Луњевица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луњевица

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011) 512
Положај
Координате 44°00′00″N 20°29′16″E / 44.0000, 20.4878
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 409 m
Луњевица на мапи Србије
{{{alt}}}
Луњевица
Луњевица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 032
Регистарска ознака GM


Координате: 44° 00′ 00" СГШ, 20° 29′ 16" ИГД
Луњевица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 512 становника (према попису из 1991. било је 541 становника). Село је у северној подгорини планине Вујна.

Село је разбијеног типа и има неколико заселака, са свега 151 домаћинством. Кроз село пролази друм Горњи Милановац-Мрчајевци и ивицом западне стране села пролази Ибарска магистрала. Удаљено је 22 километра од Чачка, 44 од Крагујевца и 122 од Београда. Записа у селу има седам. Крстоноше су ишле на Белу Суботу.

Историја[уреди]

Родом из Луњевица су били браћа Никола и Јоксим Карамарковићи. Никола, зет Карађорђев, био је војвода Црногорске кнежине, па командант ужичког града. Умро је у Хотину 1816. године. Јоксим је био најпре скелеџија, па је 1813. постао ужички војвода и погинуо исте године на Равњу.

Из села је и Никола Милићевић Луњевица, побратим кнеза Милоша, деда краљице Драге Обреновић.

У селу је подигнут споменик борцима из села који су погинули у рату 1941-1944. Од 1949. у селу постоји сељачка радна задруга.

Западном страном села је до 1. децембра 1969., када је уклоњена због процене надлежних да није економски исплатива, постојала железничка пруга узаног колосека БеоградГорњи МилановацСарајево.

Географија[уреди]

Насеља која окружују Луњевицу су доста стара, осим Горњег Милановца који је основан тек 1853. Са североисточне стране се налази село Брусница, које се помиње још у 15. веку. Са запада се село граничи са Млаковцем, које је добило име по извору минералне и лековите воде. Са јужне стране Луњевице налази се насеље Прислоница које припада општини Чачак. Са југозападне стране испод Малог Вујна (745 метара) се налази манастир Вујан. Са источне стране се налази село Јабланица, са североисточне стране се налази Грабовица, а северно од Луњевице на некадашњем „Дивљем пољу“ се налази Горњи Милановац, а будући да се град проширио и на део Луњевице један део села је постао предграђе.

Клима[уреди]

Клима је умереноконтинентална али са веома топлим летима и врло хладним зимама. Најхладнији месец је јануар са најнижом температуром од -20 °C, а најтоплији је јули када температура прелази 31 °C. Сунчано време у јуну траје 295 часова, а облачност је највећа у зимским месецима.

Демографија[уреди]

У насељу Луњевица живи 407 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,8 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 165 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 823 [1]
1953. 815
1961. 925
1971. 684
1981. 555
1991. 541 535
2002. 524 512
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
511 99,80%
Румуни
  
1 0,19%
непознато
  
0 0,0%


Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе[уреди]