Музеј књиге и путовања
| Музеј књиге и путовања | |
|---|---|
 Једна од просторија Музеја књиге и путовања, у згради Удружења „Адлигат". | |
| Оснивање | 2012. |
| Локација | Београд Република Србија |
| Председник | Виктор Лазић |
| Адреса | Јосипа Славенског 19а |
| Веб-сајт | https://adligat.rs/ |
Музеј књиге и путовања је музејска институција са седиштем у Београду која представља развитак штампе и писане речи, различите појавне облике књига у свету и развитак и значај књиге за људску цивилизацију. Такође, музеј представља културу страних држава кроз књиге, а затим и путем других експоната (предмета, филателије, нумизматике и друго).[1][2] Музеј је део Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, под којим раде и Музеј српске књижевности и Библиотека Лазић.
Историја[уреди | уреди извор]
Музеј књиге и путовања продужетак је традиције дуге преко два века, Библиотеке Лазић, која је први пут отворена за јавност још 1881. године, а незванично постоји од почетка 18. века.[3] Библиотека је након 1977. неко време била затворена, да би је Виктор Лазић 2009. поново учинио доступном за јавност. Тада је формирана идеја о Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, у оквиру којег би пословала два музеја: Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности, са Библиотеком Лазић као централном институцијом. Све три институције, као и само Удружење, званично су регистроване 2012. године.
Музеј је основао Виктор Лазић, заједно са суоснивачима иницијаторима Горицом и Браниславом Лазић и Зорицом Вуковић-Вујовић. Неки од почасних чланова оснивача су песник Љубивоје Ршумовић, писци Милован Данојлић и Љуба Симовић, академици Матија Бећковић, Владета Јеротић и Миодраг Павловић, проф. др Дарко Танасковић, књижевници Перо Зубац, Срба Игњатовић, Драгослав Михаиловић и Милош Јанковић, Мирјана Вуисић, супруга глумца Павла Вуисића, редитељ Емир Кустурица, историчар и дипломата Душан Батаковић, историчар уметности Никола Кусовац и многи други угледни писци, научници и уметници.
Музејска ризница[уреди | уреди извор]
Поставка и богата музејска грађа Музеја књиге и путовања подељена је по континентима и земљама из којих потичу изложене књиге и експонати или о којима књиге говоре. Највећи део музејске грађе сакупљен је у самим земљама, у метрополама, али и у џунглама, те често представља реткост и у земљама порекла.[4]
У оквиру сваке појединачне земље материјал је подељен по темама, углавном на књижевност, историју, географију, уметност, учење језика и ситни пропагандни материјал (разгледнице, карте, проспекти) и опште.
Колекција Азије[уреди | уреди извор]
Скоро све државе Азије имају своје засебне подколекције, као на пример Кина, за коју постоји око 3000 публикација, Индија са око 2000 књига, као и Тајланд, Камбоџа, Индонезија, Казахстан, Азербејџан, Монголија, Лаос, Кореја, Мјанмар и друге. Поред књига о овим земљама, Музеј има и више публикација на локалним азијским језицима као и књига на необичним материјалима (бамбус, палмино лишће, измет слона, тиково дрво итд).
Колекција Аустралије и Океаније[уреди | уреди извор]
Колекција Аустралије и Океаније садржи око 600 књига о државама овог дела света. Посебно је ретка колекција књига о Абориџинима, аустралијским староседеоцима.
Колекција Јужне и Северне Америке[уреди | уреди извор]
Колекцију Јужне и Северне Америке чини око 80.000 књига, а највеће подколекције посвећене су Сједињеним Америчким Државама, која броји око 50.000 књига, Канади и Мексику. Значајна је и колекција о Карипским острвима и засебна колекција посвећена Јужној Америци.
У фонду се такође налази и специјализована библиотека канадистике са више од 3.000 наслова.
Колекција Африке[уреди | уреди извор]
Колекција књига о афричком континенту у Музеју представља једну од најбољих колекција публикација о Африци у овом делу Европе, са више од 20.000 библиографских јединица. У оквиру колекције издвојене су посебне подколекције северне, Јужне, источне, средње и западне Африке. Неке од већих подколекција о појединачним државама су о Египту, Етиопији и Судану.
Колекција Европе[уреди | уреди извор]
Колекција Европе представља најбогатију колекцију Музеја (и Библиотеке Лазић), а подељена је на следеће целине: Јужна Европа, Северна Европа, Источна Европа и Западна Европа. Садржи велике подколекције свих европских држава, а посебно Русије, Француске, Немачке и Енглеске. Постоје и значајне колекције о мањим државама, међу којима су Малта, Ирска, Холандија, Белгија, Луксембург, Лихтенштајн, Монако, Словенија и друге.
Фото-галерија[уреди | уреди извор]
Књига од бамбусових штапића, повезаних тканином, са дрвеним корицама. Из конфуцијанског манастира у Кини.
Молтивеник са Шри Ланке у облику лепезе. Направљен тако да би се верници, између читања молитви, књигом могли расхладити.
Будистички молитвеник из Мјанмара, страна са руком исписаним молитвама. На корицама се налазе бакарне фигуре слонова.
Будистички молитвеник из Мјанмара, страна осликана животописом Буде у форми стрипа, како би и неписмени монаси и грађанство могли да је разумеју.
Тибетански молитвеник у облику ротирајућег металног цилиндра. Верује се да окретањем књиге око осе молитва брже стиже до неба.
Тибетански молитвеник, књига са мермерним корицама из манастира Дрепунг.
Прибор за писање у кутији од тиковине, из Мјанмара.
„На Дрини ћуприја” Иве Андрића на кинеском језику, прво издање.
„Сумњиво лице” Бранислава Нушића на кинеском језику, прво издање.
Књига на папиру од слоновог измета. На корицама је илустрација коју је насликала слоница.
Колекција Етиопије, православне молитвене књиге.
Колекција Алжира у Музеју књиге и путовања.
Издања штампана током Алжирског рата за независност (1954–1962)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Музеј књиге и путовања” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-14.
- ^ Kovačević, Miona. „Kako je jedna srpska porodica 250 godina skupljala NAJVREDNIJE KNJIGE SVETA”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-07-14.
- ^ „Историјат” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-21.
- ^ „Колекције одређених земаља” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-21.