Пређи на садржај

Вил

Координате: 47° 27′ 58″ С; 9° 02′ 49″ И / 47.46598° С; 9.04686° И / 47.46598; 9.04686
С Википедије, слободне енциклопедије
Вил
Wil
Стари део града Вила
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонСанкт Гален
Становништво
Становништво
 — 2008.17.678
 — густина2.319,95 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 27′ 58″ С; 9° 02′ 49″ И / 47.46598° С; 9.04686° И / 47.46598; 9.04686
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина571 m
Површина7,62 km2
Вил на карти Швајцарске
Вил
Вил
Вил на карти Швајцарске
Остали подаци
ГрадоначелникБруно Гехвилер
Поштански број9500
Веб-сајт
www.stadtwil.ch

Вил (нем. Wil, фр. Wil, итал. Wil) је град у североисточној Швајцарској. Град се налази у оквиру кантона Санкт Гален, где је треће насеље по величини. Град је седиште округа Вил.

Природне одлике

[уреди | уреди извор]

Вил се налази у североисточном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха, град је удаљен 60 км источно.

Рељеф: Вил се налази у долини реке Тур, у делу тока који је бреговито-брдског карактера. Град се налази на приближно 570 метара надморске висине. Јужно од града издижу се Апенцелски Алпи.

Клима: клима у Вилу је умерено континентална.

Воде: град Вил лежи недалеко од реке Тур, веома важне за источну Швајцарску. Међутим, река не протиче кроз насељено место, већ 2-3 км источно од насеља.

Историја

[уреди | уреди извор]

Становништво

[уреди | уреди извор]

2008. године Вил је имао око 17.678 становника. Од тог броја страни држављани чине 25,8%.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво Вила и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 85,1% градског становништва, а прате га албански (4,5%) и италијански језик (3,0%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера, посебно римокатолика. Тако су данас римокатолици у већини (53,8%), затим следе протестанти (21,7%), а потом атеисти, муслимани и православци.

Галерија слика

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]