Burimamid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Burimamid
Skeletal formula
Space-filling model
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 34970-69-9 YesY
PubChem[1][2] 3032915
ChemSpider[3] 2297780 YesY
UNII TN5A4OD2TV YesY
KEGG[4] C07448
ChEMBL[5] CHEMBL12160 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C9H16N4S
Molarna masa 212,32 g/mol

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Burimamid je antagonist H2 i H3 histaminskih receptora. On je uglavnom neaktivan kao H2 antagonist pri fiziološkom pH,[6] i njegov H3 afinitet je 100 puta veći. On je derivat tioureje.

Burimamid su razvili naučnici kompanije Smit, Klajn & Frenč (sada GlaxoSmithKline). Njihova namera je bila da razviju histaminski antagonist za tretman čira na dvanaestopalačnom crevu.[7] Otkriće buriamida je ultimatno dovelo do razvoja cimetidina (Tagameta).[7]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  7. ^ а б „Tagamet®: Discovery of Histamine H2-receptor Antagonists“. National Historic Chemical Landmarks. American Chemical Society Приступљено 25. 6. 2012.. 

Literatura[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]