Piperoksan

Из Википедије, слободне енциклопедије
Piperoksan
(IUPAC) ime
1-(2,3-dihidro-1,4-benzodioksin-2-ilmetil)piperidin
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 59-39-2
135-87-5 (hidrohlorid)
ATC kod nije dodeljen
PubChem[1][2] 6040
ChemSpider[3] 5817
UNII 9ZCS27634Y YesY
ChEMBL[4] CHEMBL31836
Hemijski podaci
Formula C14H19NO2 
Mol. masa 233,31 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća  ?
Pravni status Nije kontrolisan
Način primene Oralno

Piperoksan (benodain) je lek koji je bio privi otkriveni antihistaminik.[5][6] Ovo jedinjenje je izvedeno iz benzodioksana tokom ranih 1930-ih.[5][6] Inicijalno je ispitivano kao blokator α-adrenergičkog receptora. Kasnije je pokazano da ono takođe deluje kao antagonist histaminom indukovanog bronhospazma kod morskih prasića.[7][8][9] Bovet je nagrađen Nobelovom nagradom za fiziologiju ili medicinu 1957. za njegov doprinos.[10] Jedan od njegovih studenata je objavio prvu SAR studiju antihistamina 1939. godine.[7]

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ^ а б Scriabine, Alexander; Landau, Ralph; Achilladelis, Basil (1999). Pharmaceutical innovation: revolutionizing human health. Philadelphia: Chemical Heritage Press. ISBN 0-941901-21-1. 
  6. ^ а б Williams, David H.; Lemke, Thomas L.; Foye, William O. (2008). Foye's principles of medicinal chemistry. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9. 
  7. ^ а б Scriabine, Alexander; Landau, Ralph; Achilladelis, Basil (1999). Pharmaceutical innovation: revolutionizing human health. Philadelphia: Chemical Heritage Press. ISBN 0-941901-21-1. 
  8. ^ Williams, David H.; Lemke, Thomas L.; Foye, William O. (2008). Foye's principles of medicinal chemistry. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9. 
  9. ^ Fourneau, Ernest; Bovet, Daniel (1933). „Recherches sur l'action sympathicolytique d'un nouveau dérivé du dioxane“. Archives Internationales de Pharmacodynamie et de Thérapie 46: 178-91. ISSN 0003-9780. 
  10. ^ „Daniel Bovet - Biography“. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]