Иван Црнојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Црнојевић

Цртеж Ивана Црнојевића
Цртеж Ивана Црнојевића

Датум смрти 1490.
Место смрти Цетиње (Црна Гора)
Порекло и породица

Иван Црнојевић (владао 1465—1490.) је први велики представник Црнојевића. Они су играли велику улогу у Зети од половине XV до прве половине XVI века.

Младост[уреди]

Монограм са печата Ивана Црнојевића
Грб са печата Ивана Црнојевића (1485)

Да би Иванов отац Стефаница изразио поштовање према локално моћном херцег Стефану, а према средњовековном начину понашања, био је приморан да свог сина Ивана да као таоца. Ово Иваново заточеништво код херцег Стефана трајало је око десет година, а пуштен је после инсистирања Венеције код Херцега на заслугама Стефана Црнојевића у борбама против Деспотове војске.

Владавина Ивана Црнојевића[уреди]

После смрти Стефанице 1465. године господар Зете постаје његов син Иван, који је још познат под именом Иван-бег. На почетку своје владавине, у пролеће 1465. годинене, Иван-бег предводи своју војску уједињену са Грбљанима и Паштровићима на Котор, после чега следе многи крвави сукоби. Овим чином он напушта политику свога оца која се заснивала на добрим односима са Млечанима.

Разилажење са Млецима[уреди]

Видећи непријатеља у новом црногорском господару Венеција уцењује Иван-бегову главу са 10.000 дуката, и прекида односе са свим поданицима породице Црнојевића. Није забележено да је био и један једини прави интересент за добијање ове изузетно високе награде за Иван-бегову главу.

Мир са Млецима и Османским царством[уреди]

У условима присуства моћне Турске империје под султаном Мехмедом II, познатим под именом Освајач, Иван-бег веома брзо уочава погрешност политике отвореног сукоба са Млечанима и већ 1466. са Венецијом, уз доста муке, склапа мир. Тиме он поново постаје Млетачки вазал, али и поред тога морао је да призна и султанову врховну власт и да му плаћа годишњи харач од 1000 дуката. Да би учврстио своју моћ Иван је од непослушних локалних моћника тражио синове - таоце и тако их приморавао на покорност.

Племићка титула[уреди]

Да би Ивана чвршће везала за своје интересе Млетачка република у фебруару 1474. је дала своје племство и Ивану и његовој деци.

Рат са Османским царством[уреди]

Османско царство у успону покренуло је 1474. велики напад на Скадар који је тада био контролисан од стране Млечана. У тим борбама учествовале су и Иван-бегове снаге. Исте године ова Турска офанзива је сломљена, међутим, Иван-бег осећа да његова престолница на истуреном Жабљаку више није сигурна, јер се Турци утврђују с леве стране Мораче и обнављају Подгорицу, и већ 1475. почиње градњу Ријечког Града на Ободу. Ово мјесто је још за Ивановог живота име Обод променило у име Ријека Црнојевића. Спремајући се да по други пут нападну Скадар Турци стално нападају Иванове територије с десне стране Мораче и у околини Скадарског језера.

Рат са Херцеговином[уреди]

Осим ових проблема са Турцима, Иван веома често мора да се сукобљава са снагама херцеговачког господара, и свог шурака - херцег Влатка. Ови стални сукоби утичу на губитак људства и слабљење Иванове одбрамбене моћи.

Друга офанзива на Скадар и Жабљак[уреди]

Убрзо Турци започињу другу офанзиву на Скадар 1478, и у марту 1479, Млечани су приморани да га предају Турцима. У току борби за Скадар, Турци нападају и Жабљак. Међутим, Иван-бег је већ прешао на Ријечки Град, а Жабљак чува неки његов рођак који са малобројним људством и не покушава да се брани пред многобројним Турцима. Тако 1478. Жабљак тако пада у турске руке.

Напуштање Црне Горе[уреди]

После пада Скадра Турци започињу офанзиву на Иван-бега и након тешких окршаја потискују га тако да је Иван принуђен да напусти Црну Гору. Он, дакле, 1479. преко Котора одлази са породицом и дворском властелом у изгнанство у Млетке код својих савезника у Италију. Убрзо затим, маја 1481. године умире султан Мехмед II и у превирањима око наследства престола настају многи сукоби како у самој Турској тако и по балканским територијама које су Турци освојили.

Повратак у Црну Гору[уреди]

У таквим околностима Иван-бег се враћа у Црну Гору и веома брзо успева да врати своје претходне територије а тиме и да поврати власт. Нови турски султан Бајазит II се мири са насталом ситуацијом и крајем 1481. или почетком 1482. прихвата Иван-бега као господара Црне Горе и свог сакупљача харача. С друге стране Млечани и даље прихватају Ивана као свог војводу. Тај двојни статус се задржава до краја Иван-бегове власти.

Обнављање државе[уреди]

Иван Црнојевић обнавља своју државу 1481. из нове престонице - Цетиња. Обнављањем власти Иван-бег је подигао двор на Цетињу где се и преселио 1485. године. Ту је подигао и манастир Свете Богородице и у њега пренео седиште Зетске митрополије 1483. Да би показао оданост и признање врховне власти новом турском султану, Иван је 1485. године свог најмлађег - четрнаестогодишњег сина Станка (Станишу) послао султану као таоца. Турци су младог Станка преобратили у ислам и том приликом он је добио име Скендербег.

Законодавна власт[уреди]

У току своје владавине Иван-бег, а и остали Црнојевићи, су били врховне судије, и за доношење пресуда користили су Иванова правила која су се углавном заснивала на Душановом законику и на геслу “да се суди по правди а не по моћи и угледу лица”.

Крај живота[уреди]

Пред крај живота Ивану је помагао и замењивао га у вођењу земљом најстарији син Ђурђе, који је после очеве смрти 1490. преузео власт у Црној Гори.

Порекло[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. 
  • Редакција за историју Црне Горе, Историја Црне Горе,(Књига 2, том 2), Титоград, 1970.
  • Редакција за историју Црне Горе, Историја Црне Горе,(Књига 3, том 1), Титоград, 1975.
  • Историја Српског народа, књига II, Доба борбе за очување и обнову државе (1371—1537), Српска књижевна задруга, Београд 1982.
  • Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1991.
  • Ердељановић Ј., Стара Црна Гора, Славољубље, Београд 1978.
  • Црна Гора, Књижевне новине, Београд 1976.
  • Станојевић с., Народна енциклопедија, књига IV, 1929.



Претходник:
Стефан Црнојевић

(14511465)

Господар Зете

Иван Црнојевић
(14651490)

Наследник:
Ђурађ Црнојевић, Стефаница Црнојевић, Станко Црнојевић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}