Мери I Тјудор

Шаблон:Племић Мери I Тјудор или Марија I Тјудор (енгл. Mary I of England; 18. фебруар 1516 — 17. новембар 1558.) је била краљица Енглеске и краљица Ирске у периоду од 1553. до 1558. године. Позната је и под надимком Крвава Мери.

Била је ћерка краља Хенрија VIII и Каталине од Арагона. Не треба је мешати са шкотском краљицом Мери Стјуарт која је живела у другој половини 16. века. На кратко је вратила римокатоличанство у Енглеску, и за пет година своје владавине остала је упамћена као Крвава Мери (Крвава Марија), због прогона протестаната и повратка римокатоличанству. Била је удата за Филипа II од Шпаније (1556 — 1598) са којим није имала деце.

Период до владавине

Детињство

Била је једино преживело дете краља Хенрија VIII и његове прве жене Катарине Арагонске, те, по мајци, унука арагонског краља Фернанда II и кастиљска краљице Изабеле I. Била је врло напредно, али болешљиво дете лошег вида и проблема са синусима, због којих је често патила од главобоља. Могуће је да је узрок њеног слабог здравља био сифилис, којег је преко мајке добила од оца.

Са девет година је постала службена наследница свог оца, али Хенри је и даље силно желео да добије мушког наследника. Хенри је био јако близак са Маријом и она је током детињства сматрана најважнијом европском принцезом. Страним посетиоцима је, представљајући им своју кћеру, Хенри обичавао да говори: Ова девојчица никада не плаче. За Маријин одгој бринула се гуверната и њена мајка, која ју је сама подучавала латински језик, а уз помоћ шпанског учитеља учила је и грчки језик, науку и музику.

Године 1525. Марији је неслужбено додељена титула принцезе од Велса као очевој наследници и она је почела да обавља престолонаследничке дужности у име брата којег још увек није имала. Председавала је велшким саветом у замку Ладлоу, у којем је имала сопствени двор.

Већ када је навршила две године, њен отац Хенри VIII обећао је њену руку сину француског краља Франсое I. Након три године, то обећање је развргнуто, а Марија је обећана Карлу V, цару Светог Римског царства, али и тај је уговор поништен пошто је Карло тражио да Марија, тада Хенријево једино дете и пресумирана наследница, досели у Шпанију и са собом донесе огроман мираз. Након тога је склопљен нови уговор према којем се Марија требало да се уда за Франсои I, а не за његовог сина, али припреме за венчање омела је ситуација створена Хенријевом жељом да добије мушког наследника. Турбулентне околности током следеће деценије гурнуће у страну питање Маријине удаје.

Поништавање брака Хенрија и Катарине

Леди Марија 1544. године

Резултат Хенријевих тежњи за сином била је поништење брака са Маријином мајком Катарином. Са друге стране, резултат тога поништења било је раздвајање енглеског и римског католичанства, пошто римски папа није желео да поништи брак Хенрија и Катарине. Хенри је као званичан разлог за поништење брака навео Катаринин први брак са његовим братом, принцом Артуром, због којег је, како је он то видео, његов брак са Катарином виђен као инцест у Божијим очима. Марија је тако, дана 23. јануара 1533. године, постала дете из непостојећег брака и тиме ванбрачна, због чега је њена титула принцеза замењена много скромнијом титулом леди. Њен отац је у тренутку поништења брака са Катарином већ био венчан са Аном Болен, а њихов брак је озакоњен већ 25. маја 1533. године.

Ана се бојала да ће Марија, њена пасторка, представљати претњу Елизабетиној позицији наследнице. Хенри је зато отпустио све слуге леди Марије и послао је у замак Хатфилд, где је заједно са осталом послугом дворила своју двадесет година млађу полусестру, принцезу Елизабету. Ана је често посећивала своју кћерку и притом се редовно сукобљавала са Маријом. Марија јој се обраћала са очева љубавнице, док је Ана њу звала проклето копиле. Марија је неколико година била истрајна у одбијању да призна своју маћеху за краљицу и свог оца за врховног верског поглавара.

Ана јесте покушала да поправи свој однос са Маријом, под условом да је она призна за краљицу, што је Марија одлучно одбијала. Ана је гурала своју кћерку Елизабету испред Марије када год је то било могуће и тихо је охрабривала Хенрија да фаворизује Елизабету, јер је то био једини начин да се она сама одржи на двору.

Посете мајци Марији су биле забрањене чак и онда када се Катаринино здравље нагло погоршало, али Катаринине одане слуге су помогле тајном размењивању писама између мајке и кћери. Марији није било допуштено да присуствује Катаринином погребу 1536. године. На дан Катаринине сахране, Ана је побацила сина, што наводи Хенрија на сумњу да је њихов брак проклет. Ана је осуђена на смрт и погубљена 19. мај а 1536. године. Елизабета је по мајчином погубљењу проживела исто што и Марија - од принцезе постала је леди Елизабета. Међутим, Марија је за време поништавања брака својих родитеља и губитка титуле имала 20, а Елизабета само три године.

Сматра се да је због овог третмана огорчена Марија била јако хладна према сестри током Елизабетине адолесценције. Елизабету је често задиркивала спомињући погубљене њене мајке Ана, коју је називала вештицом. Покушала је да поправи свој однос са оцем тако што га је признала за врховног поглавара Цркве Енглеске. Овим не само да је изгубила подршку Папе, већ је и признала невалидност брака својих родитеља, те тако и сопствену незаконитост.

Повратак у Хенријеву милост

Марија се надала да ће сви њени проблеми нестати смрћу Ане Болен. Само дан након смрти једне, добила је другу маћеху - Џејн Симор. Џејн је охрабривала Хенрија да врати обе кћерке на двор, будући да јој оне нису могле представљати препреку. Џејнини погледи и мишљења су били много слични Маријиним, тако да је Марија прихватила и поштовала нову маћеху. Џејн јој је понудила да буде кума сину Едварду, принцу од Велса, наследнику којег је Хенри толико дуго чекао. Марија је пристала, а само 12 дана после постала предводница је Џејниног погреба. Као резултат добрих односа са Хенријевом најдражом женом, то јест, једином која му је родила сина, Марија је враћена на Хенријев двор. Хенри јој је чак поклонио и замак на којем је имала сопствени двор, иако је Марија одлучила да проводи више времена са својим оцем. Кад год би Марија поменула своју мајку, Хенри би је љутито отерао у њен замак. Исто је чинио и са Елизабетом када би она поменула своју мајку, али је њу слао у замак Хатфилд.

Маријина последња маћеха и Хенријева шеста жена, Катерина Пар, успела је поново да окупи и помири целу породицу. На њено инсистирање, Марија и Елизабета су 1544. године Законом о насљеђивању поново уврштене у наследну линију, у којој је Едвард имао предност над обема, а Марија над Елизабетом. Марија је поштовала Катарину и слагала се са њом, упркос томе што је Катерина била протестанткиња и само две године старија од ње.

Литература

• Duffy, Eamon (2009) Fires of Faith: Catholic England Under Mary Tudor. Yale University Press. ISBN 0300152167
• Hoyle, R. W. (2001) The Pilgrimage of Grace and the Politics of the 1530s. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0199259062
• Porter, Linda (2007) Mary Tudor: The First Queen. London: Little, Brown. ISBN 978-0-749-90982-6
• Waller, Maureen (2006) Sovereign Ladies: The Six Reigning Queens of England. New York: St. Martin's Press. ISBN 0312338015
• Weir, Alison (1996) Britain's Royal Families: The Complete Genealogy. London: Pimlico. ISBN 0712674489
• Whitelock, Anna (2009) Mary Tudor: England's First Queen. London: Bloomsbury. ISBN 978-1-408-80078-2
• Deary, Terry. "The Terrible Tudors". ISBN 0-590-55290-2
• Deary, Terry. "Even More Terrible Tudors". ISBN 0-590-11254-6
• Erickson, Carolly. Bloody Mary: The Life of Mary Tudor. (June 1993) ISBN 0-688-11641-8
• Hugo, Victor Mary Tudor: A Drama. ISBN 1-58963-478-0
• Loades, David M. Mary Tudor: A Life. (March 1992) ISBN 0-631-18449-X
• Loades, David M. The Reign of Mary Tudor: Politics, Government & Religion in England, 1553–58. (May 1991) ISBN 0-582-05759-0
• McHarque, Georgess. Queen in Waiting: A Life of "Bloody Mary" Tudor. (June 2004) ISBN 0-595-31254-3
• Prescott, H. F. M. Mary Tudor: The Spanish Tudor. (October 2003) ISBN 1-84212-625-3
• Ridley, Jasper. Bloody Mary's Martyrs: The Story of England's Terror. (July 2002) ISBN 0-7867-0986-3
• Simpson, Helen. The Spanish Marriage, at Project Gutenberg Australia
• Slavicek, Louise Chipley. Bloody Mary (History's Villains). (July 2005) ISBN 1-4103-0581-3
• Tytler, Patrick Fraser (1839). „England Under the Reigns of Edward VI and Mary”. I. London: Richard Bentley. Приступљено 2008-08-17. 
• Tytler, Patrick Fraser (1839). „England Under the Reigns of Edward VI and Mary”. II. London: Richard Bentley. Приступљено 2008-08-17. 
• Waldman, Milton. The Lady Mary: a biography of Mary Tudor, 1516–1558. (1972) ISBN 0-00-211486-0