Шумска ровчица
| Шумска ровчица | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Маммалиа |
| Ред: | Еулипотyпхла |
| Породица: | Сорицидае |
| Род: | Сореx |
| Врста: | С. аранеус
|
| Биномно име | |
| Сореx аранеус | |
| |
| Распрострањеност шумске ровчице | |
Шумска ровчица (лат. Sorex araneus), позната и као евроазијска ровчица, најчешћа је врста ровчице и један од најчешћих врста сисара, нарочито у Северној Европи. Дуга је 55 до 82 милиметра и тешка 5 до 12 грама. Има баршунасто тамно смеђе крзно са бледом доњом страном. Јовенилне јединке имају светлије крзно до првога пресвлачења. Шумска ровчица има мале очи, шиљасту, покретну њушку и зубе са црвеним врховима. Животни век им је око 14 месеци. Активне су и дању и ноћу, узимајући кратке периоде одмора између релативно дугих налета активности.[2][3]
Територија[уреди | уреди извор]
Шумске ровчице настањују шумама, травњацима и живицама широм Британије, Скандинавије и источне Европе. Свака ровчица утврди станиште од 370 до 630 м². Мужјаци често повећавају границе током сезоне размножавања како би пронашли женке. Ово животиње су екстремно територијалне и агресивно ће бранити свој простор од других јединки. Гнезда праве под земљом или под густом вегетацијом.[4]
Исхрана[уреди | уреди извор]
Исхрана шумске ровчице је карниворна и инсективорна. Заснима се на инсектима, пужевима, пауцима, глистама, а у обзир долазе и водоземци и ситни глодари. Ове животиње би требало дневно да уносе 200-300% своје телесне тежине у храни да би преживеле. Ровчица мора да једе свака 2 до 3 сата да би постигла овај циљ. Ако остане без хране, гладоваће дуже од неколико сати. Током зиме не улазе у стање хибернације пошто су њихова тела премала за складиштење довољно масних резерви. Шумске ровчице су развиле невероватну карактеристику да би преживеле зиму. Њихове лобање се смањују за готово 20%, а мозак им се смањује за чак 30%. Њихови остали органи такође губе на маси, а кичма им се скраћује. Њихова укупна телесна маса опада за око 18%. Када дође пролеће, расту све док не достигну отприлике своју оригиналну величину. Научници верују да пад температуре покреће њихова тела да разграде коштано ткиво и апсорбују га. Како температуре почињу да расту почетком пролећа, њихова тела почињу да обнављају изгубљену коштану масу. Ово значајно смањује њихове потребе за храном и повећава њихове шансе да преживе зиму. Ровчице имају лош вид, па уместо тога користе своја одлична чула мириса и слуха да пронађу храну.[5]
Размножавање[уреди | уреди извор]
Сезона парења шумских ровчица траје од априла до септембра, али је врхунац у летњим месецима. Након гестацијског периода од 24 до 25 дана, женка окоти легло од пет до седам младунаца. Женка сваке године окоти 2 до 4 легла. Млади постају независни у року од 22 до 25 дана. Младе ровчице често формирају караван иза мајке, а свака носи реп своје браће у устима. [6]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Хуттерер, Р.; Амори, Г. & Крyштуфек, Б. (2008). „Сореx аранеус”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Версион 2011.2. Интернатионал Унион фор Цонсерватион оф Натуре. Приступљено 31. 12. 2011.
- ^ „Иреланд'с Пyгмy Схреw, оне оф тхе wорлд'с смаллест маммалс, ундер тхреат фром wхите-тоотхед инвадер”. БирдWатцх Иреланд. 8. 7. 2014. Архивирано из оригинала 12. 07. 2018. г. Приступљено 09. 10. 2019.
- ^ Саарикко, Јармо (1989). „Форагинг бехавиоур оф схреwс”. Анналес Зоологици Фенници. 26 (4): 411—423. ЈСТОР 23734695.
- ^ Бритисх Wилдлифе. Лондон: Цоллинс. 2002. стр. 402. ИСБН 978-0-00-713716-9.
- ^ Цхурцхфиелд, Сара; Рyцхлик, Лесзек; Таyлор, Јан Р. Е. (1. 10. 2012). „Фоод ресоурцес анд форагинг хабитс оф тхе цоммон схреw, Сореx аранеус: доес wинтер фоод схортаге еxплаин Дехнел'с пхеноменон?”. Оикос (на језику: енглески). 121 (10): 1593—1602. ИССН 1600-0706. дои:10.1111/ј.1600-0706.2011.20462.x.
- ^ „ББЦ Сциенце анд Натуре: Анималс”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2013. г. Приступљено 11. 9. 2009.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
