Трудељ

Трудељ
Трудељ;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	336
Географске карактеристике
Координате	44° 12′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.2° С; 20.416666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	403 m
	Трудељ Трудељ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Трудељ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 336 становника. Удаљено је 30 км од Горњег Милановца. Налази се на путу за Белановицу, на надморској висини од 250 до 650 м и на површини од 2.426 ха.^[1]

Село је имало општину и школу, а припадало је црквеној парохији у Белановици – црква Свете Богородице. Сеоска слава је недеља пред Младог светог Николу.^[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Трудељ је први пут поменут 1525. године у турском попису. Тада је носио име Тврдин и имао је два дома. На основу једне легенде, „проклета Јерина” је при зидању града Островице терала трудне жене да кулуче и носе камење за изградњу града, па је тако настало име Трудељ. Староседелачко становништво овог села се иселило пред доласком Турака, осим четири породице чији потомци и данас настањују ово село. Највећи део становништва се у 18. веку доселио из Старог Влаха и околине Ужица.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 141 ратника. Погинуло их је 84 а 49 је преживело.^[1]

Село је претрпело штету у поплавама маја 2014. године.^[2] Овде се налазе Крајпуташ Василију Јовановићу у Трудељу, Крајпуташ Милићу Матићу у Трудељу, Крајпуташ Владимиру Младеновићу у Трудељу, Крајпуташи Ивану и Душану Петровићу у Трудељу, Три крајпуташа у Трудељу.

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 1.150 становника, 1921. године 804, а 2002. године тај број је спао на 423.^[1]

У насељу Трудељ живи 358 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,3 година (46,7 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 143 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	925
1953.	914
1961.	875
1971.	781
1981.	649
1991.	531	524
2002.	410	423
2011.	336

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	408	99,51%
непознато	2	0,48%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	20	11
80+	1	3
75—79	13	6
70—74	26	27
65—69	16	23
60—64	19	15
55—59	8	10
50—54	11	12
45—49	23	11
40—44	11	14
35—39	4	8
30—34	5	8
25—29	8	11
20—24	14	12
15—19	9	5
10—14	8	10
5—9	12	4
0—4	6	6
Просек :	46,7	47,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	177	177	190	189	178	167	143

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	40	39	19	10	21	10	3	0	1	0	2,87

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	188	41	118	28	1	0
Женски	176	18	120	35	1	2
УКУПНО	364	59	238	63	2	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	95	56	0	11	9
Женски	45	34	0	0	5
УКУПНО	140	90	0	11	14
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	6	7	0	3
Женски	0	0	1	1	1
УКУПНО	0	6	8	1	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	1	1
Женски	0	0	1	2	0
УКУПНО	0	0	1	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 406.
^ У селу више нема живота („Вечерње новости“, 24. мај 2014)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 406.

[2] У селу више нема живота („Вечерње новости“, 24. мај 2014)

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]