Црна смрт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Раширеност Црне смрти
Илустрација Црне смрти из Тогенбургшке библије (1411)

Црна смрт била је пандемија која је харала поготово Европом у средњем веку, одневши животе 75-200 милиона људи, односно трећину тадашње европске популације.[1] Већина научника сматра да је Црна смрт била пандемија куге, док неки сматрају да је био вирус сличан еболи. Анализа древне ДНК жртава болести у Европи је утврдила да је одговорни патоген бактерија Yersinia pestis.[2] Црна смрт настала је у Кини 1334. године, да би се потом полако ширила на запад. 1346. стигла је до Египта, Сирије и затим Крима, а 1347. до Константинопоља, Сицилије и затим јужне Европе. 1348. стигла је до Француске, Холандије, Немачке и Енгелске, а 1349. до Скандинавије и Русије.

Због своје велике смртности, Црна смрт је изазвала општу панику. Људи нису знали одакле болест долази нити како је зауставити. Тражећи узрок, многи су веровали да је Црна смрт Божија казна. Међутим, пошто Црква није могла да објасни и заустави болест, многи су постали равнодушни према њој и живели по филозофији да треба живети што боље док те болест не погоди, игноришући тако савете лекара о избирљости што се тиче хране и пића и избегавања сувишног контакта с људима. Неки су тврдили да је узрок болести натприродан и да се преноси ветром, па је требало остати у кућама и затварати прозоре. Неки су кривили Јевреје, што је резултовало у прогонство истих.

Референце[уреди]

  1. ^ Austin Alchon Suzanne (2003). A pest in the land: new world epidemics in a global perspective. University of New Mexico Press. стр. 21. ISBN 0-8263-2871-7. 
  2. ^ Haensch S, Bianucci R, Signoli M, et al. (2010). „Distinct clones of Yersinia pestis caused the black death“. PLoS Pathog. 6 (10): e1001134. DOI:10.1371/journal.ppat.1001134. PMC 2951374. PMID 20949072. 

Literatura[уреди]

  • Byrne, J. P. (2004). The Black Death. London: Greenwood Publishing Group. ISBN 0-313-32492-1. 
  • Cantor, Norman F. (2001), In the Wake of the Plague: The Black Death and the World It Made, New York, Free Press.
  • Cohn, Samuel K. Jr., (2002), The Black Death Transformed: Disease and Culture in Early Renaissance Europe, London: Arnold.
  • Gasquet, Francis Aidan (1893). The Great Pestilence AD 1348 to 1349: Now Commonly Known As the Black Death. ISBN 978-1-4179-7113-8. 
  • Hecker, J.F.C. (1859). B.G. Babington(trans). ed. Epidemics of the Middle Ages. London, Trübner. 
  • Herlihy, D., (1997), The Black Death and the Transformation of the West, Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.
  • McNeill, William H. (1976). Plagues and Peoples. Anchor/Doubleday. ISBN 0-385-11256-4. 
  • Scott, S., and Duncan, C. J., (2001), Biology of Plagues: Evidence from Historical Populations, Cambridge: Cambridge University Press.
  • Shrewsbury, J. F. D., (1970), A History of Bubonic Plague in the British Isles, London: Cambridge University Press
  • Twigg, G., (1984), The Black Death: A Biological Reappraisal, London: Batsford.
  • Ziegler, Philip (1998). The Black Death. Penguin Books. ISBN 978-0-14-027524-7.  1st editions 1969.
Austin Alchon Suzanne (2003). A pest in the land: new world epidemics in a global perspective. University of New Mexico Press. стр. 21. ISBN 0-8263-2871-7. 

Спољашње везе[уреди]