Музеј књиге и путовања
Музеј књиге и путовања | |
---|---|
Оснивање | 2012. |
Локација | Београд Република Србија |
Председник | Виктор Лазић |
Адреса | Јосипа Славенског 19а |
Веб-сајт | https://adligat.rs/ |
Музеј књиге и путовања је приватна иницијатива породице Лазић са седиштем у Београду која представља развитак штампе и писане речи, различите појавне облике књига у свету и развитак и значај књиге за људску цивилизацију. Такође, представља културу страних држава кроз књиге, а затим и путем других експоната (предмета, филателије, нумизматике и друго).[1][2] Музеј је део Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, под којим раде и Музеј српске књижевности и Библиотека Лазић.
Историја
[уреди | уреди извор]Музеј књиге и путовања је измишљен назив за продужетак традиције дуге преко два века, Библиотеке Лазић, која је први пут отворена за јавност још 1881. године, а незванично постоји од почетка 18. века.[3] Библиотека је након 1977. неко време била затворена, да би је Виктор Лазић 2009. поново учинио доступном за јавност. Тада је формирана идеја о Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, у оквиру којег би пословала два музеја: Музеј књиге и путовања и Музеј српске књижевности, са Библиотеком Лазић као централном институцијом. Све три институције, кроз Удружење, су званично су регистроване 2012. године у склопу удружења грађана и ничега више.
Основана од стране Виктора Лазића, заједно са суоснивачима иницијаторима Горицом и Браниславом Лазић и Зорицом Вуковић-Вујовић. Неки од почасних чланова оснивача су песник Љубивоје Ршумовић, писци Милован Данојлић и Љуба Симовић, академици Матија Бећковић, Владета Јеротић и Миодраг Павловић, проф. др Дарко Танасковић, књижевници Перо Зубац, Срба Игњатовић, Драгослав Михаиловић и Милош Јанковић, Мирјана Вуисић, супруга глумца Павла Вуисића, редитељ Емир Кустурица, историчар и дипломата Душан Батаковић, историчар уметности Никола Кусовац и многи други угледни писци, научници и уметници. С'обзиром да у Републици Србији не постоји регистрован ни један приватни музеј ова иницијатива је остала само као жеља оснивача да оснује музеј.
Ризница експоната
[уреди | уреди извор]Поставка и богата грађа подељена је по континентима и земљама из којих потичу изложене књиге и експонати или о којима књиге говоре. Највећи део музејске грађе сакупљен је у самим земљама, у метрополама, али и у џунглама, те често представља реткост и у земљама порекла.[4]
У оквиру сваке појединачне земље материјал је подељен по темама, углавном на књижевност, историју, географију, уметност, учење језика и ситни пропагандни материјал (разгледнице, карте, проспекти) и опште.
Колекција Азије
[уреди | уреди извор]Скоро све државе Азије имају своје засебне подколекције, као на пример Кина, за коју постоји око 3000 публикација, Индија са око 2000 књига, као и Тајланд, Камбоџа, Индонезија, Казахстан, Азербејџан, Монголија, Лаос, Кореја, Мјанмар и друге. Поред књига о овим земљама, Музеј има и више публикација на локалним азијским језицима као и књига на необичним материјалима (бамбус, палмино лишће, измет слона, тиково дрво итд).
Колекција Аустралије и Океаније
[уреди | уреди извор]Колекција Аустралије и Океаније садржи око 600 књига о државама овог дела света. Посебно је ретка колекција књига о Абориџинима, аустралијским староседеоцима.
Колекција Јужне и Северне Америке
[уреди | уреди извор]Колекцију Јужне и Северне Америке чини око 80.000 књига, а највеће подколекције посвећене су Сједињеним Америчким Државама, која броји око 50.000 књига, Канади и Мексику. Значајна је и колекција о Карипским острвима и засебна колекција посвећена Јужној Америци.
У фонду се такође налази и специјализована библиотека канадистике са више од 3.000 наслова.
Колекција Африке
[уреди | уреди извор]Колекција књига о афричком континенту представља једну од најбољих колекција публикација о Африци у овом делу Европе, са више од 20.000 библиографских јединица. У оквиру колекције издвојене су посебне подколекције северне, јужне, источне, средње и западне Африке. Неке од већих подколекција о појединачним државама су о Египту, Етиопији и Судану.
Колекција Европе
[уреди | уреди извор]Колекција Европе представља најбогатију приватну колекцију, а подељена је на следеће целине: Јужна Европа, Северна Европа, Источна Европа и Западна Европа. Садржи велике подколекције свих европских држава, а посебно Русије, Француске, Немачке и Енглеске. Постоје и значајне колекције о мањим државама, међу којима су Малта, Ирска, Холандија, Белгија, Луксембург, Лихтенштајн, Монако, Словенија и друге.
Фото-галерија
[уреди | уреди извор]-
Књига од бамбусових штапића, повезаних тканином, са дрвеним корицама. Из конфуцијанског манастира у Кини.
-
Молтивеник са Шри Ланке у облику лепезе. Направљен тако да би се верници, између читања молитви, књигом могли расхладити.
-
Будистички молитвеник из Мјанмара, страна са руком исписаним молитвама. На корицама се налазе бакарне фигуре слонова.
-
Будистички молитвеник из Мјанмара, страна осликана животописом Буде у форми стрипа, како би и неписмени монаси и грађанство могли да је разумеју.
-
Тибетански молитвеник у облику ротирајућег металног цилиндра. Верује се да окретањем књиге око осе молитва брже стиже до неба.
-
Тибетански молитвеник, књига са мермерним корицама из манастира Дрепунг.
-
Прибор за писање у кутији од тиковине, из Мјанмара.
-
„На Дрини ћуприја” Иве Андрића на кинеском језику, прво издање.
-
„Сумњиво лице” Бранислава Нушића на кинеском језику, прво издање.
-
Књига на папиру од слоновог измета. На корицама је илустрација коју је насликала слоница.
-
Колекција Етиопије, православне молитвене књиге.
-
Колекција Алжира у Музеју књиге и путовања.
-
Издања штампана током Алжирског рата за независност (1954–1962)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Музеј књиге и путовања” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-14.
- ^ Kovačević, Miona. „Kako je jedna srpska porodica 250 godina skupljala NAJVREDNIJE KNJIGE SVETA”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-07-14.
- ^ „Историјат” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-21.
- ^ „Колекције одређених земаља” (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-21.