Стара црква Св. Вазнесења у Великом Крчимиру

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Стара црква Св. Вазнесења у Великом Крчимиру
Опште информације
МестоВелики Крчимир
ОпштинаГаџин Хан
Држава Србија
Врста споменикаНепокретно културно добро
Време настанка17. век
Тип културног добраСпоменик културе
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш

Стара црква Св. Вазнесења у Великом Крчимиру налази се у области Заплања, на територији општине Гаџин Хан.

На основу решењу о заштити Завода за заштиту споменика културе у Нишу 1970. године, додаје се на списак непокретних културних добара, као споменик културе.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Ова црквица настала је у 17. веку, а 1841. године користила се у сврси стецишта заплањских устаника током мало познате и ретко помињане Заплањске буне против турских завојевача и њиховог зулума. Краљ Милан Обреновић поклонио је два звона овој цркви, а у њој се налази и споменик свештеницима који су обешени током буне од стране Турака. У костурници истоимене веће и новије цркве чувају се остаци заплањских јунака погинулих 1804. године, у време Првог српског устанка, као и током Првог светског рата.[2]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Стара црква Вазнесења Господњег је издужена једнобродна полуобличасто засведена грађевина са истакнутим челом лука свода на попречним фасадама и полукружном апсидом. Наос од припрате је раније одвајао зид од кога су остали трагови у виду пиластра који деле цркву на два травеја. Грађена је крупним квадерима сиге у кречном малтеру и прекривена двосливним кровом. Каснијим интервенцијама 1838. и 1899. године дозидан је трем, отворена јужна врата и проширени прозори, а нови иконостас померен је према западу.

Осликавање цркве је започето у априлу, а завршено у јуну 1629. године. Елементи старог живописа сачувани су у наосу, олтарском простору и на спољашњој страни западног зида припрате. У олтарском простору је поворка архијереја, св. Три јерарха, св. Димитрије, св. Нестор, св. Георгије, и други. У полукалоти апсиде је Хритос у мандорли, а испод се налази Богородица шира од небеса, окружени Благовестима и надвишени Причешћем апостола. Ту имамо и сцене из Христовог живота: Рођење, Крштење, Мироноснице, Васкрсење, Распеће, Улазак у Јерусалим, Христос храни гладне после проповеди, као и Ваведење Богородице. Мале уоквирене композиције вештог сликара су хармоничне и складаног колорита. Други зограф, скромнијег талента, осликао је Страшни суд на западној фасади неколико година касније, где се примећује да квалитет заостаје за оним у наосу.

Једноставна конструкција двоспратног иконостаса попуњена је иконама из 19. и 20. века. Изнад улазних врата урезан је натпис од стране патријарха Арсенија IV Шакабенде из 1753. године, док је боравио у цркви повлачећи се од Турака. Конзерваторски радови 1957. године вратили су кров оронулој цркви, санациони радови изведени су 1970, док је заштита живописа обављена 1970. и 1974, да би се 2003. године приступило учвршћивању и отклањању познијих слојева.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „НЕПОКРЕТНА КУЛТУРНА ДОБРА НА ТЕРИТОРИЈИ ОПШТИНЕ ГАЏИН ХАН”. www.zzsknis.rs. Приступљено 20. 2. 2022. 
  2. ^ „Tragom pravoslavlja u Zaplanju - Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Velikom Krčimiru”. negoslava.wordpress.com. Приступљено 20. 2. 2022. 
  3. ^ Ракоција, Миша (9. 1. 2014). „СТАРА ЦРКВА СВ. ВАЗНЕСЕЊА У ВЕЛИКОМ КРЧИМИРУ”. eparhijaniska.rs. Архивирано из оригинала 20. 02. 2022. г. Приступљено 20. 2. 2022. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стара_црква_Св._Вазнесења_у_Великом_Крчимиру&oldid=27383856”