Пређи на садржај

Лукс — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 77: Ред 77:
где је: -{''E<sub>0</sub>''}- - осветљење површине нормалне на зраке светлости, а ''φ'' - упадни [[угао]] зрака светлости у односу на нормалу.<ref> ''osvjetljenje (iluminacija)'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=45823] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>
где је: -{''E<sub>0</sub>''}- - осветљење површине нормалне на зраке светлости, а ''φ'' - упадни [[угао]] зрака светлости у односу на нормалу.<ref> ''osvjetljenje (iluminacija)'', [http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=45823] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>


== Fotometrija ==
== Фотометрија ==
{{Главни|Фотометрија (оптика)}}
{{Glavni|Fotometrija}}


'''Фотометрија''' је грана [[оптика|оптике]] која се бави [[мерење]]м својстава [[светлост]]и (својстава извора светлости, светлосног тока и осветљења површина). Историјска фотометријска мерења обављана су помоћу [[Око|људског ока]], а савремена фотометријска мерења, иако користе [[електроника|електронске]] фотометре, прилагођена су осетљивости људскога ока. Обухваћају само онај део [[Спектар (физика)|спектра електромагнетских таласа]] који запажа људско око, то јест ограничена су на [[таласна дужина|таласне дужине]] од приближно 380 до 780 [[метар|-{nm}-]]. Како људско око није једнако осетљиво на све таласне дужине видљиве светлости, за сваку се таласну дужину помоћу фотометријског еквивалента и функције осетљивости вида одређује еквивалентна вредност стандардног проматрача (према [[Међународна организација за стандардизацију|Међународној организацији за нормизацију ИСО]]). Мерењима својстава целокупнога [[Електромагнетско зрачење|електромагнетског спектра]] бави се [[радиометрија]].<ref>''fotometrija'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=20266] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>
'''Fotometrija''' je grana [[optika|optike]] koja se bavi [[mjerenje]]m svojstava [[svjetlost]]i (svojstava izvora svjetlosti, svjetlosnoga toka i osvjetljenja površina). Povijesna fotometrijska mjerenja obavljana su s pomoću [[Oko|ljudskoga oka]], a suvremena fotometrijska mjerenja, iako koriste [[elektronika|elektroničke]] fotometre, prilagođena su osjetljivosti ljudskoga oka. Obuhvaćaju samo onaj dio [[Spektar (fizika)|spektra elektromagnetskih valova]] koji zamjećuje ljudsko oko, to jest ograničena su na [[valna duljina|valne duljine]] od približno 380 do 780 [[metar|nm]]. Kako ljudsko oko nije jednako osjetljivo na sve valne duljine vidljive svjetlosti, za svaku se valnu duljinu s pomoću fotometrijskoga ekvivalenta i funkcije osjetljivosti vida određuje ekvivalentna vrijednost standardnog promatrača (prema [[Međunarodna organizacija za standardizaciju|Međunarodnoj organizaciji za normizaciju ISO]]). Mjerenjima svojstava cjelokupnoga [[Elektromagnetsko zračenje|elektromagnetskoga spektra]] bavi se [[radiometrija]]. <ref> '''fotometrija''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=20266] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.</ref>


=== Фотометријске величине и мерне јединице ===
=== Fotometrijske veličine i mjerne jedinice ===


{| class="sortable wikitable float-right"
{| class="sortable wikitable float-right"
|+ Фотометријске величине и мерне јединице
|+ Fotometrijske veličine i mjerne jedinice
|- class="hintergrundfarbe6"
|- class="hintergrundfarbe6"
! colspan="2" | Veličina
! colspan="2" | Величина
! colspan="2" | [[Mjerna jedinica]]
! colspan="2" | [[Мерна јединица]]
! rowspan="2" | Napomena
! rowspan="2" | Напомена
|-
|-
| naziv || znak || naziv || znak ||
| назив || знак || назив || знак ||
|-
|-
| [[Svjetlosna energija]] || ''Q<sub>s</sub>'' || lumen sekunda || lm⋅s || naziva se i [[količina svjetlosti]]
| [[Светлосна енергија]] || -{''Q<sub>s</sub>''}- || лумен секунда || -{lm⋅s}- || назива се и [[количина светлости]]
|-
|-
| [[Svjetlosni tok]] || ''Φ<sub>s</sub>'' || lumen (cd⋅[[Steradijan|sr]]) || lm || naziva se i [[luminacijski fluks]] ili [[svjetlosna snaga]]
| [[Светлосни ток]] || -{''Φ<sub>s</sub>''}- || лумен (-{cd}-⋅[[Steradijan|-{sr}-]]) || -{lm}- || назива се и [[луминацијски флукс]] или [[светлосна снага]]
|-
|-
| [[Svjetlosna jakost]] || ''I<sub>s</sub>'' || [[kandela]] (lm/sr) || cd || naziva se i [[luminacijski intenzitet]]
| [[Светлосна јакост]] || -{''I<sub>s</sub>''}- || [[кандела]] (-{lm/sr}-) || -{cd}- || назива се и [[луминацијски интензитет]]
|-
|-
| [[Svjetljivost]] || ''L<sub>s</sub>'' || kandela po [[Četvorni metar|četvornom metru]] || cd/m<sup>2</sup> || naziva se i [[luminancija]]
| [[Сјајност (минералогија)|Сјајност]] || -{''L<sub>s</sub>''}- || кандела по [[квадратни метар|квадратном метру]] || -{cd/m}-<sup>2</sup> || назива се и [[луминанција]]
|-
|-
| [[Osvjetljenje]] || ''E<sub>s</sub>'' || luks (lm/m<sup>2</sup>) || lx || naziva se i [[iluminacija (optika)|iluminacija]]
| [[Осветљење]] || -{''E<sub>s</sub>''}- || лукс (-{lm/m}-<sup>2</sup>) || -{lx}- || назива се и [[илуминација (оптика)|илуминација]]
|-
|-
| [[Osvijetljenost]] || ''H<sub>s</sub>'' || luks sekunda || lx⋅s || naziva se i '''svjetlosna izloženost''' ili [[Ekspozicija (razdvojba)|ekspozicija]]
| [[Осветљеност]] || -{''H<sub>s</sub>''}- || лукс секунда || -{lx⋅s}- || назива се и '''светлосна изложеност''' или експозиција
|-
|-
| [[Stupanj iskorištenja raznih izvora svjetlosti|Svjetlosna učinkovitost]] || ''η'' || lumen po [[vat]]u || lm/W || naziva se i '''luminacijska efektnost'''
| [[Ступањ искориштења разних извора светлости|Светлосна делотворност]] || ''η'' || лумен по [[ват]]у || -{lm/W}- || назива се и '''луминацијска ефектност'''
|}
|}


=== Objašnjenje ===
=== Објашњење ===
[[Количина светлости]] коју тачкасти извор [[светлост]]и шаље (емитује) у простор у свим правцима у једној [[секунда|секунди]], назива се светлосни ток или луминацијски флукс. Опколи ли се тачкасти извор светлости јакочине 1 [[кандела|канделе]] (-{cd}-) [[Лопта (геометријско тело)|куглом]] [[пречник]]а 1 [[метар]] (-{m}-), онда је количина светлости што пролази кроз 1 [[квадратни метар|-{m}-<sup>2</sup>]] кугле [[мерна јединица]] за светлосни ток и зове се 1 [[лумен]] (-{lm}-). [[Просторни угао]] који припада равни од 1 -{m}-<sup>2</sup> је јединични просторни угао и зове се [[стерадијан]] (-{sr}-). Будући да је површина кугле -{4r<sup>2</sup>π}-, те је површина јединичне кугле (-{r = 1 m}-) једнака 4π или 12,57 -{m}-<sup>2</sup>. Значи кугла полупречника 1 -{m}- има 12,57 стерадијана. Према томе може се рећи: '''1 лумен је онај светлосни ток који даје тачкасти извор светлости од 1 канделе у просторном углу од 1 стерадијана'''.
[[Količina svjetlosti]] koju točkasti izvor [[svjetlost]]i šalje (emitira) u prostor u svim pravcima u jednoj [[sekunda|sekundi]], naziva se svjetlosni tok ili luminacijski fluks. Opkolimo li točkasti izvor svjetlosti jakosti 1 [[kandela|kandele]] (cd) [[kugla|kuglom]] [[promjer]]a 1 [[metar]] (m), onda je količina svjetlosti što prolazi kroz 1 [[Četvorni metar|m<sup>2</sup>]] kugle [[mjerna jedinica]] za svjetlosni tok i zove se 1 [[lumen]] (lm). [[Prostorni kut]] koji pripada [[ploština|ploštini]] od 1 m<sup>2</sup> je jedinični prostorni kut i zove se [[steradijan]] (sr). Budući da je ploština kugle 4r<sup>2</sup>π, to je ploština jedinične kugle (r = 1 m) jednaka 4π ili 12,57 m<sup>2</sup>. Znači kugla polumjera 1 m ima 12,57 steradijana. Prema tome možemo reći: '''1 lumen je onaj svjetlosni tok koji daje točkasti izvor svjetlosti od 1 kandele u prostorni kut od 1 steradijana'''.


Ако извор светлости шаље светлост -{''t''}- секунди, онда је укупна количина светлости коју он даје једнака умношку времена:
Ako izvor svjetlosti šalje svjetlost ''t'' sekunda, onda je ukupna količina svjetlosti koju on daje jednaka umnošku vremena:


:<math>Q_s= \Phi_s \cdot t</math>
:<math>Q_s= \Phi_s \cdot t</math>


Светлосна енергија мери се луменсекундама или лумен секундама (-{lm∙s}-) или луменсатима (-{lm∙ h}-). Како извор [[Светлосна јачина|светлости јачине]] 1 [[кандела|кандела]] шаље у 1 стерадијан ток светлости од 1 лумена, онда ће кроз површину од -{4π = 12,57 m}-<sup>2</sup> слати светлосни ток 12,57 -{lm}-. Генерално, извор светлости јачине -{''I<sub>s</sub>''}- (у канделама) даће светлосни ток (у луменима):
Svjetlosna energija mjeri se lumensekundama ili lumen sekundama (lm∙s) ili lumensatima (lm∙ h). Kako izvor [[Svjetlosna jakost|svjetlosti jakosti]] 1 [[kandela|kandela]] šalje u 1 steradijan tok svjetlosti od 1 lumen, to će kroz ploštinu od 4π = 12,57 m<sup>2</sup> slati svjetlosni tok 12,57 lm. Općenito, izvor svjetlosti jakosti ([[svjetlosna jakost]]) ''I<sub>s</sub>'' (u kandelama) dati će svjetlosni tok (u lumenima):


:<math> \Phi_s= 4 \cdot \pi \cdot I_s </math>
:<math> \Phi_s= 4 \cdot \pi \cdot I_s </math>


a odatle je [[svjetlosna jakost]] (u [[kandela]]ma): <ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>
а одатле је светлосна јачина (у [[кандела]]ма):<ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>


:<math> I_s = \frac{4 \cdot \pi}{\Phi_s}\ </math>
:<math> I_s = \frac{4 \cdot \pi}{\Phi_s}\ </math>
Ред 195: Ред 195:
|align="left"| 37 [[vat|-{mW}-]] бела [[ЛЕД]] ([[светлећа диода]]) ||align="center"|0,20
|align="left"| 37 [[vat|-{mW}-]] бела [[ЛЕД]] ([[светлећа диода]]) ||align="center"|0,20
|-
|-
|align="left"| 15 mW zeleni [[laser]] (532 [[metar|nm]] [[valna duljina]] ||align="center"|8,4
|align="left"| 15 -{mW}- зелени [[ласер]] (532 [[метар|-{nm}-]] [[таласна дужина]] ||align="center"|8,4
|-
|-
|align="left"| 1 W bijela LED svjetiljka ||align="center"|25 – 120
|align="left"| 1 W бела ЛЕД светиљка ||align="center"|25 – 120
|-
|-
|align="left"| Petrolejka ||align="center"|100
|align="left"| Петролејка ||align="center"|100
|-
|-
|align="left"| 40 W [[električna žarulja]] ||align="center"|325
|align="left"| 40 W [[електрична сијалица]] ||align="center"|325
|-
|-
|align="left"| 7 W bijela LED svjetiljka ||align="center"|450
|align="left"| 7 W бела ЛЕД светиљка ||align="center"|450
|-
|-
|align="left"| 18 W [[fluorescentna cijev]] ||align="center"|1 250
|align="left"| 18 W [[флуоресцентна цев]] ||align="center"|1 250
|-
|-
|align="left"| 100 W električna žarulja ||align="center"|1 750
|align="left"| 100 W електрична сијалица ||align="center"|1 750
|-
|-
|align="left"| 40 W fluorescentna cijev ||align="center"|2 800
|align="left"| 40 W флуоресцентна цев ||align="center"|2 800
|-
|-
|align="left"| 35 W [[elektrolučna svjetiljka]] ([[ksenon]]) ||align="center"| 2 200 – 3 200
|align="left"| 35 W [[електролучна светиљка]] ([[ксенон]]) ||align="center"| 2 200 – 3 200
|-
|-
|align="left"| 100 W fluorescentna cijev ||align="center"|8 000
|align="left"| 100 W флуоресцентна цев ||align="center"|8 000
|-
|-
|align="left"| 127 W [[natrijska svjetiljka]] ||align="center"|25 000
|align="left"| 127 W [[натријумова сијалица]] ||align="center"|25 000
|-
|-
|align="left"| 400 W halogena žarulja||align="center"|40 000
|align="left"| 400 W халогена сијалица ||align="center"|40 000
|}
|}


Ред 231: Ред 231:
|0.05–0.3||Full moon on a clear night<ref>{{cite journal |last1=Kyba |first1=Christopher C. M. |last2=Mohar |first2=Andrej |last3=Posch |first3=Thomas |title=How bright is moonlight? |journal=Astronomy & Geophysics |date=1 February 2017 |volume=58 |issue=1 |pages=1.31–1.32 |doi=10.1093/astrogeo/atx025 }}</ref>
|0.05–0.3||Full moon on a clear night<ref>{{cite journal |last1=Kyba |first1=Christopher C. M. |last2=Mohar |first2=Andrej |last3=Posch |first3=Thomas |title=How bright is moonlight? |journal=Astronomy & Geophysics |date=1 February 2017 |volume=58 |issue=1 |pages=1.31–1.32 |doi=10.1093/astrogeo/atx025 }}</ref>
|-
|-
|3.4|| Dark limit of [[Twilight#Civil_twilight|civil twilight]] under a clear sky<ref>{{cite web |url=http://www.photonis.com/attachment.php?id_attachment=95 |title=Electro-Optics Handbook |format=pdf |work=photonis.com |page=63 |access-date=2012-04-02}}{{dead link|date=September 2018}}</ref>
|3.4|| Dark limit of [[Twilight#Civil_twilight|civil twilight]] under a clear sky<ref>{{cite web |url=https://www.accessengineeringlibrary.com/content/book/9780070687165 |title=Electro-Optics Handbook |format= |work=photonis.com |page=63 |access-date=2012-04-02}}</ref>
|-
|-
|20–50||Public areas with dark surroundings<ref name="NOAO_CaRLLI">{{cite web |url=https://www.noao.edu/education/QLTkit/ACTIVITY_Documents/Safety/LightLevels_outdoor+indoor.pdf |title=NOAO Commen and Recommended Light Levels Indoor}}</ref>
|20–50||Public areas with dark surroundings<ref name="NOAO_CaRLLI">{{cite web |url=https://www.noao.edu/education/QLTkit/ACTIVITY_Documents/Safety/LightLevels_outdoor+indoor.pdf |title=NOAO Commen and Recommended Light Levels Indoor}}</ref>

Верзија на датум 13. јун 2021. у 09:05

Лукс
Луксометар за мерење осветљености
Информације о јединици
СистемSI derived unit
Јединицаilluminance
Симболlx 
Јединична претварања
1 lx у ...... је једнак са ...
   American Customary units   0.0929 fc
   CGS units   10−4 phots

Лукс (енг. lux; симбол: lx) је СИ изведена јединица осветљености (илуминације).[1][2] Једнака је једном лумену по квадратном метру. This is used as a measure of the intensity, as perceived by the human eye, of light that hits or passes through a surface. It is analogous to the radiometric unit watt per square metre, but with the power at each wavelength weighted according to the luminosity function, a standardized model of human visual brightness perception. In English, "lux" is used as both the singular and plural form.[3]

Određen je osvjetljenjem plohe kojoj je na četvorni metar jednoliko raspoređen svjetlosni tok od jednoga lumena, to jest: [4]

Jakost rasvjete od 1 lx ima površinu od 1 m2 ako na nju pada svjetlosni tok od 1 lm. Može se i ovako reći: Jakost rasvjete od 1 lx ima ona točka neke površine na koju pada okomito svjetlost od izvora svjetlosti 1 cd, koji je od nje udaljen 1 m. Što plohu dalje odmičemo od izvora svjetlosti, to je njena rasvjeta slabija, jer se isti tok svjetlosti podijeli na veću površinu. Prema tome jakost rasvjete je upravno razmjerna (proporcionalna) sa svjetlosnim tokom, a obrnuto proporcionalna s veličinom površine na koju taj tok pada.

Veća mjerna jedinica (zastarjela) od 1 lx je 1 fot (ph):

Manja mjerna jedinica (zastarjela) od 1 lx je 1 noks (nx):

Лукс против лумена

Разлика између лукса и лумена је та што лукс рачуна површину над којом се светлосни флукс шири. 1000 лумена, концентрисаних у површину једног квадратног метра, осветљују тај квадратни метар са осветљењем од 1000 лукса. Истих 1000 лумена, раширених на десет квадратних метара, стварају пригушеније осветљење од само 100 лукса.

Достизање осветљења од 500 лукса је могуће у кухињи са једним фиксираним флуоресцентним светлом од 12 000 лумена. Да би се осветлио под фабрике са на десетине већом површином од кухиње, потребно је на десетине више таквих сијалица. Па тако, осветљивањем веће површине са истом количином лукса захтева више лумена.

Везе између осветљења и снаге

Осветљеност није директна мера енергије светла, већ осветљења које оно пружа, као што перципира људско око. Па тако, коефицијенти конверзије тих јединица зависе од композиције таласне дужине и температуре боје светлости. На 555 nm, средини видљивог спектра, један lx је једнак са 1,46 mW/m².

  • сунчева светлост на просечном дану варира од 32 000 (32 klx) до 100.000 лукса (100 klx)
  • ТВ студији одају око 1 000 лукса (1 klx)
  • светла канцеларија има око 400 лукса илуминације
  • месечева светлост представља око 1 лукс
  • звездана светлост износи само 0,00005 лукса (50 μlx)

Осветљење

Луксметар за мерење осветљења (илуминације) у радним условима.
Фотометар.
Функција осетљивости ока приказана је на дијаграму којему се на апсциси налазе таласне дужине приближно је симетрична кривја с оштрим максимумом једнаким јединици на таласној дужини 555 нм за дневну осетљивост (црно) и 507 nm за ноћну осетљивост (зелено). Њена је вредност за таласну дуљину 600 nm 0,63, а за таласне дужине 380 и 780 nm износи 0.
Линеарни видљиви спектар
Стандардна ЛЕД светиљка електричне снаге 7 W и светлосне снаге 470 лумена.
Електрична сијалица електричне снаге 40 W и светлосне снаге 325 лумена.

Осветљење или илуминација (ознака Es) је фотометријска физичка величина којом се описује упадање светлости на неку површину, а одређена је количником светлоснога тока Φs и површином P, то јест:

Мерна јединица осветљења је лукс (lx = lm/m2). Сунце у зениту даје на осветљеном тлу осветљење од приближно 100 000 lx, а на граници Земаљске атмосфере око 200 000 lx, пун Месец даје осветљење 0,25 lx, светлост звезда даје 0,0003 lx, осветљење за читање треба бити барем 50 lx.

Зависност осветљења неке површине, због радијалног ширења светлости из тачкастог извора, обрнуто је размерна квадрату удаљености од извора светлости:

где су E1 и E2 осветљења на удаљеностима од извора r1 и r2.

Зависност осветљења неке површине о упадном углу светлости описује Ламбертов косинусни закон:

где је: E0 - осветљење површине нормалне на зраке светлости, а φ - упадни угао зрака светлости у односу на нормалу.[5]

Фотометрија

Фотометрија је грана оптике која се бави мерењем својстава светлости (својстава извора светлости, светлосног тока и осветљења површина). Историјска фотометријска мерења обављана су помоћу људског ока, а савремена фотометријска мерења, иако користе електронске фотометре, прилагођена су осетљивости људскога ока. Обухваћају само онај део спектра електромагнетских таласа који запажа људско око, то јест ограничена су на таласне дужине од приближно 380 до 780 nm. Како људско око није једнако осетљиво на све таласне дужине видљиве светлости, за сваку се таласну дужину помоћу фотометријског еквивалента и функције осетљивости вида одређује еквивалентна вредност стандардног проматрача (према Међународној организацији за нормизацију ИСО). Мерењима својстава целокупнога електромагнетског спектра бави се радиометрија.[6]

Фотометријске величине и мерне јединице

Фотометријске величине и мерне јединице
Величина Мерна јединица Напомена
назив знак назив знак
Светлосна енергија Qs лумен секунда lm⋅s назива се и количина светлости
Светлосни ток Φs лумен (cd⋅sr) lm назива се и луминацијски флукс или светлосна снага
Светлосна јакост Is кандела (lm/sr) cd назива се и луминацијски интензитет
Сјајност Ls кандела по квадратном метру cd/m2 назива се и луминанција
Осветљење Es лукс (lm/m2) lx назива се и илуминација
Осветљеност Hs лукс секунда lx⋅s назива се и светлосна изложеност или експозиција
Светлосна делотворност η лумен по вату lm/W назива се и луминацијска ефектност

Објашњење

Количина светлости коју тачкасти извор светлости шаље (емитује) у простор у свим правцима у једној секунди, назива се светлосни ток или луминацијски флукс. Опколи ли се тачкасти извор светлости јакочине 1 канделе (cd) куглом пречника 1 метар (m), онда је количина светлости што пролази кроз 1 m2 кугле мерна јединица за светлосни ток и зове се 1 лумен (lm). Просторни угао који припада равни од 1 m2 је јединични просторни угао и зове се стерадијан (sr). Будући да је површина кугле 4r2π, те је површина јединичне кугле (r = 1 m) једнака 4π или 12,57 m2. Значи кугла полупречника 1 m има 12,57 стерадијана. Према томе може се рећи: 1 лумен је онај светлосни ток који даје тачкасти извор светлости од 1 канделе у просторном углу од 1 стерадијана.

Ако извор светлости шаље светлост t секунди, онда је укупна количина светлости коју он даје једнака умношку времена:

Светлосна енергија мери се луменсекундама или лумен секундама (lm∙s) или луменсатима (lm∙ h). Како извор светлости јачине 1 кандела шаље у 1 стерадијан ток светлости од 1 лумена, онда ће кроз површину од 4π = 12,57 m2 слати светлосни ток 12,57 lm. Генерално, извор светлости јачине Is (у канделама) даће светлосни ток (у луменима):

а одатле је светлосна јачина (у канделама):[7]

Примери

Успоредна таблица светлосног тока неких извора светлости[8][9][10]
Извор Светлосни ток (лумен)
37 mW бела ЛЕД (светлећа диода) 0,20
15 mW зелени ласер (532 nm таласна дужина 8,4
1 W бела ЛЕД светиљка 25 – 120
Петролејка 100
40 W електрична сијалица 325
7 W бела ЛЕД светиљка 450
18 W флуоресцентна цев 1 250
100 W електрична сијалица 1 750
40 W флуоресцентна цев 2 800
35 W електролучна светиљка (ксенон) 2 200 – 3 200
100 W флуоресцентна цев 8 000
127 W натријумова сијалица 25 000
400 W халогена сијалица 40 000

Here are some examples of the illuminance provided under various conditions:

Illuminance (lux) Surfaces illuminated by
0.0001 Moonless, overcast night sky (starlight)[11]
0.002 Moonless clear night sky with airglow[11]
0.05–0.3 Full moon on a clear night[12]
3.4 Dark limit of civil twilight under a clear sky[13]
20–50 Public areas with dark surroundings[14]
50 Family living room lights (Australia, 1998)[15]
80 Office building hallway/toilet lighting[16][17]
100 Very dark overcast day[11]
150 Train station platforms[18]
320–500 Office lighting[15][19][20][21]
400 Sunrise or sunset on a clear day.
1000 Overcast day;[11] typical TV studio lighting
10,000–25,000 Full daylight (not direct sun)[11]
32,000–100,000 Direct sunlight

Референце

  1. ^ SI Derived Units, National Institute of Standards and Technology.
  2. ^ „Lux”. Lighting / Radiation, quantities and units. International Electrotechnical Commission. 1987. Приступљено 2019-11-30. 
  3. ^ NIST Guide to SI Units. Chapter 9 – Rules and Style Conventions for Spelling Unit Names, National Institute of Standards and Technology.
  4. ^ luks, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
  5. ^ osvjetljenje (iluminacija), [2] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
  6. ^ fotometrija, [3] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2016.
  7. ^ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.
  8. ^ Szokolay, S. V. (2008). Introduction to Architectural Science: The Basis of Sustainable Design (Second изд.). Routledge. стр. 143. ISBN 9780750687041. 
  9. ^ BeLight. 3. Trendforce. 2010. стр. 10—12. 
  10. ^ Jahne, Bernd (2004). Practical Handbook on Image Processing for Scientific and Technical Applications (Second изд.). CRC. стр. 111. ISBN 9780849390302. 
  11. ^ а б в г д Schlyter, Paul (1997—2009). „Radiometry and photometry in astronomy”. 
    Starlight illuminance coincides with the human eye's minimum illuminance while moonlight coincides with the human eye's minimum colour vision illuminance (IEE Reviews, 1972, page 1183).
  12. ^ Kyba, Christopher C. M.; Mohar, Andrej; Posch, Thomas (1. 2. 2017). „How bright is moonlight?”. Astronomy & Geophysics. 58 (1): 1.31—1.32. doi:10.1093/astrogeo/atx025. 
  13. ^ „Electro-Optics Handbook”. photonis.com. стр. 63. Приступљено 2012-04-02. 
  14. ^ „NOAO Commen and Recommended Light Levels Indoor” (PDF). 
  15. ^ а б Pears, Alan (јун 1998). „Chapter 7: Appliance technologies and scope for emission reduction”. Strategic Study of Household Energy and Greenhouse Issues (PDF). Sustainable Solutions Pty Ltd. Department of Industry and Science, Commonwealth of Australia. стр. 61. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 3. 2011. г. Приступљено 2008-06-26. 
  16. ^ Australian Greenhouse Office (мај 2005). „Chapter 5: Assessing lighting savings”. Working Energy Resource and Training Kit: Lighting. Архивирано из оригинала 2007-04-15. г. Приступљено 2007-03-17. 
  17. ^ „Low-Light Performance Calculator”. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 27. 9. 2010. 
  18. ^ Darlington, Paul (5. 12. 2017). „London Underground: Keeping the lights on”. Rail Engineer. Приступљено 20. 12. 2017. 
  19. ^ „How to use a lux meter (Australian recommendation)” (PDF). Sustainability Victoria. април 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 7. 2011. г. 
  20. ^ „Illumination. - 1926.56”. Regulations (Standards - 29 CFR). Occupational Safety and Health Administration, US Dept. of Labor. Архивирано из оригинала 8. 5. 2009. г. 
  21. ^ European law UNI EN 12464

Литература

Спољашње везе