Supramolekularna hemija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Supramolekularni kompleks hloridnog jona, kukurbit[5]urila, i kukurbit[10]urila.[2]
Domaćin-gost kompleks sa p-ksililendiamonijum vezom unutar kukurbiturila.[5]
Intramolekularno samoformiranje foldamera.[6]

Supramolekularna hemija je domen hemije koji je izvan samih molekula. Fokus ove oblasti hemije je na hemijskim sistemima formiranim od diskretnog broja molekularni podjedinica ili komponenti. Sile koje su odgovorne za prostornu organizaciju mogu da variraju od slabih (intramolekularne sile, elektrostatičke ili vodonično vezivanje) do jakih (kovalentno vezivanje), dokle god je stepen elektronskog sprezanja između molekularnih komponenti mali u odnosu na relevantne energijske parametre komponente.[7][8] Dok je fokus tradicionalne hemije na kovalentnim vezama, supramolekularna hemija se bavi slabijim i reverzibilnim nekovalentnim interakcijama između molekula. Te sile obuhvataju vodonično vezivanje, metalnu koordinaciju, hidrofobne sile, van der Valsove sile, pi-pi interakcije i elektrostatičke efekte. Važni koncepti koji su demonstrirani supramolekularnom hemijom obuhvataju molekularno samoformiranje, savijanje, molekularno prepoznavanje, domaćin-gost hemiju, mehanički vezane molekularne arhitekture, i dinamičku kovalentnu hemiju.[9] Istraživanje nekovalentnih interakcija je od presudnog značaja za razumevanje mnogih bioloških procesa. Biološki sistemi su česta inspiracija za supramolekularna istraživanja.

Reference[уреди]

  1. ^ Hasenknopf, Bernold; Lehn, Jean-Marie; Kneisel, Boris O.; Baum, Gerhard; Fenske, Dieter (1996). „Self-Assembly of a Circular Double Helicate“. Angewandte Chemie International Edition in English 35 (16): 1838. DOI:10.1002/anie.199618381. 
  2. ^ Day, A. I. et al. (2002). „A Cucurbituril-Based Gyroscane: A New Supramolecular Form This research was supported by the Australian Research Council and the University of New South Wales. G.R.L. acknowledges the award of a Royal Society Fellowship tenable in Australia“. Angew. Chem. Int. Ed. 41 (2): 275-277. DOI:10.1002/1521-3773(20020118)41:2<275::AID-ANIE275>3.0.CO;2-M. 
  3. ^ Bravo, J. A. et al. (1998). „High Yielding Template-Directed Syntheses of [2]Rotaxanes“. Eur. J. Org. Chem. 1998 (11): 2565-2571. DOI:10.1002/(SICI)1099-0690(199811)1998:11<2565::AID-EJOC2565>3.0.CO;2-8. 
  4. ^ Anderson, Sally; Anderson, Harry L.; Bashall, Alan; McPartlin, Mary; Sanders, Jeremy K. M. (1995). „Assembly and Crystal Structure of a Photoactive Array of Five Porphyrins“. Angewandte Chemie International Edition in English 34 (10): 1096. DOI:10.1002/anie.199510961. 
  5. ^ Freeman, W. A. (1984). „Structures of thep-xylylenediammonium chloride and calcium hydrogensulfate adducts of the cavitand 'cucurbituril', C36H36N24O12“. Acta Crystallographica Section B 40 (4): 382. DOI:10.1107/S0108768184002354. 
  6. ^ Schmitt, Jean-Louis; Stadler, Adrian-Mihail; Kyritsakas, Nathalie; Lehn, Jean-Marie (2003). „Helicity-Encoded Molecular Strands: Efficient Access by the Hydrazone Route and Structural Features“. Helvetica Chimica Acta 86 (5): 1598. DOI:10.1002/hlca.200390137. 
  7. ^ JM, Lehn (1993). „Supramolecular chemistry“. Science 260 (5115): 1762-3. Bibcode 1993Sci...260.1762L. DOI:10.1126/science.8511582. PMID 8511582. 
  8. ^ Supramolecular Chemistry, J.-M. Lehn, Wiley-VCH (1995). ISBN 978-3-527-29311-7.
  9. ^ Gennady V. Oshovsky, Dr. Dr., David N. Reinhoudt, Prof. Dr. Ir., Willem Verboom, Dr. (2007). „Supramolecular Chemistry in Water“. Angewandte Chemie International Edition 46 (14): 2366-2393. DOI:10.1002/anie.200602815. PMID 17370285. 

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Supramolekularna hemija