Велимир Вемић
Велимир Вемић (1870 – након 1938) био је српски официр. Осуђен је на 20 година затвора на Солунском суђењу 1917. године[1] због учешћа у Црној руци,[2][3][4] и улоге у атентату на краља Александра Обреновића и његову супругу Драгу Машин,[5] као и за испаљивање првог метка.[6]
У Балканским ратовима
[уреди | уреди извор]У Балканским ратовима (1912-1913) служио је као коњички официр у чину мајора. Велику пажњу јавности привукао је када је за време првог балканског рата без суђења убио једног војника из своје јединице. Пошто против Вемића није благовремено покренут судски поступак, социјалдемократски посланици Драгиша Лапчевић и Триша Кацлеровић поднели су почетком јуна 1913. интерпелацију министру војном, захтевајући одговарајућу казну за овај злочин. С тим у вези су и „Радничке новине" од 11 (24) јуна 1913. објавиле чланак Убијање војника. Када је Вшпи војни суд осудио Вемића на 10 месеци затвора, неки буржоаски листови устали су у његову одбрану. То је био повод Димитрију Туцовићу да у „Радничким новинама" од 7 (20) новембра 1913. објави чланак Убијање војника.[7]
Успомене и дневник
[уреди | уреди извор]Када је новинар Луиђи Албертини писао своје истраживање о пореклу Првог светског рата 1930-их, многи учесници су још били живи да би били интервјуисани о њиховим сећањима на те трагичне тренутке. Он је у новембру 1937. испитивао преживеле припаднике Црне руке Велимира Вемића, Чедомира А. Поповића, Владимира Туцовића и Божина Симића о догађајима у првим деценијама 20. века. По њима, апсолутно је лажно оно што је британски историчар Роберт Ситон-Вотсон о Црној руци написао да је она „фаворизирала уступке Бугарима“. У ствари, Црна рука се оштро противила било каквој врсти уступака.[8]
Дневник Велимира Вемића један је од ретких примарних извора догађаја који су се одиграли током Мајског преврата 1903. године до убиства надвојводе Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ MacKenzie, David (1998). The Exoneration of the "Black Hand," 1917-1953. ISBN 9780880334143.
- ^ Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War, 1914-1918. ISBN 9781557534767.
- ^ Pavkovic, Aleksandar; Redan, Peter (2018-11-06). The Serbs and their Leaders in the Twentieth Century. ISBN 9780429772597.
- ^ Lyon, James (2015-07-30). Serbia and the Balkan Front, 1914: The Outbreak of the Great War. ISBN 9781472580054.
- ^ Brehm, Bruno (1932). „They Call it Patriotism”.
- ^ Savković, Dušan (1988). Apis: KRV i bes. ISBN 9788642100784.
- ^ Туцовић, Димитрије (1980). Сабрана дела. 8. Београд: Рад. стр. 134.
- ^ Albertini, Luigi (2005). The Origins of the War of 1914. ISBN 9781929631261.
- ^ „East European Quarterly”. 1982.
