Столац
Из Википедије, слободне енциклопедије
-
- За другу употребу, погледајте чланак Столац (вишезначна одредница).
| Столац | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Херцеговачко-неретвански кантон |
| Општина | Столац |
| Положај | 43° 5′ 2" СГШ 17° 57′ 33" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Популација (1991) - број становника - густина |
5.530 ст./km² |
| Поштански број | |
| Позивни број | 036 |
  Столац
Столац на мапи Босне и Херцеговине
|
|
Столац је град и седиште општине смештен у југоисточнном делу Босне и Херцеговине, на крајњем истоку Херцеговачко-неретванског кантона, на самој граници са Републиком Српском. Град је настао на обалама реке Брегаве, окружују га планина Хргуд и Видово поље. Сам прилаз Столцу са западне стране је Дубравска висораван, која је специфична и позната по брескви и надасве дубравском виноградарству по којем су позната столачка вина. На истоку је Дабарско поље (Република Српска), познато по квалитетним прерађевинама од меса, а на југоистоку градић и општина Љубиње (Република Српска), надалеко чувено по најквалитетнијем дувану у свету - „херцеговачкој шкији”. У Стоцу постоје трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари последњи познати налази илирског града Даорсона.
[уреди] Историја
Назив Столац добио је релативно касно - први познати податак је из XV века, те се развој Стоца прати кроз неколико назива. Најстарији назив је Даорсои, односно Даорсон, илирски град у селу Ошањићи изнад Стоца (IV-III век п. н. е.). Следи римски Dillintum, затим castrum Vidoskij и loco dicto Stolaz, па Vidosich, Видоски град, османско Илце и Истолце, потом Видоска и коначно Столац. Пошто се крај налази у медитеранском поднебљу успевале су све врсте воћа, а највише грожђа. За време грађанског рата у Босни и Херцеговини град је доста претрпео. Срушена је православна црква из 1870. године, једна од најстаријих џамија султана Селима из 1519, а уништени су и многи други споменици. Скоро целокупна популација Срба, којих је до 1992. у Стоцу било скоро као и Бошњака, а далеко више него Хрвата, избегла је на почетку рата. Срби су доживели погром и за време Другог светског рата од стране усташа. У близини се налази село Пребиловци које је синоним за српска страдања у Другом светском рату.
[уреди] Насељена мјеста, 1991.
| * | насељено мјесто | број становника |
|---|---|---|
| 1. | Аладинићи | 747 |
| 2. | Баране | 167 |
| 3. | Берковићи | 159 |
| 4. | Битуња | 335 |
| 5. | Бјелојевићи | 325 |
| 6. | Боројевићи | 717 |
| 7. | Брштаник | 186 |
| 8. | Бурмази | 369 |
| 9. | Дабрица | 478 |
| 10. | До | 57 |
| 11. | Жегуља | 287 |
| 12. | Козице | 126 |
| 13. | Комање Брдо | 43 |
| 14. | Крушево | 300 |
| 15. | Љубљеница | 132 |
| 16. | Љути До | 316 |
| 17. | Меча | 88 |
| 18. | Ошањићи | 1.102 |
| 19. | Пјешивац - Греда | 512 |
| 20. | Пјешивац - Кула | 823 |
| 21. | Поплат | 457 |
| 22. | Попрати | 340 |
| 23. | Предоље | 91 |
| 24. | Прењ | 790 |
| 25. | Ротимља | 718 |
| 26. | Столац | 5.530 |
| 27. | Струпићи | 206 |
| 28. | Сузина | 162 |
| 29. | Тријебањ | 352 |
| 30. | Трусина | 122 |
| 31. | Хатељи | 468 |
| 32. | Ходово | 418 |
| 33. | Хргуд | 281 |
| 34. | Црнићи - Греда | 658 |
| 35. | Црнићи - Кула | 628 |
| 36. | Шћепан Крст | 191 |
| * | укупно | 18.681 |
Послије потписивања Дејтонског споразума општина Столац подијељена је између Федерације БиХ и Републике Српске. Западни дио општине са градом Стоцем ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Берковићи, Битуња, Брштаник, Дабрица, Хатељи, Љубљеница, Љути До, Меча, Предоље, Струпићи, Сузина, Шћепан Крст, Трусина и Жегуља, и дијелови насељених мјеста: Бурмази, До, Ходово, Хргуд и Поплат. Од овог подручја формирана је општина Берковићи.
[уреди] Становништво
 |
За више информација погледајте Демографија Стоца |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Столац је имала 18.681 становника, распоређених у 36 насељених места.
| Становништво општине Столац | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 8,101 (43,36%) | 7,359 (38,91%) | 7,113 (36,98%) | |||
| Хрвати | 6,188 (33,12%) | 6,410 (33,89%) | 7,041 (36,61%) | |||
| Срби | 3,917 (20,96%) | 4,332 (22,90%) | 4,900 (25,48%) | |||
| Југословени | 307 (1,64%) | 675 (3,56%) | 63 (0,32%) | |||
| остали и непознато | 168 (0,89%) | 134 (0,70%) | 113 (0,58%) | |||
| укупно | 18,681 | 18,910 | 19,230 | |||
У границама данашњих општина, национални састав 1991. године, је био сљедећи:
Општина Столац (ФБиХ)
| година пописа | укупно | Муслимани | Хрвати | Срби | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1991 | 15.171 | 7.386 (48,68%) | 5.542 (36,53%) | 1.806 (11,90%) | 280 (1,84%) | 157 (1,05%) |
| година пописа | укупно | Срби | Муслимани | Хрвати | Југословени | остали |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1991 | 3.510 | 2.111 (60,14%) | 715 (20,37%) | 646 (18,40%) | 27 (0,76%) | 11 (0,33%) |
