Прабугари

Из Википедије, слободне енциклопедије

Прабугари или Протобугари (буг. Прабългари, Древни българи) означава претходнике данашњих Бугара, који су живели на просторима централне Азије, а у 2. веку населили се око реке Волге и на севернокавкаским степама. Са доласком Протобугара на тло Балкана дошло је до етногенетског мешања са Словенима и настанка данашњих Бугара. Домовина Прабугара су били данашњи Таџикистан и Авганистан.

Етногенеза и лингвистика[уреди]

Протобугарске руне
Реконструкција Протобугара.
Прапостојбина Протобугара, Хиндукуш и Памир, извор је мапа централне Азије из јерменског географског атласа ‘Ashharatsuyts’ (из 5-7 века), реконструкција академика С. Т. Еремијана.
Призор из битке код Ришког прелаза (Стара планина). Бугари убијају византијске војнике.

За порекло речи бугар има више теорија. По теорији реч долази од реке Волге, где су били једно време Прабугари насељени. Такође реч булга (куна) означава животињу чијим крзном су Прабугари трговали у својој прадомовини - централној Азији. Према бугарским историчарима термин Прабугари означава несловенски народ Бугара, па се тако та реч употребљава у Бугара који говоре словенским језиком. Резултат словенизације и похришћавања у 9. веку је био и преименовање термина Булгари у Бугари.

Оригинални језик Прабугара је данас изумро.

Иранска теорија говори, да потиче језик Прабугара из сатемске (иранске) групе и да су они иранско племе а турцизме у њиховом језику објашњавају хунском војном превлашћу. Бугарски лингвисти се више ослањају на ту теорију, која је код лингвиста и боље аргументована. По тој теорији, Прабугари долазе из планинског венца Хиндукуша и Памира[1], а њихов бог Тангра је истог порекла као и сумерски бог Дингир (сумерски: 𒀭, Cuneiform sumer dingir.jpg, касније B010ellst.png)[2].

Неки ипак сматрају да је тај језик био из групе туркијских језика и квалификован као бугарско-туркијски језик, чији једини ближњи је преживели чувашки језик на Уралу. Језик Прабугара је данас очуван на неким каменим записима [3]. На тим каменим записима се налазе и неке речи који потврђују турски извор прабугарског језика (таркан, боритаркан, ичергубоил, кан).

Прабугари су користили и 12-годишњи циклични календар. Главно божанство су називали Тангра, које је било врло познато и код турских племена.

Досељавање у Европу[уреди]

Крајем 2. века део Прабугара преселио се у источну Европу, тачније око Кавказа између реке Дњестар и Волге - Волшки Бугари. Први пут су поменути у неком римском летопису 354. Између 351. и 389. део Прабугара је прешао Кавказ и населио се у Јерменији. Топоними показују, да су и остали али су се асимиловали са Јерменима. Због притиска Хуна у 4. веку, део Прабугара се одселио из централне Азије и населио око Дона, где су били и бољи животни услови. При томе су наводно асимиловали тамошње остатке Сармата. Неки Прабугари остају на тим местима, док се остали насељавају са Хунима у Панонији. Тамо су били између 377. и 453. учесници хунских пустошења по централној и западној Европи. Након смрти хунског поглавара Атиле, Прабугари се насељавају у југоисточни део Европе.

У 5. веку заједно са Византијом суделују у нападима на Остроготе а касније у 5. и 6. веку нападају Византијско царство.

Владари[уреди]

Са примањем хришћанске вере владари су добили словенске називе кнез, цар. Први владар који је ујединио прабугарска племена је био кан Кубрат, који је 632. основао каганат - Стару велику Бугарску.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Peter Dobrev, The language of the Asparukh and Kuber Bulgars, Vocabulary and grammar, Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ “Надписи и алфавит протобулгар”, Петар Добрев: второе (TANGRA) восходит к тому же корню, что и шумерское Dingir
  3. ^ Proto-Bulgarian Epigraphic Monuments Vesselin Beshevliev (Издателство на Отечествения фронт, София, 1981), Приступљено 23. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Прабугари