Средњосибирска висораван
Средњосибирска висораван (рус. Среднесибирское плоскогорье, јакут. Орто Сибиир хаптал хаиалаах сире) је висораван (плато) у источном делу Русије, тј. источном делу Сибира и простире се територијом Јакутије, Краснојарске Покрајине и Иркутске области.
Висораван је на југу омеђена планским венцoм Источног Сајпана, те Прибајкалским и Забајкалским венцoм планина. На западу, Западносибиром низијом (равницом), на северу Северносибирском низијом, а на истоку Средњојакутском низијом.
Код Средњосибирске висоравни се смењују широки појас висоравни (платоа) и гребена. Највећа висина је 1701 м (Плато Путорана).
Долинама Средњосибирске висоравни простиру се подручја шума и степа. У оквиру висоравни су налазишта никла, бакра, руде гвожђа, угља, графита, соли, нафте и природног гаса.
Реке са висоравни су у сливу Арктичког океана, од којих су највеће: Доња Тунгуска, Поткамена Тунгуска, Ангара, Лена и десне притоке Виљуј, Хатанга и река Котуј.
Спољашње везе [уреди]
 |
Овај незавршени чланак Средњосибирска висораван везан је за географију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
 |
Овај незавршени чланак Средњосибирска висораван тиче се Русије. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
