Споменик краљу Петру I и краљу Александру I у Паризу

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик краљу Петру I и краљу Александру I
Опште информације
МестоПариз
Држава Француска
Врста споменикаспоменик
Време настанка9. октобар 1936.

Споменик краљу Петру I и краљу Александру I представља заједничку споменичку композицију која се налази у Паризу.

Посвећен је примарно краљу Александру I Карађорђевићу, који је убијен 1934. године у атентату на територији Француске, али и његовом оцу краљу Петру I. Споменик је откривен 9. октобра 1936. године на другу годишњицу Марсељског атентата.

Аутор споменика је француски скулптор и националиста Максим Реал дел Сарт.

Историја[уреди | уреди извор]

Посмртна маска краља Александра I изложена код Тријумфалне капије у Паризу, дело Максима Реала дел Сарта

Предисторија[уреди | уреди извор]

У међуратном периоду, Краљевина Југославија је настојала да од Француске створи најзначајнијег спољнополитичког партнера, негујући култ савезништва из Првог светског рата и заједничких борби на Солунском фронту. Ради тога циља, на Калемегдану је на годишњицу потписивања немачке капитулације 11. новембра 1930. године, откривен Споменик захвалности Француској у присуству краља Александра I Карађорђевића.

Приликом доласка у званичну посету Француској, краљ Александар I је убијен 9. октобра 1934. године у Марсеју, од стране Величка Димитрова Керина, припадника сепаратистичке ВМРО, а у атентату који су организовали припадници усташког покрета. Заједно са њим, тада је убијен и француски министар иностраних послова Луј Барту.

Уочи Дана примирја 10. новембра 1934. године, камене посмртне маске краља Александра I и министра Бартуа су биле изложене код Тријумфалне капије у Паризу. О томе је извештавао београдски лист Време на насловној страни, у тексту под насловом „Милиони Парижана дефилују током целе ноћи испред посмртне маске Блаженопочившег Краља Александра, изложене на катафалку испред Победничке капије”.[1] Исте вечери, одржана је молитва за краљеву душу, а међу присутнима су били француски председник Албер Лебрен, маршал Филип Петен, маршал и почасни војвода Луј Франше д’Епере, кнегиња Олга Карађорђевић, југословенски посланик у Паризу др Мирослав Спалајковић... Посмртне маске је израдио француски скулптор Максим Реал дел Сарт (франц. Maxime Real del Sarte), припадник монархистичке Француске акције.

Откривање споменика (9. октобар 1936)

Откривање споменика[уреди | уреди извор]

Споменик је откривен 9. октобра 1936. године, на другу годишњицу Марсељског атентата. Свечаности откривања споменика су присуствовали:

Композиција[уреди | уреди извор]

Максим Реал дел Сарт је имао задатак да изради заједнички споменик краљу Петру I и краљу Александру I. Монументална композиција је израђена у бронзи и представља краља Александра I на коњу, док гледа у небо. Иза њега се налазе југословенска тробојка, као и застава Легије части, чији је био носилац. Поред владара на коњу, налази се његов отац краљ Петар I који му предаје сабљу. Са друге стране је маршал Луј Франше д’Епере.[3]

Иако је на макети било предвиђено да се у дну налази још једна скулптура беживотног краља Александра I у мртвачкој тканини, над којим плаче персонификација туге са мачем у рукама, коначно решење се определило за величање краљеве државничке и ратничке славе, уместо трагичне смрти.

На предњој страни постамента се налази натпис: "Краљевина Србије и Југославије, Петру I Ослободиоцу и Александру I Ујединитељу", a испод тога: "Омаж Париза и Француске својим великим пријатељима".[4]

На бочним странама се налазе делови телеграма који је регент Александар упутио француском председнику Ремону Поенкареу, децембра 1915. године: „Србије више нема, али њена војска је сачувана, ми смо спремни да наставимо борбу на француском тлу”, као и наводне последње краљеве речи: „Чувајте Југославију! Чувајте француско-југословенско пријатељство![5]

Локација[уреди | уреди извор]

Споменик се налази на Тргу Александра I од Југославије (франц. Square Alexandre 1er de Yougoslavie) у 16. округу Париза.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Милиони Парижана дефилују током целе ноћи испред посмртне маске Блаженопочившег Краља Александра, изложене на катафалку испред Победничке капије”. Време. 4613: 1. 11. новембар 1934. 
  2. ^ Бећковић, Матија (25. 01. 2015). „Ако је за Париз, није за Београд”. Политика. 
  3. ^ Jakovljević, Dragica (3. avgust 2020). „Pariz: Spomenik našim kraljevima”. Danas. 
  4. ^ Milovanović, Jovana (9. oktobar 2018). „Omaž Pariza i Francuske Karađorđevićima: o jedinom spomeniku kraljevima Petru i Aleksandru koji je preživeo Drugi svetski rat”. 
  5. ^ „Monument à Alexandre Ier de Yougoslavie et Pierre Ier de Serbie – Paris (75016)”.