Муса Ћазим Ћатић — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Муса Ћазим Ћатић''' ([[Оџак]], [[4. март]] [[1878]] — [[Тешањ]], [[6. април]] [[1915]].) |
'''Муса Ћазим Ћатић''' ([[Оџак]], [[4. март]] [[1878]] — [[Тешањ]], [[6. април]] [[1915]].), хрватски песник из [[БиХ|Босне и Херцеговине]]. |
||
У родном мјесту похађао је [[мектеб]] и [[основна школа|основну школу]]. Послије очеве смрти мајка му се преудала у Тешањ, гдје Ћазим учи бријачки [[занат]] код очуха и похађа тешањску [[медреса|медресу]]. Био је даровит ученик и већ у медреси добро научио [[арапски]], [[турски]] и [[персијски]] језик. Кад је требао бити регрутован ([[1898]].), бјежи у [[Турска|Турску]]. Ту, у лицеју [[Султанија]], упознаје [[Осман Ђикић|Османа Ђикића]] и [[Авда Карабеговић|Авду Карабеговића]], али га материјалне неприлике гоне да се врати у Тешањ. Узет је у [[војска|војску]] и три године служио у [[Тузла|Тузли]] и [[Будимпешта|Будимпешти]]. Године [[1902]]., на наговор [[муфтија|муфтије]] [[Месуд Смаилбеговић|Месуда Смаилбеговића]], поновно отишао у [[Цариград]] и неко вријеме слушао предавања у Мектеби Нумунци Терреке медреси, али - незадовољан начином обуке полаже [[диференцијални испит]] из општеобразовних предмета и завршио четврти разред [[гимназија|гимназије]]. Уз помоћ Адем-аге Мешића похађао је у [[Сарајево|Сарајеву]] [[шеријат|шеријатску]] судачку сколу, али га при крају школовања избацују из школе, завршни пети разред полагао је приватно, а [[дипломски испит]] тек по посебној дозволи [[Земаљска влада|Земаљске владе]], уз писмену обавезу да се неће користити дипломом коју му дају. Годину [[1909]]. и [[1910]]. провео је у [[Загреб|Загребу]] као студент права. Ни један испит није положио. Ту се кретао у [[Матошев пјеснички круг|Матошевом пјесничком кругу]] и пекао занат: књижевни и боемски. Ипак, прилике су га натјерале да се врати у Тешањ гдје се запослио у [[банка|банци]], одакле је брзо отпуштен због неуредног живота. Ни у [[Бијељина|Бијељини]], гдје је обављао писарске послове у [[грунтовница|грунтовници]] није дуго остао; поновно је отишао у Загреб на студије и поново су га прилике отјерале у Тешањ. То је била [[1912]], ради у тешањској банци, помишља на [[самоубиство]] и ствара своје најбоље пјесме. [[Мухамед Бекир Калајџић]] га је 1912. одвео у [[Мостар]], повјериоа му уредништво [[Бисер (новине)|Бисера]] и тјера га на превођења за [[Муслиманска библиотека|Муслиманску библиотеку]]. Тијеком годину и пол дана преведе и напише 12 књига, али долази рат, [[мобилизација]], служба у Тузли и Еркену у [[Маџарска|Маџарској]], пијанчење, [[туберкулоза]], отпуштање из војске и смрт у ратно прољеће [[1915]]. (Према Абдурахману Наметку. 1968). Највећи пјеснички талент међу Бошњацима до [[Мак Диздар|Мака Диздара]], те први пјесник-модернист бошњачке књижевности. |
У родном мјесту похађао је [[мектеб]] и [[основна школа|основну школу]]. Послије очеве смрти мајка му се преудала у Тешањ, гдје Ћазим учи бријачки [[занат]] код очуха и похађа тешањску [[медреса|медресу]]. Био је даровит ученик и већ у медреси добро научио [[арапски]], [[турски]] и [[персијски]] језик. Кад је требао бити регрутован ([[1898]].), бјежи у [[Турска|Турску]]. Ту, у лицеју [[Султанија]], упознаје [[Осман Ђикић|Османа Ђикића]] и [[Авда Карабеговић|Авду Карабеговића]], али га материјалне неприлике гоне да се врати у Тешањ. Узет је у [[војска|војску]] и три године служио у [[Тузла|Тузли]] и [[Будимпешта|Будимпешти]]. Године [[1902]]., на наговор [[муфтија|муфтије]] [[Месуд Смаилбеговић|Месуда Смаилбеговића]], поновно отишао у [[Цариград]] и неко вријеме слушао предавања у Мектеби Нумунци Терреке медреси, али - незадовољан начином обуке полаже [[диференцијални испит]] из општеобразовних предмета и завршио четврти разред [[гимназија|гимназије]]. Уз помоћ Адем-аге Мешића похађао је у [[Сарајево|Сарајеву]] [[шеријат|шеријатску]] судачку сколу, али га при крају школовања избацују из школе, завршни пети разред полагао је приватно, а [[дипломски испит]] тек по посебној дозволи [[Земаљска влада|Земаљске владе]], уз писмену обавезу да се неће користити дипломом коју му дају. Годину [[1909]]. и [[1910]]. провео је у [[Загреб|Загребу]] као студент права. Ни један испит није положио. Ту се кретао у [[Матошев пјеснички круг|Матошевом пјесничком кругу]] и пекао занат: књижевни и боемски. Ипак, прилике су га натјерале да се врати у Тешањ гдје се запослио у [[банка|банци]], одакле је брзо отпуштен због неуредног живота. Ни у [[Бијељина|Бијељини]], гдје је обављао писарске послове у [[грунтовница|грунтовници]] није дуго остао; поновно је отишао у Загреб на студије и поново су га прилике отјерале у Тешањ. То је била [[1912]], ради у тешањској банци, помишља на [[самоубиство]] и ствара своје најбоље пјесме. [[Мухамед Бекир Калајџић]] га је 1912. одвео у [[Мостар]], повјериоа му уредништво [[Бисер (новине)|Бисера]] и тјера га на превођења за [[Муслиманска библиотека|Муслиманску библиотеку]]. Тијеком годину и пол дана преведе и напише 12 књига, али долази рат, [[мобилизација]], служба у Тузли и Еркену у [[Маџарска|Маџарској]], пијанчење, [[туберкулоза]], отпуштање из војске и смрт у ратно прољеће [[1915]]. (Према Абдурахману Наметку. 1968). Највећи пјеснички талент међу Бошњацима до [[Мак Диздар|Мака Диздара]], те први пјесник-модернист бошњачке књижевности. |
||
Верзија на датум 15. јул 2010. у 15:49
Муса Ћазим Ћатић (Оџак, 4. март 1878 — Тешањ, 6. април 1915.), хрватски песник из Босне и Херцеговине.
У родном мјесту похађао је мектеб и основну школу. Послије очеве смрти мајка му се преудала у Тешањ, гдје Ћазим учи бријачки занат код очуха и похађа тешањску медресу. Био је даровит ученик и већ у медреси добро научио арапски, турски и персијски језик. Кад је требао бити регрутован (1898.), бјежи у Турску. Ту, у лицеју Султанија, упознаје Османа Ђикића и Авду Карабеговића, али га материјалне неприлике гоне да се врати у Тешањ. Узет је у војску и три године служио у Тузли и Будимпешти. Године 1902., на наговор муфтије Месуда Смаилбеговића, поновно отишао у Цариград и неко вријеме слушао предавања у Мектеби Нумунци Терреке медреси, али - незадовољан начином обуке полаже диференцијални испит из општеобразовних предмета и завршио четврти разред гимназије. Уз помоћ Адем-аге Мешића похађао је у Сарајеву шеријатску судачку сколу, али га при крају школовања избацују из школе, завршни пети разред полагао је приватно, а дипломски испит тек по посебној дозволи Земаљске владе, уз писмену обавезу да се неће користити дипломом коју му дају. Годину 1909. и 1910. провео је у Загребу као студент права. Ни један испит није положио. Ту се кретао у Матошевом пјесничком кругу и пекао занат: књижевни и боемски. Ипак, прилике су га натјерале да се врати у Тешањ гдје се запослио у банци, одакле је брзо отпуштен због неуредног живота. Ни у Бијељини, гдје је обављао писарске послове у грунтовници није дуго остао; поновно је отишао у Загреб на студије и поново су га прилике отјерале у Тешањ. То је била 1912, ради у тешањској банци, помишља на самоубиство и ствара своје најбоље пјесме. Мухамед Бекир Калајџић га је 1912. одвео у Мостар, повјериоа му уредништво Бисера и тјера га на превођења за Муслиманску библиотеку. Тијеком годину и пол дана преведе и напише 12 књига, али долази рат, мобилизација, служба у Тузли и Еркену у Маџарској, пијанчење, туберкулоза, отпуштање из војске и смрт у ратно прољеће 1915. (Према Абдурахману Наметку. 1968). Највећи пјеснички талент међу Бошњацима до Мака Диздара, те први пјесник-модернист бошњачке књижевности.
На његовом мезару у Тешњу стоји исклесано:
- "Овдје лежи пјесник одличнога дара,
- који није тражио части ни шићара,
- већ боемски живио и чувенствено пјево,
- док га смрт не допрати до овог мезара."
Многе школе у Босни и Херцеговини носе његово име међу којима је и тешањска Гимназија "Муса Ћазим Ћатић".