Арнаутски равен
| арнаутски равен | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Ботаничка илустрација биљке | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | G. punctata
|
| Биномно име | |
| Gentiana punctata | |
Арнаутски равен (лат. Gentiana punctata)[1], позната и као тачкаста линцура, пегава сириштара,[2] пегава линцура и др. је биљка из породице линцура (Gentianaceae). Користи се у народној медицини, попут других врста у оквиру рода. У Србији је заштићена врста.
Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (G. lutea),[1] док је врста добила име по карактеристичним тачкастим шарама на цвету (лат. punctum = тачка).[3][4]
Распрострањеност и услови средине[уреди | уреди извор]
Арнаутски равен је врста карактеристична за планинске пределе средње и јужне Европе. Расте на силикатној подлози, на надморској висини 1400 - 2500 м. Јавља се на каменитим пашњацима и утринама,[5] а најчешће у четинарским шумама.[6]
У нашем окружењу арнаутски равен може се наћи, осим на планинама Србије, и у хрватској, Црној Гори, Македонији, Словенији и Босни и Херцеговини.[2]
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Арнаутски равен је вишегодишња зељаста биљка. Има дебео, ваљкаст ризом, дугачак до 1 м и разгранат. Стабло је високо 20-60 цм, усправно, неразгранато и шупље, у горњем делу обично обојено светлољубичасто. Листови у приземном делу стабла су кратки, на дршкама, док су у горњем делу стабла наспрамни, едећи, јајасти или елиптични. На стаблу су унакрсно распоређени и густо га покривају. Цветови су упадљиви, седећи, скупљени у пазусима листова у горњем делу стабла или на његовом врху. Чашица је звонаста,[5] круница звонаста или тањираста, светложуте боје са тамно љубичастим пегама. Плод је чаура.[6]
-
Карактеристични приземни листови на петељкама и цветови у пазусима горњих, седећих листова -
Цветови скупљени на врховима стабљике -
Карактеристични светложути цвет са тамно љубичастим тачкама
Употреба[уреди | уреди извор]
Арнаутски равен има примену у народној медицини. Прикупља као лековита биљка са сличним дејством као жута линцура.[5] Прикупља се корен (ризом) (Gentianae cruciatae radix). Бере се током лета и почетком јесени, када је биљка у фази цветања. Горак је и представља изврсно средство за потстицање апетита.[7]
Арнаутски равен заштићен је законом и његово брање је регулисано законом.[8]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Коњевић, Радомир; Татић, Будислав (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 978-86-83635-59-7.COBISS.SR 134409484
- ^ а б Savić, Dragiša; Jožef Dožai; Tomica Mišljenović. „Gentiana punctata L.”. BioRaS. Istraživačka stanica Petnica. Архивирано из оригинала 29. 08. 2020. г. Приступљено 26. 12. 2016.
- ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 768.COBISS.SR 30905103
- ^ Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša".COBISS.SR 89560583
- ^ а б в Tasić 2004, стр. 170
- ^ а б Kojić 2006, стр. 309-310
- ^ Туцаков 1984, стр. 562
- ^ PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 21. 12. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša".COBISS.SR 89560583
- Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 768.COBISS.SR 30905103
- Коњевић, Радомир; Татић, Будислав (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 978-86-83635-59-7.COBISS.SR 134409484
- Tasić, Slavoljub; Katarina Šavkin Fodulović, Nebojša Menković (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 978-86-83555-09-3.COBISS.SR 116485644
- Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : Фитотерапија. Београд: Рад.COBISS.SR 38154759
- Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга. ISBN 978-86-379-0283-6.COBISS.SR 82529799
- Kojić, Momčilo; Dragica Vilotić (2006). Ekskurziona flora šuma Srbije. Beograd: Šumarski fakultet. ISBN 978-86-7299-126-0.COBISS.SR 132147724
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Рашић, Сузана. „Lekovito bilje / nacini pravilnog prikupljanja bilja”. Agroinfo tel. Архивирано из оригинала 27. 12. 2016. г. Приступљено 26. 12. 2016.
- „Ендемске и ретке врсте”. Јавно предузеће за развој планинског туризма СТАРА ПЛАНИНА Књажевац. Архивирано из оригинала 07. 10. 2020. г. Приступљено 26. 12. 2016.