Муса Ћазим Ћатић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Муса Ћазим Ћатић
Musa Ćazim Ćatić.jpg
Муса Ћазим Ћатић
Датум рођења (1878-03-04)4. март 1878.
Место рођења Оџак
 Османско царство
Датум смрти 6. април 1915.(1915-04-06) (37 год.)
Место смрти Тешањ
 Аустроугарска

Муса Ћазим Ћатић (Оџак, 4. март 1878Тешањ, 6. април 1915), био је српски књижевник[1] муслиманске вјере из Босне и Херцеговине.[тражи се извор од 01. 2016.]

Биографија[уреди]

У родном мјесту похађао је мектеб и основну школу. Послије очеве смрти мајка му се преудала у Тешањ, гдје Ћазим учи бријачки занат код очуха и похађа тешањску медресу. Био је даровит ученик и већ у медреси добро научио арапски, турски и персијски језик. Кад је требало да буде регрутован (1898.), бјежи у Турску. Ту, у лицеју Султанија, упознаје Османа Ђикића и Авду Карабеговића, али га материјалне неприлике гоне да се врати у Тешањ. Узет је у војску и три године служио у Тузли и Будимпешти.[тражи се извор од 01. 2016.]

Године 1902, на наговор муфтије Месуда Смаилбеговића, поновно отишао у Цариград и неко вријеме слушао предавања у Мектеби Numunci Terreke, али - незадовољан начином обуке полаже диференцијални испит из општеобразовних предмета и завршио четврти разред гимназије. Уз помоћ Адем-аге Мешића похађао је у Сарајеву шеријатску судачку школу, али га при крају школовања избацују из школе, завршни пети разред полагао је приватно, а дипломски испит тек по посебној дозволи Земаљске владе, уз писмену обавезу да се неће користити дипломом коју му дају.[тражи се извор од 01. 2016.]

Годину 1909. и 1910. провео је у Загребу као студент права. Ни један испит није положио. Ту се кретао у Матошевом пјесничком кругу и пекао занат: књижевни и боемски. Ипак, прилике су га натјерале да се врати у Тешањ гдје се запослио у банци, одакле је брзо отпуштен због неуредног живота. Ни у Бијељини, гдје је обављао писарске послове у грунтовници није дуго остао; поновно је отишао у Загреб на студије и поново су га прилике отјерале у Тешањ. То је била 1912, ради у тешањској банци, помишља на самоубиство и ствара своје најбоље пјесме. Мухамед Бекир Калајџић га је 1912. одвео у Мостар, повјериоа му уредништво Бисера и тјера га на превођења за Муслиманску библиотеку. Током годину и пола дана преведе и напише 12 књига, али долази рат, мобилизација, служба у Тузли и Еркену у Мађарској, пијанчење, туберкулоза, отпуштање из војске и смрт у ратно прољеће 1915. (Према Абдурахману Наметку. 1968). Највећи пјеснички таленат међу босанскохерцеговачким књижевницима до Мака Диздара, те први пјесник-модернист босанкохерцеговачке књижевности.[тражи се извор од 01. 2016.]

На његовом мезару (гробу) у Тешњу стоји исклесано:

Гимназија у Тешњу носи назив „Муса Ћазим Ћатић.“ Босанска вила је објављивала његове пјесме. [2]

Извори[уреди]

  1. Историјски лексикон, Владимир Ћоровић, Српска књижевна задруга, Београд (2006), pp. 111
  2. Босанска вила. Сарајево. 1899. 

Спољашње везе[уреди]