Душан Мандић

С Википедије, слободне енциклопедије
Душан Мандић
Мандић у финалу Светског првенства 2015. у Казању.
Лични подаци
Датум рођења (1994-06-16)16. јун 1994. (29 год.)
Место рођења Котор, Црна Гора СРЈ
Држављанство Србија
Висина 2,00 m
Играчке информације
Јача рука лева
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
2009—2010
2010—2015
2015—2021
2021—2023
2023—		 Приморац
Партизан
Про Реко
Нови Београд
Ференцварош
Репрезентативна каријера
2009—2010
2011—		 Црна Гора Црна Гора до 20
Србија Србија
Награде и медаље
Ватерполо
Олимпијске игре
Бронзана медаља — треће место 2012. Лондон Србија
Златна медаља — прво место 2016. Рио де Жанеиро Србија
Златна медаља — прво место 2020. Токио Србија
Светска првенства
Златна медаља — прво место 2015. Казањ Србија
Бронзана медаља — треће место 2017. Будимпешта Србија
Европска првенства
Златна медаља — прво место 2014. Будимпешта Србија
Златна медаља — прво место 2016. Београд Србија
Златна медаља — прво место 2018. Барселона Србија
Светска лига
Златна медаља — прво место 2013. Чељабинск Србија
Златна медаља — прво место 2014. Дубаи Србија
Златна медаља — прво место 2015. Бергамо Србија
Златна медаља — прво место 2019. Београд Србија
Светски куп
Златна медаља — прво место 2014. Алмати Србија
Бронзана медаља — треће место 2018. Берлин Србија
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 2018. Тарагона Србија

Душан Мандић (Котор, 16. јун 1994) српски је ватерполиста и освајач олимпијског злата 2016. и 2020. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Млади Которанин каријеру је градио кроз три клуба. Ватерполо је почео да тренира у Приморцу из Котора, а наставио 2010. године у Партизану. За његов долазак у Партизан и развој као играча велику улогу имао је Игор Милановић тадашњи тренер Партизана. Са Партизаном је за пет година био шампион Србије и освајач Купа, као и победник Евролиге. 2015. Партизан више није могао да задржи младог ватерполисту који је каријеру наставио у италијанском Про Реку. Са Реком је био шампион Италије, Евролиге, а сарадња клуба и српског ватерполисте трајала је до 2021. године. Мандић је у јуну 2021. на финалном турниру Лиге шампиона у Београду освојио титулу првака Европе и проглашен за најбољег играча турнира. После освојене титуле са Про Реком прешао је у Нови Београд.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Иако је рођен у Котору и играо за млађе селекције Црне Горе, преласком у Партизан Душан Мандић је одлучио се да игра за репрезентацију Србије. [1]За национални тим дебитовао је на Олимпијским играма 2012. и од тада није прескочио ниједно велико такмичење репрезентације. До сада је одиграо 200 утакмица и постигао 289 голова.

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Деби за Србију имао је у Лондону 2012. где је освојио бронзу, али и показао да је један од вредних ученика Партизанове школе. Четири године касније заиграо је и у Рију где је финални сусрет одиграо са упалом уха, али упркос томе успео да помогне саиграчима на путу до историјског злата са четири гола у финалу.[2]

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Пропустио је Барселону 2013, али је у Казању 2015. заблистао. Одличан је био током целог турнира и финалног дана за своје прво злато са светског такмичења. У Барселони 2017. био је члан бронзаног тима. док је 2019. био пети са подмлађеном селекцијом Србије у Гванжуу, али и члан идеалног тима.[3]

Европско првенство[уреди | уреди извор]

Од Будимпеште 2014. до Будимпеште 2020. Мандић је освојио три злата на такмичењима Европе. На дебитантском наступу 2014. забележио је осам голова, а велики удео у освајању злата имао је и у Београду 2016. и Барселони 2018. На последњем првенству одржаном у престоници Мађарске Србија је била пета, а Мандић постигао 16 голова.

Остала такмичења[уреди | уреди извор]

Након Европског шампионата 2014. као капитен је предводио тим који је тријумфом завршио Светски куп у Алматију. Поред овог злата, са Светског купа носи и бронзу из 2018. године. Исте године стигао је до злата на Медитеранским играма. Злато у Светској лиги освајао је четири пута, а 2015. на завршном турниру у Бергаму проглашен је за најкориснијег играча. [4] Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Светском јуниорском првенству у ватерполу 2011. у Волосу.

Признања и награде[уреди | уреди извор]

  • Олимпијски комитет Србије му је 2012. године доделио награду за најбољег младог спортисту.
  • Године 2016. митрополит Амфилохије га је одликовао Златним ликом светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца.[5]
  • Године 2018. постао је заштитно лице Уника осигурања.[6]

Клупски трофеји[уреди | уреди извор]

Приватно[уреди | уреди извор]

У браку, отац двоје деце.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вијести: Мандић одабрао Србију, у Савезу тврде да су урадили све да га задрже
  2. ^ РТС: Ватерполисти Србије су олимпијски шампиони
  3. ^ Ватерполо вести: Душан Мандић у идеалној постави Светског првенства
  4. ^ Мондо: Душан Силни
  5. ^ Блиц Спорт: Митрополит Амфилохије одликовао Душана Мандића: Награда за досадашње и будуће витештво
  6. ^ Ватерполо вести: Прлаиновић, Алексић, Ранђеловић и Мандић промотери осигурања

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Мандић&oldid=25906321”