Столац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Столац (вишезначна одредница).
Столац

Панорама града
Панорама града

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Застава Херцеговачко-неретванског кантона Херцеговачко-неретвански кантон
Општина Општина Столац
Становништво
Становништво (1991) 5.530
Положај
Координате 43°05′02″N 17°57′33″E / 43.083889, 17.959167
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Столац на мапи БиХ
{{{alt}}}
Столац
Столац на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 036


Координате: 43° 05′ 02" СГШ, 17° 57′ 33" ИГД

Столац је град и сједиште истоимене општине смештен у југоисточнном дијелу Босне и Херцеговине, на крајњем истоку Херцеговачко-неретванског кантона, на самој граници са Републиком Српском. Град је настао на обалама ријеке Брегаве, окружују га планина Хргуд и Видово поље. Сам прилаз Стоцу са западне стране је Дубравска висораван, која је специфична и позната по брескви и надасве дубравском виноградарству по којем су позната столачка вина. На истоку је Дабарско поље (Република Српска), познато по квалитетним прерађевинама од меса, а на југоистоку градић и општина Љубиње (Република Српска), надалеко чувено по најквалитетнијем дувану у свету - „херцеговачкој шкији”. У Стоцу постоје трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари последњи познати налази илирског града Даорсона.

Историја[уреди]

Назив Столац добио је релативно касно - први познати податак је из XV века, те се развој Стоца прати кроз неколико назива. Најстарији назив је Даорсои, односно Даорсон, илирски град у селу Ошањићи изнад Стоца (IV-III вијек п. н. е.). Следи римски Dillintum, затим castrum Vidoskij и loco dicto Stolaz, па Vidosich, Видоски град, османско Илце и Истолце, потом Видоска и коначно Столац. Пошто се крај налази у медитеранском поднебљу успевале су све врсте воћа, а највише грожђа. За вријеме грађанског рата у Босни и Херцеговини град је доста претрпео. Срушена је православна црква из 1870. године, једна од најстаријих џамија султана Селима из 1519, а уништени су и многи други споменици. Скоро целокупна популација Срба, којих је до 1992. у Стоцу било скоро као и Бошњака, а далеко више него Хрвата, избегла је на почетку рата. Срби су доживели погром и за вријеме Другог светског рата од стране усташа. У близини се налази село Пребиловци које је синоним за српска страдања у Другом светском рату.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Столац
Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Муслимани 3.426 (61,95%) 3.113 (59,75%) 2.437 (63,98%)
Срби 1.111 (20,09%) 982 (18,84%) 846 (22,21%)
Хрвати 653 (11,80%) 586 (11,24%) 421 (11,05%)
Југословени 239 (4,32%) 486 (9,32%) 43 (1,12%)
остали и непознато 101 (1,82%) 43 (0,82%) 62 (1,62%)
Укупно 5.530 5.210 3.809


Референце[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Столац