Душан Мандић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Душан Мандић
Kazan 2015 - Water polo - Men - Gold medal match - 146.JPG
Мандић у финалу Светског првенства 2015. у Казању.
Личне информације
Датум рођења (1994-06-16)16. јун 1994.(26 год.)
Место рођења Котор
Црна Гора СРЈ
Држављанство  Србија
Висина 200cm
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2009—2010
2010—2015
2015—
Приморац
Партизан
Про Реко
Репрезентативна каријера
2009—2010
2011—
Црна Гора Црна Гора до 20
Србија Србија

Душан Мандић (Котор, 16. јун 1994) је српски ватерполиста и освјача олимпијског злата 2016. Ожењен, отац једне дјевојчице.

Каријера[уреди | уреди извор]

Млади Которанин каријеру је градио кроз три клуба. Ватерполо је почео да тренира у Приморцу из Котора, а наставио 2010. године у Партизану. За његов долазак у Партизан и развој као играча велику улогу имао је Игор Милановић тадашњи тренер Партизана. Са Партизаном је за пет година био шампион Србије и освајач Купа, као и победник Евролиге. 2015. Партизан више није могао да задржи младог ватерполисту који је каријеру наставио у италијанском Про Реку. Са Реком је био шампион Италије, Евролиге, а сарадња клуба и српског ватерполисте траје и данас.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Иако је рођен у Котору и играо за млађе селекције Црне Горе, преласком у Партизан Душан Мандић је одлучио се да игра за репрезентацију Србије. [1]За национални тим дебитовао је на Олимпијским играма 2012. и од тада није прескочио ниједно велико такмичење репрезентације. До сада је одиграо 200 утакмица и постигао 289 голова.

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Деби за Србију имао је у Лондону 2012. где је освојио бронзу, али и показао да је један од вредних ученика Партизанове школе. Четири године касније заиграо је и у Рију где је финални сусрет одиграо са упалом уха, али упркос томе успео да помогне саиграчима на путу до историјског злата са четири гола у финалу.[2]

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Пропустио је Барселону 2013, али је у Казању 2015. заблистао. Одличан је био током целог турнира и финалног дана за своје прво злато са светског такмичења. У Барселони 2017. био је члан бронзаног тима. док је 2019. био пети са подмлађеном селекцијом Србије у Гванжуу, али и члан иделаног тима.[3]

Европско првенство[уреди | уреди извор]

Од Будимпеште 2014. до Будимпеште 2020. Мандић је освојио три злата на такмичењима Европе. На дебитантском наступу 2014. забележио је осам голова, а велики удео у освајању злата имао је и у Београду 2016. и Барселони 2018. На последњем првенству одржаном у престоници Мађарске Србија је била пета, а Мандић постигао 16 голова.

Остала такмичења[уреди | уреди извор]

Након Европског шампионата 2014. као капитен је предводио тим који је тријумфом завршио Светски куп у Алматију. Поред овог злата, са Светског купа носи и бронзу из 2018. године. Исте године стигао је до злата на Медитеранским играма. Злато у Светској лиги освајао је четири пута, а 2015. на завршном турниру у Бергаму проглашен је за најкориснијег играча. [4] Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Светском јуниорском првенству у ватерполу 2011. у Волосу.

Признања и награде[уреди | уреди извор]

  • Олимпијски комитет Србије му је 2012. године доделио награду за најбољег младог спортисту.
  • 2016. Митрополит Амфилохије га је одликовао Златним ликом светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца[5]
  • 2018. постао је заштитно лице Уника осигурања.[6]

Клупски трофеји[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]