Škotsko goveče

С Википедије, слободне енциклопедије
Škotsko_goveče
A highland cow on Dartmoor in England
Škotsko_goveče u Dartmuru u Engleskoj
Konzervacioni statusDomestikovano
Druga imena
  • dugodlaka brdska goveda
  • dugodlaka škotska goveda
  • severnovisinska goveda
  • škotska visinska goveda
  • škotska brdska goveda
  • zapadnovisinska stoka
Zemlja poreklaŠkotska
Distribucijaširom sveta (najčešće u Škotskoj i SAD)
UpotrebaMeat
Svojstva
Težina
  • Mužjak:
    800 kilograma
  • Ženka:
    500 kilograma
Visina
  • Mužjak:
    106–120 centimetara (3,5–4 ft)
  • Ženka:
    90–106 centimetara (3–3,5 ft)

Škotsko goveče je pasmina ruralne stoke. Ona je nastala na Škotskom gorju i na Spoljnim hebridskim ostrvima Škotske, i ima duge rogove i dugu rutavu dlaku. To je izdržljiva pasmina, uzgajana da podnese neumerene vremenske uslove u regionu. Prva knjiga krda datira iz 1885. godine. Dve različita tipa - manji ostrvski tip, obično crn, i veći kopneni tip, obično sivosmeđ - registrovani su kao jedna pasmina. Ova stoka se uzgaja prvenstveno radi govedine, a izvožena je u više drugih zemalja.[1]

Bikovi mogu težiti do 800 kg (1.800 lb), a krave do 500 kg (1.100 lb). Mleko ima visok sadržaj masnoće, a meso može da sadrži manje holesterola u odnosu na neke druge pasmine goveda

Istorija[уреди | уреди извор]

Brdska stoka, ca. 1890–1900.

Škotsko goveče vodi poreklo od hamitskih dugoroga, koje su u Britaniju doveli neolitski farmeri u drugom milenijumu pre nove ere, dok je stoka migrirala na sever kroz Afriku i Evropu.[2] Škotska goveda su istorijski bila od velikog značaja za ekonomiju, jer je stoka uzgajana prvenstveno radi mesa i prodavana u Engleskoj.[3]

Knjiga krda iz 1885. opisuje dva različita tipa gorskih goveda. Jedan je bio zapadno gorsko goveče, odnosno Kajlo, čiji pripadnici vode poreklom i žive uglavnom u Spoljnim Hebridima, koji su imali oštrije uslove. Ova stoka je obično bila manja, crne boje i, zbog svog robusnijeg okruženja, imala je dugu dlaku.[4][5] Ova stoka je dobila ime po praksi preseljenja. Kajli su uski tesnaci vode, a stoka je terana preko njih da bi stigla na tržište.[3]

Druga vrsta je bila kopnena; ova goveda su obično bila veća, jer su im pašnjaci pružali bogatije hranjive sastojke. Dolazila su u raznim bojama, najčešće sivosmeđoj ili crvenoj.[6] Ovi tipovi su sada ukršteni tako da ne postoji jasna razlika.

Od ranog 20. veka, uzgojni stok je izvožen u mnoge delove sveta, posebno u Australiju i Severnu Ameriku. Procenjuje se da u Velikoj Britaniji danas živi oko 15.000 planinskih goveda.[5]

Škotska[уреди | уреди извор]

Prvobitno su mali farmeri držali škotska goveda kao kućne krave za proizvodnju mleka i mesa.[7] Registar škotskih goveda („knjiga krda”) uspostavljen je 1885. godine. Ovo je najstarija knjiga krda na svetu, što ih čini najstarijom registrovanom stokom na svetu.[8] Iako se grupa goveda uglavnom naziva krdo, grupa gorskih goveda poznata je kao „fold”. To je zato što je zimi stoka držana u otvorenim skloništima od kamena zvanim fold, kako bi se zaštitila od vremenskih prilika tokom noći.[9] U Škotskoj su bili poznati i kao kajloi.[10]

Kraljica Elizabeta je 1954. godine naredila da se škotska goveda čuvaju u zamku Balmoral, gde se i danas drže.[11][12]

Galerija[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Highland Cattle Society breed standard”. Highlandcattlesociety.com. Архивирано из оригинала на датум 10. 05. 2015. Приступљено 13. 6. 2016. 
  2. ^ Baker, J.R.; Muller, R (1982). Advances in Parasitology. Academic Press. стр. 5. ISBN 978-0-08-058067-8 — преко Google Books. 
  3. ^ а б Dohner, Janet Vorwald (2001). The Encyclopedia of Historic and Endangered Livestock and Poultry Breeds. Yale University Press. стр. 243—5. ISBN 978-0-300-13813-9. 
  4. ^ James Wilson (1909), „ch. VIII The Colours of Highland Cattle”, The Scientific Proceedings of the Royal Dublin Society, Royal Dublin Society 
  5. ^ а б „Highland cattle – Mother Earth News”. Mother Earth News. стр. 4. Приступљено 30. 5. 2015. 
  6. ^ „Highland Cattle USA – The Breed”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  7. ^ „NWHCA Highland cattle”. Northwest Highland Cattle Association. Приступљено 13. 6. 2016. 
  8. ^ „Oklahoma University – Cattle Breeds”. Oklahoma University. 
  9. ^ „Smallholder Series – Cattle Breeds”. Архивирано из оригинала на датум 26. 09. 2017. Приступљено 13. 6. 2015. 
  10. ^ „Highland Cattle Society; the breed”. The Highland Cattle Society. Приступљено 13. 6. 2016. 
  11. ^ „Highland Cattle at Balmoral Castle”. Приступљено 7. 6. 2015. 
  12. ^ „Queen to found Highland Cattle fold”. Glasgow Herald. 25. 2. 1954. Приступљено 11. 9. 2015 — преко Google Books. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]