Шанчеви из Првог српског устанка на Делиграду

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Шанчеви из Првог српског устанка на Делиграду
Фронтални поглед Делиградског утврђења
Опште информације
МестоДелиград
ОпштинаАлексинац
Држава Србија
Врста споменикаКултурна баштина
Време настанкаПрви српски устанак
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
Власник Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
www.zzsknis.rs

Шанчеви из Првог српског устанка на Делиграду (шанчеви — ровови), подигнути су 1806. године у циљу одбране устаничке Србије од Турака као стратешка места, погодна за осматрање и чување, али и за одбрану од напада непријатеља. Уврштени су у листу заштићених споменика културе Републике Србије (ИД бр. ЗМ 8).[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Остаци шанчева делиградског утврђења

Шанчеви из Првог српског устанка налазе се на вашаришту у Делиграду, у порти цркве у селу Јасењу. Делиградско утврђење чинило је огромну препреку турском надирању низ Мораву, односно на правцу Ниш - Београд. Делиградски шанчеви су представљали снажан фортификациони објекат, којим су српски устаници контролисали алексиначку долину. У време турске офанзиве 1806, постојала су само два редута, шанац војводе Илије Барјактаревића и Топољак. Устаници су остварили велике победе над непријатељском војском 1806. и 1807. Иако Турци нису могли да освоје Делиград, након чегарске катастрофе, 1809. године, благодарећи огромној надмоћности у људству опколили су га и продужили надирање ка Ћуприји. Посада се после дуготрајне опсаде пробила и повукла преко Мораве. После пропасти Србије 1813. године Делиград се држао јуначки још пуних 15 дана. Цео шанац био је у облику правоугаоног троугла са побијеним палисадима, четири бастиона за топове и две гвоздене капије. Унутар шанца биле су земунице, за људе и коње, покривене са два реда балвана. Шанчеви су делимично сачували аутентичност.

Спомен црква[уреди | уреди извор]

На делу Карађорђевог шанца 1933. године, подигнута је црква са спомен костурницом, посвећена је изгинулим ратницима у биткама вођеним у Првом српском устанку, а у којој су сахрањени посмртни остаци Срба и Руса изгинулих од 1804. до 1918. године.[2]

Црква посвећена Арханђелу Михаилу и Арханђелу Гаврилу, задужбина је Одбора госпођа „Кнегиња Љубица”, а подигнута је пројекту ју архитекте Момир Коруновић, према плану цркве у Штимљу. Темељи храма су свечано освештани на Крстовдан 1930. године. Један од ктитора био је и краљ Александар I Карађорђевић који је поклонио звоно и иконостас. Црква је завршена и освећена 12. маја 1935. године. Грађена је од 1933. до 1935. године у традиционалном српско византијском стилу од армираног бетона, са куполом и крстом. Необично је складног облика и сматра се једним од најуспелијих Коруновићевих пројеката. Током 2003. и 2004. године извршена је реконструкција дела шанца и изведени су конзерваторско рестаураторски радови на цркви.[3]

Шанчеви[уреди | уреди извор]

Главни чланак ове категорије је Шанац (пољско утврђење).

Делиград је био комплекса шанчева између Алексинца и Ражња. Највеће утврђење било је неправилног правоуглог троугла, са бастионима на којима су били топови скинути са Смедеревске тврђаве. Имао је грудобран и палисаде. Градио га је инжењер Вуча Жикић. Данас је од Делиграда остао само мали сегмент са грудобраном високим око два метра и дебелим палисадима.[4]

Битка на Делиграду[уреди | уреди извор]

Главни чланак ове категорије је Битка на Делиграду (1806).

Бој на Делиграду у Првом српском устанку одиграо се 3. септембра 1806. године. Сукобиле су се српска војска под вођством Карађорђа и турска војска коју је предводио Ибрахим паша. Епилог борбе за слободу Србије десиће се седам деценија касније на Берлинском конгресу 1878. године.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Шанчеви из Првог српског устанка”. nasledje.gov.rs. Приступљено 2022-09-17. 
  2. ^ „Бедем Европе у српско-турским ратовима – Јуначки град Делиград | Слово југa” (на језику: српски). Приступљено 2022-09-17. 
  3. ^ „DELIGRAD ČUVA USPOMENU NA JUNAKE – Ilustrovana politika” (на језику: српски). Приступљено 2022-09-17. 
  4. ^ „ДЕЛИГРАД, ШАНЧЕВИ ИЗ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА | Споменици Србије” (на језику: српски). 2021-09-01. Приступљено 2022-09-17. 
  5. ^ „ustanici Архиве”. КРОЗ СРБИЈУ И ДАЉЕ.... (на језику: српски). Приступљено 2022-09-17. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 2). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 370. 
  • Батаковић, Душан Т., ур. (2000). Нова историја српског народа (1. изд.). Београд: Наш дом. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Шанчеви из Првог српског устанка на Делиграду на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шанчеви_из_Првог_српског_устанка_на_Делиграду&oldid=27678256”