Ебола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ebola virus disease
Класификација и спољашњи ресурси

1976 photograph of two nurses standing in front of Mayinga N., a person with Ebola virus disease; she died only a few days later due to severe internal hemorrhaging.
ICD-10 A98.4
ICD-9 065.8
DiseasesDB 18043
MedlinePlus 001339
eMedicine med/626
MeSH D019142

Болест вируса ебола (ЕВД) или хеморагична грозница ебола (ЕХФ) је људска болест коју проузрокује вирус еболе. Симптоми типично почињу од два дана до три недеље након инфицирања вирусом, грозницом, гушобољом, боловима у мишићима, и главобољом. Типично следе мучнина, повраћање, и пролив, заједно са смањеном функцијом јетре и бубрега. Тада неки људи почињу да имају проблеме са крварењем.[1]

Вирус се може добити додиром крви или телесне течности инфициране животиње (обично мајмуна или великих љиљака).[1] Преношење ваздушним путем није документовано у природном окружењу.[2] Верује се да су велики љиљци носиоци и преносиоци вируса иако сами не обољевају. Када се особа зарази, болест се може ширити и међу људима. Мушкарци који су преживели болест, могу је преносити путем сперме и до два месеца. Да би се поставила дијагноза, најпре се искључују друге болести са сличним симптомима као што су маларија, колера и друге вирусне хеморагичне грознице. Да би се потврдила дијагноза, узорци крви се испитују на вирусна антитела, вирусну РНК, или на сам вирус.[1]

Превенција укључује смањивање преношења болести са оболелих мајмуна и свиња на људе. То се може учинити проверавањем да ли су такве животиње заражене и убијањем и правилним одлагањем тела ако се открије болест. Такође, корисно је правилно кување меса и ношење заштитне одеће приликом руковања месом, као и ношење заштитне одеће и прање руку у окружењу оболеле особе. Нарочито је потребно пажљиво руковати узорцима телесних течности и ткива оболелих људи.[1]

Не постоји посебно лечење за болест; зараженој особи се помаже давањем оралне терапије рехидратације (да пије воду која је мало слатка и слана) или интравенским течностима.[1] Болест има високу стопу смртности: често од ње умире од 50% до 90% оболелих од вируса.[1][3] ЕВД је најпре идентификован у Судану и Демократској Републици Конго. Болест се типично јавља епидемијски у тропским регионима Подсахарске Африке.[1] Од 1976. године (када је болест прво идентификована) до 2013, годишње се зарази мање од 1.000 људи.[1][4] Највећа епидемија до данас је текућа епидемија еболе 2014. у Западној Африци, која је погодила Гвинеју, Сијеру Леоне, Либерију и вероватно Нигерију.[5][6] До августа 2014. године идентификовано је преко 1600 случајева.[7] У току су напори да се развије вакцина; међутим, вакцина још увек не постоји.[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з „Ebola virus disease Fact sheet N°103“. World Health Organization. March 2014 Приступљено 12 April 2014. 
  2. ^ „2014 Ebola Virus Disease (EVD) outbreak in West Africa“. Apr 21 2014 Приступљено 3 August 2014. 
  3. ^ C.M. Fauquet (2005). Virus taxonomy classification and nomenclature of viruses; 8th report of the International Committee on Taxonomy of Viruses. Oxford: Elsevier/Academic Press. стр. 648. ISBN 9780080575483. 
  4. ^ „Ebola Viral Disease Outbreak — West Africa, 2014“. June 27, 2014 Приступљено 26 June 2014. 
  5. ^ „CDC urges all US residents to avoid nonessential travel to Liberia, Guinea, and Sierra Leone because of an unprecedented outbreak of Ebola.“. July 31, 2014 Приступљено 2 August 2014. 
  6. ^ „Outbreak of Ebola in Guinea, Liberia, and Sierra Leone“. August 4, 2014 Приступљено 5 August 2014. 
  7. ^ „Ebola virus disease update - West Africa“. Aug 4, 2014 Приступљено 6 August 2014. 
Bibliography

Спољашње везе[уреди]


Ебола је група вируса (Genus Ebolavirus) која код човека изазивају обољење: хеморагична грозница ебола или вирусно обољење ебола (ICD-10: A98.4).[1] Симптоми ове болести се обично јављају у периоду од 2 дана до 3 недеље после заразе, а то су грозница, болови у грлу и мишићима, и главобоља.[1] Касније их прате мучнина, повраћање и дијареја, уз ослабљену функцију јетре и бубрега.[1] У овој фази код неких пацијената се јавља крварење.[1]

Болест се преноси тако што особе долазе у додир са крвљу или другим телесним течностима инфицираних животиња, као што су мајмуни и велики љиљци.[1]За велике љиљце се сматра да су преносиоци ове болести од које сами не обољевају.[1] Када се једном зарази особа, болест се може пренети са те особе на другу.[1] Мушкарци који преживе заразу еболом, могу да полним путем пренесу заразу још до два месеца.[1] Да би се утврдила дијагноза, потребно је искључити болести које имају сличне симптоме: маларију, колеру и друге хеморагичне грознице.[1]

Не постоји посебна метода лечења за пацијенте заражене вирусом ебола. Пацијентима се помаже оралном терапијом рехидратације, или интравенским течностима.[1] Болест има високу стопу смртности, која иде до 90%.[1] Епидемије се типично појављују у тропским областима Субсахарске Африке.[1] Болест је први пут идентификована 1976. у Судану и ДР Конго.[1] До 2012. инфицирано је мање од 1000 људи.[1]

Знаци и симптоми[уреди]

Симптоми еболе.

Знаци и симптоми еболе обично почињу нагло, са појавом грипе, коју карактерише умор, повишена телесна температура, главобоља, заједно са болом у мишићима и стомаку. Повраћање, дијареја и губитак апетита, такође су уобичајени. Мање заступљени симптоми су болови у грлу, грудима, штуцање, губитак даха, и отежано гутање. Просечно време између заражења вирусом и појаве првих симптома (време инкубације) је 8 до 10 дана, али може да варира између 2 и 21 дана. На кожи, ебола се може манифестовати у виду осипа (у око 50% случајева). Рани симптоми могу бити слични маларији, денга грозници, или другим тропским грозницама, пре него што болест напредује у крваву фазу.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Ebola virus disease Fact sheet N°103“. Светска здравствена организација. Март 2014. Приступљено 12. 4. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]