Stearinska kiselina
| Stearinska kiselina[1] | |
|---|---|
 |
|
.png) |
|
| IUPAC ime |
|
| Drugi nazivi | C18:0 (Lipidni brojevi) |
| Identifikacija | |
| CAS registarski broj | 57-11-4  |
| PubHem | 5281 |
| DrugBank | DB03193 |
| SMILES |
|
| Svojstva | |
| Molekulska formula | C18H36O2 |
| Molarna masa | 284.48 g mol−1 |
| Gustina | 0.847 g/cm3 na 70 °C |
| Tačka topljenja |
69.6 °C, 343 K, 157 °F |
| Tačka ključanja |
383 °C, 656 K, 721 °F |
| Indeks refrakcije (nD) | 1.4299 |
|
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala |
|
| Infobox references | |
Stearinska kiselina je zasićena masna kiselina sa 18 ugljenika dugim lancom i IUPAC imenom oktadekanoinska kiselina. Ona je voskasta čvrsta materija, sa hemijskom formulom C18H36O2, ili CH3(CH2)16COOH. Njeno ime potiče od grč. στέαρ, ("stéar"; genitiv: "stéatos"), što znači loj. Soli i estri stearinske kiseline su stearati.
Садржај |
Prehrambeni izvori [уреди]
Stearinska kiselina se javlja u mnogim životinjskim i biljnim mastima i uljima, mada je zastupljenija u mastima životinjskog porekla. Značajan izuzetak su kakao maslac i ši maslac koji sadrže 28–45% stearinske kiseline.[2]
Reakcija [уреди]
Stearinska kiselina podleže tipičnim reakcijama zasićenih karboksilnih kiselina, kao što su redukcija do stearil alkohola, i esterifikacija sa nizom alkohola.
Stearinska kiselina se koristi zajedno sa ricinusom za pripremu tekstilnih omekšivača. Oni se zagrevaju i mešaju sa kaustičnom potašom ili kaustičnom sodom.
Literatura [уреди]
- ^ Susan Budavari, ed. (1989). [erck Index (11th ed.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. стр. 8761. ISBN 9780911910285.
- ^ Beare-Rogers J., Dieffenbacher A. Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry 73 (4): 685–744. DOI:10.1351/pac200173040685.
Spoljašnje veze [уреди]
|
||||||||||||||||||||
