Пређи на садржај

Шкотско говече

С Википедије, слободне енциклопедије
Шкотско говече
А хигхланд цоw он Дартмоор ин Енгланд
Шкотско говече у Дартмуру у Енглеској
Конзервациони статусДоместиковано
Друга имена
  • дугодлака брдска говеда
  • дугодлака шкотска говеда
  • северновисинска говеда
  • шкотска висинска говеда
  • шкотска брдска говеда
  • западновисинска стока
Земља пореклаШкотска
Дистрибуцијаширом света (најчешће у Шкотској и САД)
УпотребаМеат
Својства
Тежина
  • Мужјак:
    800 килограма
  • Женка:
    500 килограма
Висина
  • Мужјак:
    106–120 центиметара (3,5–4 фт)
  • Женка:
    90–106 центиметара (3–3,5 фт)

Шкотско говече је пасмина руралне стоке. Она је настала на Шкотском горју и на Спољним хебридским острвима Шкотске, и има дуге рогове и дугу рутаву длаку. То је издржљива пасмина, узгајана да поднесе неумерене временске услове у региону. Прва књига крда датира из 1885. године. Две различита типа - мањи острвски тип, обично црн, и већи копнени тип, обично сивосмеђ - регистровани су као једна пасмина. Ова стока се узгаја првенствено ради говедине, а извожена је у више других земаља.[1]

Бикови могу тежити до 800 кг (1.800 лб), а краве до 500 кг (1.100 лб). Млеко има висок садржај масноће, а месо може да садржи мање холестерола у односу на неке друге пасмине говеда

Историја

[уреди | уреди извор]
Брдска стока, ца. 1890–1900.

Шкотско говече води порекло од хамитских дугорога, које су у Британију довели неолитски фармери у другом миленијуму пре нове ере, док је стока мигрирала на север кроз Африку и Европу.[2] Шкотска говеда су историјски била од великог значаја за економију, јер је стока узгајана првенствено ради меса и продавана у Енглеској.[3]

Књига крда из 1885. описује два различита типа горских говеда. Један је био западно горско говече, односно Кајло, чији припадници воде пореклом и живе углавном у Спољним Хебридима, који су имали оштрије услове. Ова стока је обично била мања, црне боје и, због свог робуснијег окружења, имала је дугу длаку.[4][5] Ова стока је добила име по пракси пресељења. Кајли су уски теснаци воде, а стока је терана преко њих да би стигла на тржиште.[3]

Друга врста је била копнена; ова говеда су обично била већа, јер су им пашњаци пружали богатије храњиве састојке. Долазила су у разним бојама, најчешће сивосмеђој или црвеној.[6] Ови типови су сада укрштени тако да не постоји јасна разлика.

Од раног 20. века, узгојни сток је извожен у многе делове света, посебно у Аустралију и Северну Америку. Процењује се да у Великој Британији данас живи око 15.000 планинских говеда.[5]

Првобитно су мали фармери држали шкотска говеда као кућне краве за производњу млека и меса.[7] Регистар шкотских говеда („књига крда”) успостављен је 1885. године. Ово је најстарија књига крда на свету, што их чини најстаријом регистрованом стоком на свету.[8] Иако се група говеда углавном назива крдо, група горских говеда позната је као „fold”. То је зато што је зими стока држана у отвореним склоништима од камена званим фолд, како би се заштитила од временских прилика током ноћи.[9] У Шкотској су били познати и као кајлои.[10]

Краљица Елизабета је 1954. године наредила да се шкотска говеда чувају у замку Балморал, где се и данас држе.[11][12]

Брдско говедо је први пут увезено у Канаду током 1880-их. Доналд А. Смит, лорд Страткона из Винипега, Манитоба, и Роберт Кембел из Стратклера, Манитоба, увезли су по једног бика. У Новој Шкотској је такође било планинских говеда током 1880-их.[13] Међутим, њихов број је био мали све до 1920-их када је почео масовни узгој и увоз.[14] Током 1950-их говеда су увожена и извожена из Северне Америке. Канадско планинско сточарско друштво је званично регистрован 1964. године и тренутно региструје сва расна говеда у Канади.[15] Крајем 1990-их, дошло је до знатне трговине семеном и ембрионима између Уједињеног Краљевства и Канаде. Међутим, то је стало, углавном због избијања БСЕ (болести крављег лудила) у Уједињеном Краљевству. Данас се планинска говеда углавном налазе у источној Канади.[16] Године 2001, популација Канаде и Сједињених Америчких Држава заједно процењена је на 10,000.[17]:244

Данско планинско сточарско друштво је основано 1987. године да промовише најбоље праксе за узгој и бригу о планинском говеду, и да промовише увођење ове расе у Данску.[18]

Клуб планинског говеда Финске основан је 1997. Њихове родовне књиге показују увоз планинског говеда у Финску, који датира још од 1884. Фински клуб наводи да је 2016. године у Финској било 13000 планинских говеда.[19]

Сједињене Државе

[уреди | уреди извор]

Први запис о увозу планинског говеда у Сједињене Државе био је касних 1890-их.[20] Америчко удружење планинских говеда је први пут организовано 1948. године као Америчко удружење узгајивача шкотских говеда и сада има око 1.100 чланова.[21]

Толерантност на хладноћу

[уреди | уреди извор]

Сва европска говеда се релативно добро носе са ниским температурама, али планинско говедо је описано као „скоро једнако отпорно на хладноћу као карибу и ирваси који живе на Арктику“.[22] Насупрот томе, због своје густе длаке, они су много мање толерантни на топлоту од говеда зебу, које су пореклом из јужне Азије и прилагођена су врућој клими.[23] Брдско говедо је успешно успостављено у земљама где су зиме знатно хладније од Шкотске, као што су Норвешка и Канада.[24]:200

Друштвено понашање

[уреди | уреди извор]

Крдо полудивљег планинског говеда проучаван је током периода од 4 године. Утврђено је да говеда имају јасну структуру и хијерархију доминације, што смањује агресивност. Друштвени положај зависи од старости и пола, при чему су старија говеда доминантна над теладима и млађим говедима, а мужјаци доминантни над женкама. Млади бикови ће доминирати одраслим кравама када достигну око 2 године старости. Телад од најбоље рангираних крава су добијала виши друштвени статус, упркос минималној интервенцији њихове мајке. Игра борбе, лизање и заскакивање су виђени као пријатељски контакт.[25][26]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Хигхланд Цаттле Социетy бреед стандард”. Хигхландцаттлесоциетy.цом. Архивирано из оригинала 10. 05. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2016. 
  2. ^ Бакер, Ј.Р.; Муллер, Р (1982). Адванцес ин Параситологy. Ацадемиц Пресс. стр. 5. ИСБН 978-0-08-058067-8 — преко Гоогле Боокс. 
  3. ^ а б Дохнер, Јанет Ворwалд (2001). Тхе Енцyцлопедиа оф Хисториц анд Ендангеред Ливестоцк анд Поултрy Бреедс. Yале Университy Пресс. стр. 243—5. ИСБН 978-0-300-13813-9. 
  4. ^ Јамес Wилсон (1909), „цх. VIII Тхе Цолоурс оф Хигхланд Цаттле”, Тхе Сциентифиц Процеедингс оф тхе Роyал Дублин Социетy, Роyал Дублин Социетy 
  5. ^ а б „Хигхланд цаттле – Мотхер Еартх Неwс”. Мотхер Еартх Неwс. стр. 4. Приступљено 30. 5. 2015. 
  6. ^ „Хигхланд Цаттле УСА – Тхе Бреед”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  7. ^ „НWХЦА Хигхланд цаттле”. Нортхwест Хигхланд Цаттле Ассоциатион. Архивирано из оригинала 06. 11. 2016. г. Приступљено 13. 6. 2016. 
  8. ^ „Оклахома Университy – Цаттле Бреедс”. Оклахома Университy. 22. 4. 2021. 
  9. ^ „Смаллхолдер Сериес – Цаттле Бреедс”. Архивирано из оригинала 26. 09. 2017. г. Приступљено 13. 6. 2015. 
  10. ^ „Хигхланд Цаттле Социетy; тхе бреед”. Тхе Хигхланд Цаттле Социетy. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2016. 
  11. ^ „Хигхланд Цаттле ат Балморал Цастле”. Архивирано из оригинала 27. 04. 2015. г. Приступљено 7. 6. 2015. 
  12. ^ „Qуеен то фоунд Хигхланд Цаттле фолд”. Гласгоw Хералд. 25. 2. 1954. Приступљено 11. 9. 2015 — преко Гоогле Боокс. 
  13. ^ „Ливестоцк Цонсерванцy – Хигхланд цаттле”. Приступљено 4. 8. 2015. 
  14. ^ „Хигхланд Цаттле хисторy ин Цанада”. Цанадиан Хигхланд Цаттле Социетy. Архивирано из оригинала 29. 4. 2015. г. Приступљено 28. 4. 2015. 
  15. ^ „Цанадиан Хигхланд Цаттле Социетy”. Архивирано из оригинала 28. 5. 2015. г. Приступљено 28. 5. 2015. 
  16. ^ „Хигхланд Цаттле Wорлд – Цанада”. Хигхланд Цаттле Wорлд. Приступљено 28. 5. 2015. 
  17. ^ Јанет Ворwалд Дохнер: Тхе Енцyцлопедиа оф Хисториц анд Ендангеред Ливестоцк анд Поултрy Бреедс. Неw Хавен, Цоннецтицут; Лондон: Yале Университy Пресс. 2001. ISBN 0300088809.
  18. ^ „Danish Highland Cattle Society About”. highland-cattle.dk. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2016. 
  19. ^ „SHCC ry”. Suomen Highland Cattle Club ry. (на језику: фински). Приступљено 4. 9. 2016. 
  20. ^ „American Highland Cattle Breed History”. Приступљено 7. 2. 2018. 
  21. ^ „American Highland Cattle Association History”. Приступљено 7. 2. 2018. 
  22. ^ Campbell, John R; Douglas Kenealy, M.; Campbell, Karen L. (2009). Animal Sciences: The Biology, Care, and Production of Domestic Animals (4th изд.). Waveland Press. стр. 299. ISBN 978-1-4786-0821-9. 
  23. ^ Serif, S. M.; Johnson, H. D.; Lippincott, A. C. (март 1979). „The effects of heat exposure (31 °C) on zebu and Scottish Highland cattle”. International Journal of Biometeorology. 23 (1): 9—14. Bibcode:1979IJBm...23....9S. PMID 500248. S2CID 33123426. doi:10.1007/BF01553372. 
  24. ^ Valerie Porter, Lawrence Alderson, Stephen J.G. Hall, D. Phillip Sponenberg (9. 3. 2016). Mason's World Encyclopedia of Livestock Breeds and Breeding, 2 Volume Pack (6th изд.). Wallingford: CABI. ISBN 9781780647944. 
  25. ^ Reinhardt, Catherine; et al. (28. 2. 1985). „Социал бехавиоур анд репродуцтиве перформанце ин семи-wилд Сцоттисх Хигхланд цаттле”. Апплиед Анимал Бехавиоур Сциенце. 15 (2): 125—136. дои:10.1016/0168-1591(86)90058-4. Приступљено 26. 8. 2015. 
  26. ^ Цлуттон-Броцк, Т. Х.; Греенwоод, П. Ј.; Поwелл, Р. П. (1976). „Ранкс анд Релатионсхипс ин Хигхланд Пониес анд Хигхланд Цоwс”. Зеитсцхрифт фüр Тиерпсyцхологие. 41 (2): 206—216. ПМИД 961125. дои:10.1111/ј.1439-0310.1976.тб00477.x. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]