Фјорд
Фјордови су потопљене долине некадашњих ледника. Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати Согне фјорд у Норвешкој дугачак је 180 километара и дубок је преко 1.200 метара, а његове стране су високе до 1.500 метара.
Фјордови се налазе у областима које су у плеистоцену биле захваћене глацијацијом и чији су се ледници завршавали у мору (Аљаска, Канада, Исланд, Чиле, Нови Зеланд) али су најтипичнији за Скандинавију.
Садржај |
Карактеристике [уреди]
Типичне карактеристике фјорда су узак рукавац, еродирано дно дубоко испод морске површине, стрме падине копна које га окружује, а које се пружају дубоко под море, и излаз на отворено море.
Настанак [уреди]
Фјордови су настајали у ледено доба кад су велики ледници, отапајући се, путовали према мору односећи заробљене стене и својим абразивним деловањем дубили копно. Таквим деловањем ледника настајали су чак до 800 метара дубоки рукавци.
Локације фјордова [уреди]
Западна европска обала [уреди]
Новозеландска западна обала [уреди]
- Фјордланд, на југозападу Јужног острва
Северноамеричка западна обала [уреди]
- Обала Британске Колумбије, у Канади
- Унутрашњост Британске Колумбије богата је бројним фјордовским језерима
- Јужна и западна обала Аљаске у САД
Западна обала Јужне Америке [уреди]
- Југ Чилеа
Остала ледничка подручја [уреди]
Фјордови постоје и на неким другим ледничким подручјима, као на пример:
- Северна Америка
- Канада:
- Јужна и западна обала Њуфаундленда
- Обала полуострва Лабрадор
- Последњих 100 км реке Сагвенај у Квебеку
- Арктички предели Канаде
- Сједињене Америчке Државе
- Самс Саунд у савезној држави Мејн
- Гренланд
- Канада:
- Арктик
- Арктичка острва
- Антарктик
Литература [уреди]
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет
|
|||||
