Варцарка
Варцарка је врста косе кованице, односно оруђа за ручно кошење траве. Назив је добила по „Варцар Вакуфу“, некадашњем називу Мркоњић Града у Републици Српској, Босни и Херцеговини, у којем се ове косе израђују неколико вјекова уназад.[1] Често се представља као заштитни знак овог краја,[2] који иначе има дугу традицију ковачког заната. Постоје тврдње да је варцарка била најквалитетније оруђе ове врсте у бившој Југославији и да се извозила широм свијета.[2]
У ранијем периоду се ковала од посебне врсте челика, званог „мазија“, који се увозио из жељезаре Франц Мајер у аустријском граду Линцу.[2] У састав те легуре, поред гвожђа, улазе и угљеник, силицијум, манган, фосфор, сумпор итд.[1] Тајна каљења косе је увијек била добро чувана и преносила се са кољена на кољено. У кал се додају восак, лој, уље, сало медвједа и јазавца и различити други састојци.[2] Обично се коса израђује у зимском периоду, а кали се у априлу или мају. Начин откивања и каљења битно одређују њен квалитет, а при изради се води рачуна и о поднебљу на којем ће се коса користити. Битан тренутак јесте и прво клепање косе, које понекад траје и преко два сата, јер овај поступак утиче на вијек трајања оруђа.[2]
Уз косу варцарку, обавезни дио прибора су брус (алатка за оштрење косе) и водир (посуда са водом у којој се брус чува).[3] Данас се ове косе користе на бројним спортским манифестацијама.[4][5][6]
О варцарки је писано и у књижевним дјелима. Нпр. спомиње се у приповијетци „Коса“ Иве Андрића, у књизи „Обашашћа и басања“ Ивана Ловреновића и сл. Традиција ковачког заната у Мркоњић Граду и околини и косе варцарке су тема филма „Косци“ етнографа Владимира Ђукановића.[тражи се извор] На надгробном споменику фра Ивана Фрање Јукића у Бечу стоји стих пјесника Миле Стојића, у којем се спомиње и ова коса.[7]
Извори
[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Priznanje za dušu grada”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2022-03-18.
- ^ а б в г д Дакић, Слободан (2010-09-06). „Чувари тајне каљења косе кованице”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2022-03-18.
- ^ „Старе ријечи”. Приступљено 11. 10. 2010.
- ^ „Аташевци”. Приступљено 11. 10. 2010.
- ^ „Купрес”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2007. г. Приступљено 11. 10. 2010.
- ^ Дакић, Слободан (2008-07-09). „Балкана: Вене трава под варцарком”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2022-03-18.
- ^ Јукић Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2010), БХ Дани, Приступљено 11. 10. 2010.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Иво Андрић: Коса, приповијетка
- Мој отац - ковач коса, кратка прича
- Радио телевизија Републике Српске - Репортажа: Дани косидбе на Балкани, 7. 7. 2011.
- Радио-телевизија Србије - Сасвим природно: Ковачи, аутор Јован Мемедовић, 27. 5. 2012.