Petrolej

Из Википедије, слободне енциклопедије

Petrolej (kerozin) takođe poznat kao parafin je jako zapaljiva ugljovodonična tečnost. Naziv mu potiče od Grčke reči keros što znači vosak.[1]

Kerozin (petrolej) se najviše koristi kao gorivo za vazduhoplovna vozila kao što su avioni, rakete i druge vrste letjelica. Njegova temperatura sagorevanja je slična kao kod dizela, tačka mržnjenja im je ispod -60 °C. Kerozin je bistra providna tečnost gustine od 0,78 do 0,85 gr/cm3 pri stalnoj temperaturi od 20 °C.[2]

Dobija se frakcionom destilacijom nafte na temperaturi od 150 °C do 270 °C može da unutar svoje hemijske formule ima od 6 do 16 ugljenikovih atoma unutar jednog molekula.

Reference[уреди]

  1. ^ Asbury Herbert (1942). The golden flood: an informal history of America's first oil field. Alfred A. Knopf. стр. 35. 
  2. ^ Chris Collins (2007), “Implementing Phytoremediation of Petroleum Hydrocarbons, Methods in Biotechnology 23:99-108. Humana Press. ISBN 1-58829-541-9.

Literatura[уреди]