Бранислав Митровић (ватерполиста)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Бранислав Митровић (вишезначна одредница).
Бранислав Митровић
Бранислав Митровић на утакмици против Бразила на Олимпијским играма 2016.
Лични подаци
Датум рођења (1985-01-30)30. јануар 1985. (39 год.)
Место рођења Нови Сад, СФРЈ
Држављанство Србија
Играчке информације
Позиција голман
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2002—2007
2007—2010
2010—2011
2011—2014
2014—2018
2018—2020
2020—2023
2023—		 ВК Војводина
ВК Партизан
ВК Ференцварош
ВК Дебрецин
ВК Егер
ОСЦ Будимпешта
ВК Вашаш
ВК Туркоан Лил
Репрезентативна каријера
2005— Србија
Награде и медаље
Ватерполо
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 2016. Рио де Жанеиро Србија
Златна медаља — прво место 2020. Токио Србија
Светска првенства
Златна медаља — прво место 2015. Казањ Србија
Бронзана медаља — треће место 2017. Будимпешта Србија
Европска првенства
Златна медаља — прво место 2012. Ајндховен Србија
Златна медаља — прво место 2014. Будимпешта Србија
Златна медаља — прво место 2016. Београд Србија
Златна медаља — прво место 2018. Барселона Србија
Светска лига
Златна медаља — прво место 2013. Чељабинск Србија
Златна медаља — прво место 2014. Дубаи Србија
Златна медаља — прво место 2015. Бергамо Србија
Златна медаља — прво место 2016. Хуејџоу Србија
Златна медаља — прво место 2017. Руза Србија
Златна медаља — прво место 2019. Београд Србија
Медитеранске игре
Бронзана медаља — треће место 2005. Алмерија СЦГ
Златна медаља — прво место 2018. Тарагона Србија
Универзијада
Златна медаља — прво место 2011. Шенџен Србија
Бронзана медаља — треће место 2009. Београд Србија

Бранислав Митровић (Нови Сад, 30. јануар 1985) српски је ватерполиста и освајач олимпијског злата 2016. и 2020. Игра на позицији голмана, а тренутно наступа за ВК Вашаш.

Каријера[уреди | уреди извор]

Ватерполо пут младог Новосађанина је почео у Војводини. Након млађих селекција и сезоне у најбољем саставу, одиграо је две и у Партизану, а већ десет година одушевљава ватерполо љубитеље у Мађарској. Из Партизана је 2010. отишао у Ференцварош и одиграо једну сезону. Уследило је пресељење на три године у Дебрецин, након чега одлази у Егер. После четири сезоне у Егеру, Митровић 2018. потписује уговор са ОСЦ Будимпешта за који је играо до пролећа 2020. Након што је клуб напустио главни спонзор, играчи су добили раскид уговора. Убрзо је договорио сарадњу са ВК Вашаш, такође у Мађарској.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

„Несрећа” Бранислава Митровића јесте што је у ранијим годинама као конкуренте за А национални тим имао старије и искусније Дениса Шефика, Слободана Сора и Гојка Пијетловића, па у таквој конкуренцији морао је да чека на својих пет минута.

Европска првенства[уреди | уреди извор]

Дебитовао је на Европском првенству у Ајндховену као други голман са Слободаном Сором где је одмах показао да Србија има на кога да рачуна у будућности. Поред Анјдховена 2012, наступио је на још четири европска шампионата. У Будимпешти 2014, Београду 2016. и Барселони 2018. освојио је злато, док је 2020. у Будимпешти завршио такмичење као пети.

Светска првенства[уреди | уреди извор]

На светским првенствима Митровић је играо два пута. Једно злато (Казањ 2015) и седмо место из Барселоне 2013. Две године касније чувао је мрежу Србије у Казању и дошао до злата. У Русији је проглашен за најбољег голмана финалног дана.[1] Пропустио је Светско првенство у Гванжуу 2019.године одлуком селектора Савића да сви искуснији играчи након обезбеђене олимпијске визе за Токио 2020. одморе од напорних утакмица.[2]

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Упркос добром наступу у Ајндховену, селектор Удовичић га је изоставио са списка путника на Игре у Лондон. На наредним се нашао на списку селектора Дејана Савића и на Олимпијским играма у Рију 2016. где је својим одбрана бодрио саиграче на путу до злата.

Остала такмичења[уреди | уреди извор]

Шест пута је био шампион завршног турнира Светске лиге. Србија је 2016. године у Хејџоу освојила 10. јубиларну титулу, а Митровић проглашен за најбољег играча финалног турнира.[3] Два пута је био на постољу Медитеранских игара. 2005. као члан репрезентације Србије и Црне Горе, а 2018. поново злато, али са тимом Србије.

Млађе селекције[уреди | уреди извор]

Сем са сениорским националним тимом, бележио је успехе и у млађим репрезентацијама. Био је капитен студентске репрезентације која је на Универзијади 2009. у Београду освојила бронзу, а на Универзијади 2011. у Шенжену злато.

Живот ван базена[уреди | уреди извор]

Од 2014. у браку са Јеленом Дрезгић[4] Јелена и Бранислав имају двоје деце[5]. Дипломирао на Техничком факултету Универзитета у Новом Саду и стекао звање мастер инжењер менаџмента.[6] Бранислав Митровић је 2017. објавио књигу под називом Преокрет. Књига говори о његовом напретку кроз каријеру, као и о променама и правим изборима који доводе до великих победа у развоју појединца.[7]

Клупски трофеји[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Новости: Митровић, најбољи голман на СП у Казању: Екипа рађа шампионе
  2. ^ Моцарт спорт: Дејан Савић одредио списак путника за Светско првенство
  3. ^ Ватерполо вести: Бранислав Митровић најбољи играч финалног турнира
  4. ^ „Глоси: Бранислав Митровић: Симболична порука првог свадбеног плеса”. Архивирано из оригинала 19. 08. 2020. г. Приступљено 12. 04. 2020. 
  5. ^ Глориа: Бранислав и Јелена Митровић: Ми смо права екипа
  6. ^ Спорт Блиц: Интелектуалац међу стативама, Наш ватерполо голман доказао да образовање и врхунска каријера иду заједно
  7. ^ Мондо: Голман ватерполо репрезентације Бранислав Митровић написао књигу

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бранислав Митровић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранислав_Митровић_(ватерполиста)&oldid=27404239”