Франсоа Рабле

Из Википедије, слободне енциклопедије

Франсоа Рабле (фр. François Rabelais, Шинон, Ендр и Лоара, око 1494—Париз, 9. април 1553) - француски хуманист, приповедач, лекар и монах.

Први је велики француски прозаиста и једна од најкрупнијих фигура француске ренесансе. У младости је био монах (фрањевац па бенедиктанац). Рано је показао интерес за античке језике (грчки, латински, хебрејски) и природне науке. Осумњичен да чита „јеретичке“ књиге, напушта манастир („брлог лењости и похоте“), студира медицину и спријатељује се с истакнутим хуманистима. Рабле је имао безгранично поверење у природу и науку. Поклоник је антике, увек жедан нових сазнања.

Године 1532. доктор је у Лиону и професор анатомије. Ту објављује у преводу Хипократове афоризме и „Медицинска писма“ Ђованнија Манардија, као и запажен шаљиви алманах ("La Pantagrueline prognostication"). Животно дело му је фантастично - сатирични роман „Гаргантуа и Пантагруел“ којим је изразио идеје правде, доброте, човечности, културе и толеранције. Као лични доктор кардинала, амбасадора при Ватикану, борави у више наврата у Риму, гдје проширује своје знање студијем археологије, ботанике и архитектуре.