Tengrizam

Из Википедије, слободне енциклопедије

Tengrizam (tur. Tengricilik, azer. Tenqriçilik, turkm. Taňryçylyk, mon. Tэngэr šүtlэg, rus. Тенгрианство, kin. 腾 格里) predstavlja moderan termin za centralno-azijske religije, koje karakteriše šamanizam, animizam, toteizam, politeizam i monoteizam i obožavanja predaka.[1][2][3] Istorijski gledano, to je glavna religija Turaka, Mongola, Mađara, Bugara, Huna i Ksiongnu naroda. To je bila državna religija šest drevnih turskih država: Gokturskog Kaganata, Avarskog kaganata, Zapadnog Turskog Kaganata, Stare Velike Bugarske, Bugarskog carstva i države Hazara.

Khukh i Tengri doslovno znači "plavi" i "nebo". Mongoli i dalje mole za "Munkh Khukh Tengri" ("Večito Plavo Nebo"). Zbog toga se ponekad poetično Mongolija naziva Zemlja Večnog Plavog neba". U savremenoj Turskoj Tengrizam je takođe poznat kao Göktanrı dini, "Religija Boga neba".

Reference[уреди]

  1. ^ Michael Fergus, Janar Jandosova, Kazakhstan: Coming of Age, Stacey International, 2003, p.91: "[...] a profound combination of monotheism and polytheism that has come to be known as Tengrism."
  2. ^ H. B. Paksoy, Tengri in Eurasia, 2008
  3. ^ Napil Bazylkhan, Kenje Torlanbaeva in: Central Eurasian Studies Society, Central Eurasian Studies Society, 2004, p.40