Столац

Координате: 43° 04′ 57″ С; 17° 57′ 23″ И / 43.082437° С; 17.956333° И / 43.082437; 17.956333
С Википедије, слободне енциклопедије
Столац
Панорама града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација Босне и Херцеговине
КантонХерцеговачко-неретвански кантон
ОпштинаСтолац
Становништво
 — 2013.Пад 3.957
Географске карактеристике
Координате43° 04′ 57″ С; 17° 57′ 23″ И / 43.082437° С; 17.956333° И / 43.082437; 17.956333
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Столац на карти Босне и Херцеговине
Столац
Столац
Столац на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број88360
Позивни број(+387) 036
Веб-сајтwww.stolac.gov.ba

Столац је град и сједиште истоимене општине смештен у југоисточном дијелу Босне и Херцеговине, на крајњем истоку Херцеговачко-неретванског кантона, на самој граници са Републиком Српском. Град је настао на обалама ријеке Брегаве, окружују га планина Хргуд и Видово поље. Сам прилаз Стоцу са западне стране је Дубравска висораван, која је специфична и позната по брескви и надасве дубравском виноградарству по којем су позната столачка вина. На истоку су Дабарско поље и општина Берковићи (Република Српска), подручје познато по квалитетним прерађевинама од меса, а на југоистоку градић и општина Љубиње (такође у Републици Српској), надалеко чувено по најквалитетнијем дувану у свету — „херцеговачкој шкији”. У Стоцу постоје трагови живота од пре 3.500 година, колико су стари последњи познати налази илирског града Даорсона.

Дејтонска подјела и формирање општине Берковићи

Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном месту Столац пописано је 3.957 лица.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Некропола Радимља код Стоца у Херцеговини.

Назив Столац добио је релативно касно — први познати податак је из XV века, те се развој Стоца прати кроз неколико назива. Најстарији назив је Даорсои, односно Даорсон, илирски град у селу Ошањићи изнад Стоца (IV-III вијек п. н. е.). Следи римски Dillintum, затим castrum Vidoskij и loco dicto Stolaz, па Vidosich, Видоски град, османско Илце и Истолце, потом Видоска и коначно Столац. Пошто се крај налази у медитеранском поднебљу успевале су све врсте воћа, а највише грожђа.

За вријеме грађанског рата у Босни и Херцеговини град је претрпео доста штете. Срушена је православна црква из 1870. године, једна од најстаријих џамија султана Селима из 1519, а уништени су и многи други споменици. Скоро целокупна популација Срба, којих је до 1992. у Стоцу било скоро као и Бошњака, а далеко више него Хрвата, избегла је на почетку рата. Срби су доживели погром и за вријеме Другог свјетског рата од стране усташа. У близини се налази село Пребиловци које је синоним за српска страдања у Другом светском рату.

Други свјетски рат[уреди | уреди извор]

Маја и јуна 1941. у Стоцу и у многим другим местима Херцеговине масовно су одвођени Срби.

Одбрамбено-отаџбински рат[уреди | уреди извор]

Хрватске снаге (ХВО и војска РХ) извршиле су напад на српска села у источној Херцеговини, на територији општине Српски Столац 2. децембра 1992.

Становништво[уреди | уреди извор]

Састав становништво – насељено мјесто Столац
2013.[2]1991.1981.[3]1971.[4]
Укупно3 816 (100,0%)5 530 (100,0%)5 210 (100,0%)3 809 (100,0%)
Бошњаци2 647 (69,37%)3 426 (61,95%)13 113 (59,75%)12 437 (63,98%)1
Хрвати892 (23,38%)653 (11,81%)586 (11,25%)421 (11,05%)
Срби144 (3,774%)1 111 (20,09%)982 (18,85%)846 (22,21%)
Непознато84 (2,201%)
Остали16 (0,419%)101 (1,826%)8 (0,154%)22 (0,578%)
Неизјашњени13 (0,341%)
Босанци и Херцеговци6 (0,157%)
Босанци5 (0,131%)
Муслимани4 (0,105%)
Југословени2 (0,052%)239 (4,322%)486 (9,328%)43 (1,129%)
Црногорци1 (0,026%)28 (0,537%)35 (0,919%)
Албанци1 (0,026%)5 (0,096%)5 (0,131%)
Турци1 (0,026%)
Македонци2 (0,038%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]