Чедомир Дуњић

Чедомир Дуњић
Чедомир Дуњић
	Бригадни генерал Чедомир Дуњић са одликовањима
Лични подаци
Датум рођења	23. фебруар 1881.
Место рођења	Мала Врбица, Кнежевина Србија
Датум смрти	30. август 1952. (71 год.)
Место смрти	Мала Врбица, ФНРЈ
Образовање	Војна академија у Београду
Војна каријера
Служба	1901—1932.
Војска	Краљевина Србија ; Краљевина СХС
Род	артиљерија
Чин	Артиљеријски бригадни генерал
Одликовања	Орден Карађорђеве звезде са мачевима ; Орден Белог орла; Албанска споменица

Чедомир Дуњић (Мала Врбица, 23. фебруар 1881 — Мала Врбица, 30. август 1952) био је српски и југословенски артиљеријски официр, бригадни генерал Југословенске војске, учесник Балканских ратова, Првог светског рата и Априлског рата, носилац Карађорђеве звезде, Ордена белог орла и Албанске споменице.

Биографија[уреди | уреди извор]

Чедомир Дуњић је рођен 23. фебруара 1881. године у селу Мала Врбица код Младеновца. Завршио је Војну академију у Београду 1901. године. Као официр Српске војске је учествовао у Балканским ратовима и Првом светском рату. На Солунском фронту 1916. године је постављен за команданта Вардарског хаубичког дивизиона и на том положају остаје до краја рата, из кога излази у чину мајора.

Одмах након рата, учествовао је у сузбијању албанске побуне и сукоба на граници, као командант артиљерије Дебарског одреда Подримским трупа. За команданта артиљерије Вардарске дивизијске области је постављен 1924. године, а за команданта Осјечке дивизијске области 1930. године.

Пензионисан је у Скопљу 1932. године, у чину бригадног генерала Југословенске војске.^[1]^[2]

Реактивиран је и позван на вежбу уочи Априлског рата 1941. године. Заробљен је и одведен у заробљенички логор у Немачкој, где остаје до краја рата 1945. године. Из заробљеништва се вратио тешко болестан и преминуо 1952. године у родном селу.^[3]