Cijanat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Model cijanatnog anjona.

Cijanatni jon je anjon sa hemijskom formulom [OCN] ili [NCO].[1][2] U vodenom rastvoru on deluje kao baza, koja formira izocijanatnu kiselina, HNCO. Cijanatni jon je ambidentatni ligand, koji formira komplekse sa metalnim jonom u kojima bilo azot ili kiseonik mogu da budu donor elektronskog para. On isto tako može da deluje kao premoštavajući ligand. Organski cijanati se nazivaju izocijanatima kad postoji C-N=C=O veza i cijanatnim estrima kad postoji C-OCN veza.

Cijanatni jon[уреди]

Tri atoma jona cijanata leže na pravoj liniji. Elektronska struktura je

\mathrm{:O-C\equiv N:}

sa jednostrukom C-O vezom i trostrukom C-N vezom. Infracrveni spektar cijanatne soli ima bend na 2096 cm−1. Takva visoka frekvencija je karakteristična za trostruku vezu.[3] Cijanatni jon je Luisova baza. Oba atoma, kiseonik i azot, mogu da imaju slobodni par elektrona, i bilo jedan ili drugi, ili oba mogu da doniraju akceptore (ambidentatni ligand).

Reference[уреди]

  1. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  2. ^ Morrison Robert Thornton, Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. 
  3. ^ Nakamoto, Part A, p171

Literatura[уреди]

  • Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  • Nakamoto, K. (1997). Infrared and Raman spectra of Inorganic and Coordination compounds. Part A (5th ed.). Wiley. ISBN 0471 16394 5. 
  • Wells, A.F (1962). Structural Inorganic Chemistry (3rd. ed.). Oxford: Clarendon Press. ISBN 0198551258. 

Spoljašnje veze[уреди]