Арсеније IV Јовановић Шакабента
| Арсеније IV Јовановић Шакабента | |
|---|---|
| Датум рођења | 1698. |
| Место рођења | Пећ (Османско царство) |
| Датум смрти | 18. јануар 1748. |
| Место смрти | Сремски Карловци (Аустријско царство) |
| Звање | Пећки патријарх |
| Редослед | 28. |
| Године | 1725-1737. |
| Претходник | Мојсије |
| Наследник | Јоаникије III Караџа-Грк |
| Звање | Митрополит карловачки |
| Године | 1737 — 1748. |
| Претходник | Вићентије Јовановић |
| Наследник | Исаија Антоновић |
Арсеније IV Јовановић Шакабента (1698, Пећ — 18. јануар 1748, Сремски Карловци) је био 28. патријарх српске цркве. Арсеније је родом из Бањана из села Шаке код Реновца по чему су и добили презиме Шакабенте[1].
Замонашио се као младић и врло рано постао рашки митрополит. Патријарх Мојсије га је за живота одредио за свог наследника, па је Арсеније постао патријарх 1725. године.
Арсенија IV је, попут Арсенија III Чарнојевића, активно радио на ослобођењу Србије и српског народа од Турака, па се придружио аустријској војсци када је 1737. године избио нови аустро-турски рат. Са њим су се многи Срби и арбанашки Клименти ставили на страну Аустрије. Али, убрзо затим Аустрија доживљава пораз и Арсеније IV предводи другу велику сеобу Срба на север, у Угарску.
Након смрти карловачког митрополита Викентија, патријарх Арсеније IV постао је и администратор Карловачке митрополије. Царица Марија Терезија потврдила је 1741. године патријаршијско достојанство Арсенију IV и поставила га за духовног поглавара над целим српским свештенством и народом.
Арсеније IV је, на месту старе и скромне митрополијске резиденције у Карловцима подигао нови двор (касније је изгорео у пожару) и семинар и капелу светог Трифуна која је постојала све до подизања карловачке Саборне цркве.
Током живота у Аустрији, Арсенија IV није одржавао везе са патријархом Јоаникијем III кога су поставили Турци, али се бринуо о манастирима и црквама у Србији.
Патријарх Арсеније IV умро је јануара 1748. године у Карловцима. Сахрањен је у манастиру Крушедол.
[уреди] Извори
- ^ М. С. Милојевић: Обшти лист Патријаршије Пећске, Гласник Српског ученог друштва књига XXXV, стр.77
| Претходник: Мојсије Рајовић |
патријарх српски 1725 — 1737. |
Наследник: Јоаникије III Караџа-Грк |
| Претходник: Вићентије Јовановић |
митрополит карловачки 1737 — 1748. |
Наследник: Исаија Антоновић |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
Архиепископи
(1219—1337):
Свети Сава • Свети Арсеније I Сремац • Свети Сава II • Данило I • Јоаникије I • Свети Јевстатије I • Свети Јаков • Свети Јевстатије II • Свети Сава III • Свети Никодим • Свети Данило II
Патријарси
(1346—1463):
Свети Јоаникије II • Сава IV • Свети Јефрем • Свети Спиридон • Данило III • Сава V • Данило IV • Свети Кирило • Свети Никон • Теофан • Никодим II • Арсеније II
(1557—1766):
Свети Макарије Соколовић • Антоније Соколовић • Герасим Соколовић • Саватије Соколовић • Јеротеј Соколовић • Филип Соколовић • Јован Кантул • Пајсије I Јањевац • Свети Гаврило I Рајић • Максим Скопљанац • Арсеније III Чарнојевић • Калиник I • Атанасије I • Мојсије Рајовић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Јоаникије III Караџа-Грк • Атанасије II Гавриловић • Гаврило II Сарајевац • Гаврило III • Викентије Стефановић • Пајсије II Грк • Гаврило IV Грк • Кирило II • Василије Јовановић-Бркић • Калиник II Грк
(1920—данас):
патријарх Димитрије • патријарх Варнава • патријарх Гаврило (V) • патријарх Викентије (II) • патријарх Герман • патријарх Павле • патријарх Иринеј
Карловачки митрополити и патријарси
(1690—1920):
Арсеније III Чарнојевић • Исаија Ђаковић • Софроније Подгоричанин • Викентије Поповић-Хаџилавић • Мојсије Петровић • Вићентије Јовановић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Исаија Антоновић • Павле Ненадовић • Јован Ђорђевић • Вићентије Јовановић Видак • Мојсије Путник • Стефан Стратимировић • Стефан Станковић • Јосиф Рајачић • Самуило Маширевић • Прокопије Ивачковић • Герман Анђелић • Георгије Бранковић • Лукијан Богдановић
Београдски митрополити
(1801—1920):
Леонтије Ламбровић • Агатанел • Антим • Мелентије Павловић • Петар Јовановић • Михаило Јовановић • Теодосије Мраовић • Инокентије Павловић • Димитрије Павловић
У Црној Гори
(1484—1920):
Висарион • Вавила • Роман • Герман • Рому • Василије • Макарије • Дионисије • Ромил • Пахомије • Ђерасим • Венијамин • Стефан • Руфим I • Мардарије • Пајсије • Руфим II • Висарион Бориловић-Бајица • Сава Очинић • Данило • Сава • Василије • Арсеније Пламенац • Петар I • Петар II • Никанор Ивановић • Иларион II Рогановић • Висарион Љубиша • Митрофан Бан
