Пређи на садржај

Божидар Пешев

С Википедије, слободне енциклопедије
Божидар Пешев
Божидар Пешев (2020)
Лични подаци
Датум рођења(1946-01-09)9. јануар 1946.(78 год.)
Место рођењаСкопље, ФНР Југославија
Виша педагошка школа, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Школа за инжењере исплаке у Хјустону (САД)

Божидар Пешев (Скопље, 9. јануар 1946) савремени је српски писац, библиотекар, новинар, преводилац и инжењер исплаке. Члан је Удружења књижевника Србије и почасни члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у којем се налази његова библиотека и архива.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Божидар Пешев рођен је 9. јануара 1946. године у Скопљу, од оца Јордана, адвоката, и мајке Елвире, преводиоца немачког и француског језика. У марту исте године породица долази у Београд, где су му родитељи живели пре Другог светског рата. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Након тога и Вишу педагошку школу (енглески језик и књижевност) и Филозофски факултет (етнологија), на којем је и магистрирао. У Хјустону (САД) завршио је Школу за инжењере исплаке.

Пешев је песник, романописац, драмски писац, писац уметничких бајки, прича, хумориста, сатиричар, преводилац и критичар. Књижевношћу се бави преко четрдесет година, али је прву књигу објавио доста касно, тек 1991. године, под насловом „Мала башта песама”. До тада су његове песме и приче објављиване у емисијама „Весели уторак“ и „Добро јутро децо“ Радио Београда, у часописима за децу „Змај“, „Тик так“, „Тежак“, „Политика за децу“.[1]

Писма и разгледнице Јордана Пешева

Радио је као наставник, новинар, предавач на курсевима енглеског језика, културни аниматор у Народном позоришту, самостални стручни преводилац, инжењер исплаке, директор Дома културе у Рипњу, виши библиотекар у библиотеци „Доситеј Обрадовић“ у Београду.

Значке Јордана Пешева у „Адлигату”

Божидар Пешев је члан Удружења књижевника Србије и почасни члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у Београду. Удружењу „Адлигат” поклонио је целу своју библиотеку и архиву, архиву и збирку филателије свог оца Јордана и архиву Васке и Алека Марјана.

Живи и ради у Београду.[2]

Дела (библиографија)

[уреди | уреди извор]

Објављене књиге

[уреди | уреди извор]
Посвета Божидара Пешева Музеју књиге и путовања.
  • Мала башта песама (песме за децу, 1991)
  • Зу-легенде или сањар-приче (приче за децу, 1993)
  • Испод свиленог плашта (песме за децу, 1994)
  • Најлепше речи (песме за децу, 1994)
  • Стаклена лопта (роман за децу, 1996)
  • Одрастање до смрти (роман, 1997)
  • Чуварприча и његово благо (приче за децу, 2000)
  • Сећања (песме, 2000)
  • Легенда о Водгори (роман за младе, 2000)
  • Чаролије и враголије (песме за децу, 2003)
  • Књигочувар у контејнеру (сатира под псеудонимом Стефан Ј. Божић, 2003)
  • Чувари планете Акраш (роман за децу, 2006)
  • С неба (басне, 2008)
  • Бисер приче и легенде (приче и легенде, 2009)
  • Премрежавања (песме, 2010)
  • Пчела на шљивином цвету (хаику и друге песме, 2011)
  • Кашика и дуга (поезија, 2013)
  • Необичан дан (недовршена прича за децу, 2013)
  • Магарећа симфонија (афоризми, сатира, мисли, 2015)
  • Зима у Прованси (роман, 2015)
  • Кад је гуска била крушка (мешвита књига за децу, 2015)
  • Приче из чаробне земље (приче за децу, 2017)
  • Путевима сновиђења (поезија, 2017)
  • Звездане птице (поезија за децу, 2018)
  • Кристална долина (приче за децу, 2018)[3]

Позришни комади

[уреди | уреди извор]
  • Дамски гамбит (дуодрама, 2015–2016)
  • Клацкалица (комедија, 2016, 2017)
  • Он она и ја (мелодрама, 2017)

Позоришни комади за децу и младе

[уреди | уреди извор]

Позоришни комади били су на репертоарима позоришта.

  • Заробљено сунце (Мало позориште „Душко Радовић“ од 1991. до 2000, 135 извођења)
  • Вилењакова шума (Позориште „Палчица“, сезона 1993/94, 35 извођења)
  • Бајка о златној лопти и џиновском патуљку (Позориште „Палчица“, сезона 1993/94, 35 извођења)
  • Сеоске свезналице (у сарадњи с Љиљаном Стојановић, Позориште „Палчица“, сезона 1993/94, 30 извођења)

Монодраме

[уреди | уреди извор]
  • Зашто цар Тројан има козје уши (монодрама, Змајеве дечје игре и ТВ Нови Сад, 2000)
  • Девојчица и сенка (монодрама, Змајеве дечје игре и ТВ Нови Сад, 2002)
  • Девојчица и лаж (монодрама, Змајеве дечје игре и ТВ Нови Сад, 2004)
  • Мале драмске форме за емисију „Добро јутро децо“ Радио Београда, 2004, 2011–2015, 2017, 2018.[4]
  • Заступљен у „Даници” за младе Вукове задужбине од броја два па све до броја једанаест, од 2010. до 2019. године.

Пешевљева дела заступљена су у антологијама поезије, прозе, афоризама за децу и одрасле, у Буквару, листовима, часописима и електронским издањима штампаних књига.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Pešev, Božidar. Čuvari planete Akraš. Beograd: Narodna knjiga - Alfa. ISBN 978-86-331-2911-4. 
  2. ^ „Božidar Pešev”. goodreads.com. Приступљено 14. 11. 2018. 
  3. ^ а б Пешев, Божидар (2019). „Белешка о аутору”. Тајна Ртањске пирамиде. Сремски Карловци: Каирос. стр. 164—166. ISBN 978-86-7128-339-7. 
  4. ^ „Božidar Pešev”. biblioteke.org.rs. Архивирано из оригинала 12. 02. 2013. г. Приступљено 14. 11. 2018.