Хиперкапнија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хиперкапнија (лат. hypercapnia) је стање повишеног парцијалног притиска угљен-диоксида (PaCo2) у артеријској крви и осталим телесним течностима. Мањи степен хиперкапније нема битног утицаја на организам оболелог, на шта утиче снабдевање ткива кисеоником, хемоглобински капацитет крви и минутни волумен срца.

Ниво хиперкапније на коме настају озбиљни метаболички и клинички поремећаји није јасно одређен (на шта умногоме утиче брзина развоја гасних промена и компензаторна моћ организма). Вредности PaCO2 од 8 kPa (око 60 mmHg) сматрају се граничним вредностима зато што је на тим вредностима компензацијска моћ бубрега ограничена и даљи пораст (РаСО2) доводи до респираторне ацидозе, која прогредира депресијом вентилације, анестетичким ефектом (СО2) на централни нервни систем и појавом коме.

Патофизиолошки узроци хиперкапније:[уреди]

  • Алвеоларна хиповентилација плућа : коју карактерише смањена, (недовољна), вентилација алвеола плућа.
  • Поремећај дифузије гасова у плућима: који настаје због отежане размене гасова на нивоу алеоло-капиларне мембране.

Знаци (симптоми) хиперкапније:[уреди]

Дијагноза хиперкапније:[уреди]

Поставља се мерењем концентрације угљен-диоксида у експирисаном (издахнутом) ваздуху на крају експиријума посебним уређајем капнометром, што увек не искључује присуство хиперкапније ако су нађење нормалне или чак снижене вредности угљен-диоксида у издахнутом ваздуху. Зато се обавезно мора приступити лабораторијском одређивању (PaC02) у артеријској крви.

Ниво гасних промена нађених у крви означавају са као:

  • Лакши гасни поремећај — РаО2 >60 mmHg
  • Озбиљни гасни поремећај — РаО2 40-50 mmHg
  • Опасни гасни поремећај — РаО2 <40 mmHg

Терапија хиперкапније:[уреди]

Састоји се у снижавању повишених вредности угљен-диоксида, побољшањем алвеоларне вентилације и отклањањем хипоксије применом следећих мера:

  • Сузбијање компликација

Ако је познат узрок који је довео до развоја хиперкапније терапија се првенствено усмерава према том узроку, а у случају да примењене мере не дају задовољавајуће резултате приступа се ендотрахеалној интубацији и механичкој вентилацији уз употребу специјалних уређаја (респиратора).

Литература[уреди]

  1. Проф. др В. М. Варагић и проф. др. М. Стевановић, Фармакотерапија у пулмологији, Медицинска књига Београд-Загреб 1990
  2. Daniel Mathieu и сар. Handbook on Hyperbaric Medicine Издавач: Springer, 2006 ISBN 1402043767, 9781402043765 812 страница
  3. William P., PhD. Fife; Jolie, PhD. Bookspan (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 0-88937-277-2
  4. Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).