Рипањ

Рипањ
Рипањ;
	Рипањ
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Вождовац
Становништво
— 2022.	10084
Географске карактеристике
Координате	44° 38′ 11″ С; 20° 31′ 09″ И / 44.6365° С; 20.519166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	199 m
	Рипањ Рипањ на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11232; 11234
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Рипањ је насеље у Градској општини Вождовац у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 10.084 становника.

Налази се 15 километара јужно од Београда у подножју планине Авале. Кроз село пролазе три пруге (Београд-Ниш, Београд-Ниш преко Мале Крсне и Београд-Бар).

Историја

Своје име Рипањ је, највероватније добио по великој стени Рипи. Још у доба Римљана у Рипњу је вађена руда живе и сребро. Касније су ове крајеве посећивали и Саси у потрази за овим рудама, а у новијој историји је и Ђорђе Вајферт имао значајна рудна поља у Рипњу. Из Рипња је био и Михаило Берисављевић, учитељ који је за време Чарапићеве буне (1826) писао памфлете против кнеза Милоша Обреновића. Овде се налази Археолошко налазиште Чаршија Рипањ.

Прва школа у Рипњу је отворена 1824. године. Прва црква брвнара, уз одобрење Кнеза Милоша, саграђена је, такође, 1824. године. Године 1892. стару цркву брвнару је заменила данашња велелепна црква посвећена Светој Тројици. У Рипњу тренутно постоје две школе: „Војвода Путник“ и „Вук Караџић“ (са засеоцима у Брђанима и Прњавору).

Указом Краља од 23. августа 1923. године насеље је добило статус варошице.

Духовни центри

Овде се налазе Црква Свете Тројице у Рипњу и Манастир Дробњаци. Манастир је посвећен икони Пресвете Богородице »Тројеручица« чије име и носи. Налази се у засеоку Дробњаци надомак Рипња, између Авале и Парцанског виса/Раље, у близини железничке постаје, у ваздушној линији 25 km од центра Београда, путем 35 km.

Прњавор

Прњавор је заселак Рипња, у подножју планине Авале.

Налази се 20 километара јужно од Београда. Са Београдом је повезан Беовозом, Ластом као ГСП-ом линијом број 408. У центру Прњавора се налази основна школа „Вук Караџић“. У близини се налази језеро Трешња које је на територији насеља Мала Иванча, на језеру је сниман филм Маратонци трче почасни круг и серијал Сложна браћа. У самом Прњавору, у близини кафане „Бело јагње“ је сниман филм Сиви камион црвене боје. У близини Прњавора тачније у засеоку Пећине снимљен део серије Грех њене мајке као и део серије Љубише Самарџића Мирис кише на Балкану.

Привреда

На територији Рипња се налази и фабрика електроопреме „Минел“ са своја три погона.

Овде се налазе железничке станице: Железничка станица Рипањ, Железничка станица Клење, Железничка станица Рипањ Тунел, Железничка станица Бела река и Железничка станица Липе.

Градски саобраћај

До насеља се дневним линијама гсп-а може стићи:

Линија 403 Вождовац — Зуце^[1]
Линија 404 Бела Река — Трешња /Окретница/^[2]
Линија 405 Вождовац — Глумчево брдо^[3]
Линија 405Л Глумчево брдо — Ненадовац — Караула — Барајево — Караула — Глумчево брдо^[4]
Линија 407 Вождовац — Бела Река^[5]
Линија 407Л Бела Река — Стара Липовица — Требеж /Окретница/^[6]
Линија 408 Вождовац — Раља /Друмине/^[7]
Линија 534 Церак Виногради — Рипањ /Гробље/^[8]

Демографија

У насељу Рипањ живи 8.602 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,9 година (38,8 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 3.640 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Године 1863. у селу је било 1.839 становника са 378 пореских глава, а 1921. 5.012 становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[9]
Година	Становника
1948.	7.475
1953.	8.255
1961.	10.533
1971.	10.673
1981.	10.463
1991.	10.571	10.320
2002.	10.741	11.020

Етнички састав према попису из 2002.‍^[10]

Срби	10.320	96,08%
Роми	94	0,87%
Македонци	32	0,29%
Црногорци	21	0,19%
Југословени	13	0,12%
Хрвати	9	0,08%
Муслимани	8	0,07%
Мађари	8	0,07%
Бугари	8	0,07%
Албанци	5	0,04%
Словенци	4	0,03%
Руси	3	0,02%
Словаци	2	0,01%
Румуни	2	0,01%
Украјинци	1	0,00%
непознато	188	1,75%

Становништво према полу и старости^[11]


	м	ж
?	42	48
80+	54	114
75—79	122	174
70—74	271	322
65—69	334	374
60—64	263	314
55—59	276	280
50—54	454	399
45—49	480	494
40—44	361	367
35—39	317	309
30—34	346	319
25—29	371	348
20—24	392	353
15—19	383	332
10—14	324	317
5—9	310	264
0—4	256	257
Просек :	38,8	41,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.593	1.892	2.840	3.043	3.109	3.198	3.640

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	687	980	637	807	319	148	36	20	3	3	2,95

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	4.466	1.305	2.827	187	133	14
Женски	4.547	795	2.793	761	192	6
УКУПНО	9.013	2.100	5.620	948	325	20

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	2.078	47	0	0	724
Женски	1.387	51	1	0	304
Укупно	3.465	98	1	0	1.028

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	51	147	250	46	435
Женски	1	25	246	49	91
Укупно	52	172	496	95	526

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	8	55	77	33	48
Женски	26	59	54	102	296
Укупно	34	114	131	135	344

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	68	0	1	88
Женски	50	2	0	30
Укупно	118	2	1	118

Галерија

Референце

^ „ГСП Београд, линија 403”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
^ „ГСП Београд, линија 404”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
^ „ГСП Београд, линија 405”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
^ „ГСП Београд, линија 405Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
^ „ГСП Београд, линија 407”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
^ „ГСП Београд, линија 407Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
^ „ГСП Београд, линија 408”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
^ „ГСП Београд, линија 534”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

[1] „ГСП Београд, линија 403”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.

[2] „ГСП Београд, линија 404”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.

[3] „ГСП Београд, линија 405”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.

[4] „ГСП Београд, линија 405Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.

[5] „ГСП Београд, линија 407”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.

[6] „ГСП Београд, линија 407Л”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.

[7] „ГСП Београд, линија 408”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.

[8] „ГСП Београд, линија 534”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-05-08.

[9] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[10] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[11] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

п р у Градска општина Вождовац
Насеља	Бели Поток Вождовац Зуце Пиносава Рипањ део Аутокоманде део Бањице Бањица II Браће Јерковић Браће Јерковић II Браће Јерковић III Бубањ Поток Душановац Јајинци део Коњарника Кумодраж Кумодраж I Кумодраж II Маринкова бара Медаковић Медаковић II Медаковић III Митрово брдо Пашино брдо Село Раковица Степин Луг део Торлака Трошарина Шумице Шупља стена Мала Утрина Сива стена Вељко Влаховић
Верска здања	Црква Свете Тројице у Рипњу Храм Нерукотвореног Лика Господњег Црква Светог Јована Владимира
Спорт	ЦКС Шумице ФК Рад ФК Вождовац СЦ Вождовац Стадион ФК Херој Стадион Краљ Петар Први Стадион Вождовац
Знаменитости	Бањички логор Језеро Трешња Митровићев дом на Авали Родна кућа војводе Степе Степановића у Кумодражу Спомен-парк Јајинци Стара кућа породице Живковић у Белом Потоку Хотел Авала
Грб општине Вождовац Градска општина Вождовац