |
| 9 | 18 | 29 | 29 | 76 | |
| 10 | 18 | 22 | 9 | 49 | |
| 11 | 11 | 14 | 13 | 38 | |
| 12 | 11 | 8 | 13 | 32 | |
| 13 | 10 | 14 | 12 | 36 | |
| 14 | 10 | 11 | 6 | 27 | |
| 15 | 10 | 10 | 11 | 31 | |
| 16 | 10 | 7 | 11 | 28 | |
| 17 | 10 | 7 | 11 | 28 | |
| 18 | 9 | 14 | 16 | 39 | |
| 19 | 8 | 9 | 11 | 28 | |
| 20 | 7 | 15 | 14 | 36 | |
| 21 | 7 | 7 | 5 | 19 | |
| 22 | 7 | 5 | 6 | 18 | |
| 23 | 7 | 5 | 4 | 16 | |
| 24 | 7 | 3 | 5 | 15 | |
| 25 | 6 | 5 | 2 | 13 | |
| 26 | 6 | 0 | 3 | 9 | |
| 27 | 5 | 8 | 10 | 23 | |
| 28 | 5 | 6 | 5 | 16 | |
| 29 | 5 | 3 | 8 | 16 | |
| 30 | 5 | 1 | 1 | 7 | |
| 31 | 4 | 9 | 5 | 18 | |
| 32 | 4 | 6 | 11 | 21 | |
| 33 | 4 | 6 | 9 | 19 | |
| 34 | 4 | 5 | 3 | 12 | |
| 35 | 4 | 0 | 3 | 7 | |
| 36 | 4 | 0 | 1 | 5 | |
| 37 | 3 | 1 | 7 | 11 | |
| 38 | 3 | 1 | 1 | 5 | |
| 39 | 3 | 1 | 0 | 4 | |
| 40 | 3 | 0 | 1 | 4 | |
| 41 | 2 | 6 | 3 | 11 | |
| 42 | 2 | 4 | 1 | 7 | |
| 43 | 2 | 3 | 0 | 5 | |
| 44 | 2 | 2 | 1 | 5 | |
| 45 | 2 | 1 | 1 | 4 | |
| 46 | 2 | 1 | 0 | 3 | |
| 47 | 2 | 1 | 0 | 3 | |
| 48 | 2 | 0 | 0 | 2 | |
| 49 | 1 | 5 | 5 | 11 | |
| 50 | 1 | 4 | 5 | 10 | |
| 51 | 1 | 4 | 0 | 5 | |
| 52 | 1 | 3 | 3 | 7 | |
| 53 | 1 | 2 | 0 | 3 | |
| 54 | 1 | 1 | 2 | 4 | |
| 55 | 1 | 1 | 1 | 3 | |
| 56 | 1 | 1 | 0 | 2 | |
| 57 | 1 | 0 | 4 | 5 | |
| 58 | 1 | 0 | 1 | 2 | |
| 58 | 1 | 0 | 1 | 2 | |
| 58 | 1 | 0 | 1 | 2 | |
| 61 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 61 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 61 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 61 | 1 | 0 | 0 | 1 | |
| 65 | 0 | 5 | 5 | 10 | |
| 66 | 0 | 3 | 3 | 6 | |
| 66 | 0 | 3 | 3 | 6 | |
| 68 | 0 | 2 | 1 | 3 | |
| 69 | 0 | 2 | 0 | 2 | |
| 69 | 0 | 2 | 0 | 2 | |
| 69 | 0 | 2 | 0 | 2 | |
| 72 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 72 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 72 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 72 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 72 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 72 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 72 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 72 | 0 | 1 | 1 | 2 | |
| 80 | 0 | 1 | 0 | 1 | |
| 80 | 0 | 1 | 0 | 1 | |
| 80 | 0 | 1 | 0 | 1 | |
| 80 | 0 | 1 | 0 | 1 | |
| 84 | 0 | 0 | 4 | 3 | |
| 85 | 0 | 0 | 3 | 2 | |
| 86 | 0 | 0 | 2 | 2 | |
| 87 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 87 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 87 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 87 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 87 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 87 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| 87 | 0 | 0 | 1 | 1 | |
| Укупно (93) | 584 | 590 | 580 | 1754 | |
Види још[уреди]
Хелсинки 1983. | Рим 1987. | Токио 1991. | Штутгарт 1993. | Гетеборг 1995. | Атина 1997. | Севиља 1999. | Едмонтон 2001. | Париз 2003. | Хелсинки 2005. | Осака 2007. | Берлин 2009. | Тегу 2011. | Москва 2013. |
Париз 1985 | Индијанаполис 1987 | Будимпешта 1989 | Севиља 1991 | Торонто 1993 | Барселона 1995 | Париз 1997 | Маебаши 1999 | Лисабон 2001 | Бирмингам 2003 | Будимпешта 2004 | Москва 2006 | Валенсија 2008 | Доха 2010 | Истанбул 2012 |