Комплексно једињење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цисплатин, PtCl2(NH3)2
Атом платине са четири лиганда

Комплексно једињење (другачије комплекс, координационо једињење) је хемијско једињење, у коме се могу издвојити један или више централних атома, који су окружени другим атомима или групама при чему најмање једна веза централног атома са другим атомом или групом има карактер координационе везе.[1][2] Многа једињења која садрже метале су координациони комплекси.[3]

Основни појмови[уреди]

  • Атом или јон који везује (координира) носи назив централни атом
  • Укупан број пуних појединачних веза централног атома се осталим атомима или групама назива се координациони број. Када се у комплексу јављају вишеструке везе одрећивање координационог броја постаје проблем.

Подела комплексних једињења[уреди]

Комплексна једињења се према електрицитету деле на:

  • неутрална комплексна једињења
  • јонска комплексна једињења

Велика већина комплексних једињења као централни атом поседује атом или јон метала. Ова једињења се заједнички називају метална комплексна једињења или комплекси метала. Постоје и комплексна једињења, која не садрже метал. Зову се неметални комплекси. То су нпр:

  • H_3O^+
  • NH^+_4
  • I^-_3

По броју централних атома (или јона) комплексна једињења се деле на:

  • комплексна једињења са једним центром - са једним централним атомом
  • комплексна једињења са више центара - са два или више централна атома
  • мрежна комплексна једињења - код којих се јавља четри или више атома метала, који су међусобно непосредно повезани.

Органска комплексна једињења се деле на:

  • металоорганска једињења - код којих се јавља барем једна веза метал-угљеник и
  • органске комплексе

Постојаност[уреди]

Постојаност комплексна једињења зависи од више фактора као што су:

Извори[уреди]

  1. ^ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "complex". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
  2. ^ Međunarodna unija za čistu i primenjenu hemiju. "coordination entity". Kompendijum Hemijske Terminologije Internet edition.
  3. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 

Литература[уреди]

  • De Vito, D.; Weber, J. ; Merbach, A. E. “Calculated Volume and Energy Profiles for Water Exchange on t2g 6 Rhodium(III) and Iridium(III) Hexaaquaions: Conclusive Evidence for an Ia Mechanism” Inorganic Chemistry, 2005, Volume 43, pages 858-863.
  • Zumdahl, Steven S. Chemical Principles, Fifth Edition. New York: Houghton Mifflin, 2005. 943-946, 957.
  • Harris, D., Bertolucci, M., Symmetry and Spectroscopy. 1989 New York, Dover Publications

Спољашње везе[уреди]