Вил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Вил
Wil
Wil Wolken 1960.JPG
Стари део града Вила
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Швајцарска
Кантон Сент Гален
Становништво
Становништво
 —  17.678 (2008.)
 — густина 2.320/км2
Географске карактеристике
Координате 47°28′00″ СГШ; 9°03′00″ ИГД / 47.466664° СГШ; 9.049996° ИГД / 47.466664; 9.049996Координате: 47°28′00″ СГШ; 9°03′00″ ИГД / 47.466664° СГШ; 9.049996° ИГД / 47.466664; 9.049996
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 571 м
Површина 7,62 км2
Вил на мапи Швајцарске
Вил
Вил
Остали подаци
Градоначелник Бруно Гехвилер
Поштански број 9500
Веб-сајт
www.stadtwil.ch

Вил (нем. Wil, франц. Wil, итал. Wil) је град у североисточној Швајцарској. Град се налази у оквиру кантона Сент Гален, где је треће насеље по величини.

Природне одлике[уреди]

Вил се налази у североисточном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 60 км источно.

Рељеф: Вил се налази у долини реке Тур, у делу тока који је бреговито-брдског карактера. Град се налази на приближно 570 метара надморске висине. Јужно од града издижу се Апенцелски Алпи.

Клима: Клима у Вилу је умерено континентална.

Воде: Град Вил лежи недалеко од реке Тур, веома важне за источну Швајцарску. Међутим, река не протиче кроз насељено место, већ 2-3 км источно од насеља.

Историја[уреди]

Становништво[уреди]

2008. године Вил је имао око 17.678 становника. Од тог броја страни држављани чине 25,8%.

Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво Вила и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 85,1% градског становништва, а прате га албански (4,5%) и италијански језик (3,0%).

Вероисповест: Месни Немци су у 16. веку прихватили протестантизам. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера, посебно римокатолика. Тако су данас римокатолици у већини (53,8%), затим следе протестанти (21,7%), а потом атеисти, муслимани и православци.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]