Муса Ћазим Ћатић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Муса Ћазим Ћатић
Musa Ćazim Ćatić.jpg
Муса Ћазим Ћатић
Датум рођења 4. март 1878.
Место рођења Оџак
 Османско царство
Датум смрти 6. април 1915.
Место смрти Тешањ
 Аустроугарска

Муса Ћазим Ћатић (Оџак, 4. март 1878Тешањ, 6. април 1915), био је српски књижевник[1] муслиманске вјере из Босне и Херцеговине.[тражи се извор од 01. 2016.]

Биографија[уреди]

У родном мјесту похађао је мектеб и основну школу. Послије очеве смрти мајка му се преудала у Тешањ, гдје Ћазим учи бријачки занат код очуха и похађа тешањску медресу. Био је даровит ученик и већ у медреси добро научио арапски, турски и персијски језик. Кад је требало да буде регрутован (1898.), бјежи у Турску. Ту, у лицеју Султанија, упознаје Османа Ђикића и Авду Карабеговића, али га материјалне неприлике гоне да се врати у Тешањ. Узет је у војску и три године служио у Тузли и Будимпешти.[тражи се извор од 01. 2016.]

Године 1902, на наговор муфтије Месуда Смаилбеговића, поновно отишао у Цариград и неко вријеме слушао предавања у Мектеби Numunci Terreke, али - незадовољан начином обуке полаже диференцијални испит из општеобразовних предмета и завршио четврти разред гимназије. Уз помоћ Адем-аге Мешића похађао је у Сарајеву шеријатску судачку школу, али га при крају школовања избацују из школе, завршни пети разред полагао је приватно, а дипломски испит тек по посебној дозволи Земаљске владе, уз писмену обавезу да се неће користити дипломом коју му дају.[тражи се извор од 01. 2016.]

Годину 1909. и 1910. провео је у Загребу као студент права. Ни један испит није положио. Ту се кретао у Матошевом пјесничком кругу и пекао занат: књижевни и боемски. Ипак, прилике су га натјерале да се врати у Тешањ гдје се запослио у банци, одакле је брзо отпуштен због неуредног живота. Ни у Бијељини, гдје је обављао писарске послове у грунтовници није дуго остао; поновно је отишао у Загреб на студије и поново су га прилике отјерале у Тешањ. То је била 1912, ради у тешањској банци, помишља на самоубиство и ствара своје најбоље пјесме. Мухамед Бекир Калајџић га је 1912. одвео у Мостар, повјериоа му уредништво Бисера и тјера га на превођења за Муслиманску библиотеку. Током годину и пола дана преведе и напише 12 књига, али долази рат, мобилизација, служба у Тузли и Еркену у Мађарској, пијанчење, туберкулоза, отпуштање из војске и смрт у ратно прољеће 1915. (Према Абдурахману Наметку. 1968). Највећи пјеснички таленат међу босанскохерцеговачким књижевницима до Мака Диздара, те први пјесник-модернист босанкохерцеговачке књижевности.[тражи се извор од 01. 2016.]

На његовом мезару (гробу) у Тешњу стоји исклесано:

Овдје лежи пјесник одличнога дара, који није тражио части ни шићара, већ боемски живио и чувенствено пјево, док га смрт не допрати до овог мезара.

Гимназија у Тешњу носи назив „Муса Ћазим Ћатић.“ Босанска вила је објављивала његове пјесме. [2]

Извори[уреди]

  1. Историјски лексикон, Владимир Ћоровић, Српска књижевна задруга, Београд (2006), pp. 111
  2. Босанска вила. Сарајево. 1899. 

Спољашње везе[уреди]