Божидар Пешев

Божидар Пешев
Божидар Пешев
	Божидар Пешев (2020)
Лични подаци
Датум рођења	9. јануар 1946. (78 год.)
Место рођења	Скопље, ФНР Југославија
	Виша педагошка школа, Филозофски факултет Универзитета у Београду, Школа за инжењере исплаке у Хјустону (САД)

Божидар Пешев (Скопље, 9. јануар 1946) савремени је српски писац, библиотекар, новинар, преводилац и инжењер исплаке. Члан је Удружења књижевника Србије и почасни члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у којем се налази његова библиотека и архива.

Биографија

Божидар Пешев рођен је 9. јануара 1946. године у Скопљу, од оца Јордана, адвоката, и мајке Елвире, преводиоца немачког и француског језика. У марту исте године породица долази у Београд, где су му родитељи живели пре Другог светског рата. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Након тога и Вишу педагошку школу (енглески језик и књижевност) и Филозофски факултет (етнологија), на којем је и магистрирао. У Хјустону (САД) завршио је Школу за инжењере исплаке.

Пешев је песник, романописац, драмски писац, писац уметничких бајки, прича, хумориста, сатиричар, преводилац и критичар. Књижевношћу се бави преко четрдесет година, али је прву књигу објавио доста касно, тек 1991. године, под насловом „Мала башта песама”. До тада су његове песме и приче објављиване у емисијама „Весели уторак“ и „Добро јутро децо“ Радио Београда, у часописима за децу „Змај“, „Тик так“, „Тежак“, „Политика за децу“.^[1]

Радио је као наставник, новинар, предавач на курсевима енглеског језика, културни аниматор у Народном позоришту, самостални стручни преводилац, инжењер исплаке, директор Дома културе у Рипњу, виши библиотекар у библиотеци „Доситеј Обрадовић“ у Београду.

Божидар Пешев је члан Удружења књижевника Србије и почасни члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у Београду. Удружењу „Адлигат” поклонио је целу своју библиотеку и архиву, архиву и збирку филателије свог оца Јордана и архиву Васке и Алека Марјана.

Живи и ради у Београду.^[2]

Дела (библиографија)

Објављене књиге

Мала башта песама (песме за децу, 1991)
Зу-легенде или сањар-приче (приче за децу, 1993)
Испод свиленог плашта (песме за децу, 1994)
Најлепше речи (песме за децу, 1994)
Стаклена лопта (роман за децу, 1996)
Одрастање до смрти (роман, 1997)
Чуварприча и његово благо (приче за децу, 2000)
Сећања (песме, 2000)
Легенда о Водгори (роман за младе, 2000)
Чаролије и враголије (песме за децу, 2003)
Књигочувар у контејнеру (сатира под псеудонимом Стефан Ј. Божић, 2003)
Чувари планете Акраш (роман за децу, 2006)
С неба (басне, 2008)
Бисер приче и легенде (приче и легенде, 2009)
Премрежавања (песме, 2010)
Пчела на шљивином цвету (хаику и друге песме, 2011)
Кашика и дуга (поезија, 2013)
Необичан дан (недовршена прича за децу, 2013)
Магарећа симфонија (афоризми, сатира, мисли, 2015)
Зима у Прованси (роман, 2015)
Кад је гуска била крушка (мешвита књига за децу, 2015)
Приче из чаробне земље (приче за децу, 2017)
Путевима сновиђења (поезија, 2017)
Звездане птице (поезија за децу, 2018)
Кристална долина (приче за децу, 2018)^[3]

Позришни комади

Дамски гамбит (дуодрама, 2015–2016)
Клацкалица (комедија, 2016, 2017)
Он она и ја (мелодрама, 2017)

Позоришни комади за децу и младе

Позоришни комади били су на репертоарима позоришта.

Заробљено сунце (Мало позориште „Душко Радовић“ од 1991. до 2000, 135 извођења)
Вилењакова шума (Позориште „Палчица“, сезона 1993/94, 35 извођења)
Бајка о златној лопти и џиновском патуљку (Позориште „Палчица“, сезона 1993/94, 35 извођења)
Сеоске свезналице (у сарадњи с Љиљаном Стојановић, Позориште „Палчица“, сезона 1993/94, 30 извођења)

Монодраме

Зашто цар Тројан има козје уши (монодрама, Змајеве дечје игре и ТВ Нови Сад, 2000)
Девојчица и сенка (монодрама, Змајеве дечје игре и ТВ Нови Сад, 2002)
Девојчица и лаж (монодрама, Змајеве дечје игре и ТВ Нови Сад, 2004)

Остало

Мале драмске форме за емисију „Добро јутро децо“ Радио Београда, 2004, 2011–2015, 2017, 2018.^[4]
Заступљен у „Даници” за младе Вукове задужбине од броја два па све до броја једанаест, од 2010. до 2019. године.

Пешевљева дела заступљена су у антологијама поезије, прозе, афоризама за децу и одрасле, у Буквару, листовима, часописима и електронским издањима штампаних књига.^[3]

Референце

^ Pešev, Božidar. Čuvari planete Akraš. Beograd: Narodna knjiga - Alfa. ISBN 978-86-331-2911-4.
^ „Božidar Pešev”. goodreads.com. Приступљено 14. 11. 2018.
^ ^а ^б Пешев, Божидар (2019). „Белешка о аутору”. Тајна Ртањске пирамиде. Сремски Карловци: Каирос. стр. 164—166. ISBN 978-86-7128-339-7.
^ „Božidar Pešev”. biblioteke.org.rs. Архивирано из оригинала 12. 02. 2013. г. Приступљено 14. 11. 2018.

[1] Pešev, Božidar. Čuvari planete Akraš. Beograd: Narodna knjiga - Alfa. ISBN 978-86-331-2911-4.

[2] „Božidar Pešev”. goodreads.com. Приступљено 14. 11. 2018.

[:0-3] а ^б Пешев, Божидар (2019). „Белешка о аутору”. Тајна Ртањске пирамиде. Сремски Карловци: Каирос. стр. 164—166. ISBN 978-86-7128-339-7.

[4] „Božidar Pešev”. biblioteke.org.rs. Архивирано из оригинала 12. 02. 2013. г. Приступљено 14. 11. 2018.

[1]

[2]

[3]

[4]