Ђорђе Миловановић (сликар)
| Ђорђе Миловановић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Ђока |
| Датум рођења | 20. фебруар 1850. |
| Место рођења | Београд, Књажевина Србија |
| Датум смрти | 3. фебруар 1919. (68 год.) |
| Место смрти | Минхен, Вајмарска република |
| Образовање | Ликовна академија у Минхену |
| Занимање | уметник сликар |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство |
| Правац | Реализам |
Ђорђе Ђока Миловановић (Београд, 20. фебруар 1850 — Минхен, 3. фебруар 1919) био је српски сликар и ликовни педагог.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ђорђе Миловановић је по рођењу добио име Георгије. Био је син кројача Лазара (1813-1888), пореклом из села Лопатањ код Осечине, и Персиде Винковић (1832-1897), родом из Сремске Митровице.[1] Ђорђе је сликарство учио у Београду код Стеве Тодоровића, а затим на Акедемији у Минхену (1867-1872).[2][1] Радио је као учитељ цртања и краснописа у Првој београдској гимназији, Богословији и Великој школи.[1] Кад је у Великој школи 1889. извршена подела на Филозофски, Правни и Технички факултет, Миловановић је постао учитељ цртања на Техничком факултету, што је остао до преласка у Министарство војске 1899. Тамо је радио као начелник картографског одељења. Један је од најбољих представника српског реализма, данас неправедно заборављен.
За време студија у Минхену упознао се са Каролином-Лином Хумел из Мосбурга у Баварској, са којом се венчао у Београду 5. октобра 1872. Каролина је променила име у Драгиња (Драга) и примила православље. Кум на венчању им је био Стева Тодоровић. Ђорђе и Драгиња имали су шесторо деце.[1]
Ђорђе Миловановић био је један од оснивача Друштва Светог Саве и у првом Главном Одбору друштва имао је улогу књижничара.[3] Касније је био књижничар друштва и магационер Друштвених књига. Једно време био је управник Друштвеног пансионата, а све до своје смрти био је члан Главног Одбора овог Друштва. Ђорђе Миловановић је саставио и израдио Друштвену диплому, Друштвену медаљу и амблеме на Друштвеном Дому.[3]
1876. приступио је Слободним зидарима и то ложи Светлост Балкана, која је била под заштитом Великог оријента Италије. Када је 1881. основана Српска Задруга, Миловановић је био њен члан, све до 1883. када су угашене Светлост Балкана и Српска задруга. Исте године Миловановић се прикључио новооснованој масонској ложи Слога, Рад и Постојанство. Миловановић је 1891. био један од тројице оснивача четврте масонске ложе у Србији, под називом Побратим. Ова ложа била је под заштитом Велике ложе Угарске. Када је 1912. дошло до спајања масонских ложа у Србији и оснивања Врховног савета Србије, сада под патронатом Врховног савета Грчке, у њеном раду истакнуту улогу имао је и Ђорђе Миловановић.[1]
Први светски рат је Миловановића затекао у Немачкој, где се налазио у посети ћерци. Чим је рат објављен Србији немачке власти су Миловановића затвориле у војни казнени завод и у том затвору га држале три и по месеца.[3] Потом је био конфиниран у Оберхајму, а умро је у Минхену 1919. године.
Одликовања[1]
[уреди | уреди извор]- Орден Белог орла V реда,
- Орден Таковског крста,
- Орден Светог Саве V реда,
- Орден књаза Данила IV класе,
- Бугарски орден светог Александра Невског,
- Споменица српско-бугарског рата,
- Орден Српског црвеног крста,
- Турски орден Меџидију III класе.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Јовановић, Миодраг (1975). Ђока Миловановић 1850-1919. Галерија Српске академије наука и уметности.
- ^ „Đorđe Milovanović”. Arte. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ а б в Хаџи Васиљевић, Јован (1936). Споменица друштва Светога Саве (1886-1936). Београд: Штампарија Драгомира Поповића. стр. 17—18.
Литература
[уреди | уреди извор]- Споменица друштва Светога Саве (1886-1936), ур. Др Јован Хаџи Васиљевић, Београд, 1936.
