Војнотехнички гласник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Војнотехнички гласник
Cover of journal Military Technical Courier in Serbian Cyrillic.jpg
Војнотехнички гласник
Тип научни часопис
Формат Б5
Власник Министарство одбране Републике Србије
Издавач Министарство одбране Републике Србије: Универзитет одбране у Београду
Главни уредник Небојша Гаћеша
Оснивање 1953.
Језик српски, руски, енглески
Седиште Београд
Тираж 500
ISSN 0042-8469
eISSN 2217-4753
Веб-сајт званични веб сајт часописа

Војнотехнички гласник је научни часопис Министарства одбране Републике Србије.

О часопису[уреди]

Војнотехнички гласник јесте мултидисциплинарни научни часопис Министарства одбране Републике Србије, који објављује научне и стручне чланке, као и техничке информације о савременим системима наоружања и савременим војним технологијама. Часопис прати јединствену интервидовску техничку подршку Војске на принципу логистичке системске подршке, области основних, примењених и развојних истраживања, као и производњу и употребу средстава наоружања и војне опреме, те остала теоријска и практична достигнућа која доприносе усавршавању свих припадника српске, регионалне и међународне академске заједнице, а посебно припадника Министарства одбране и Војске Србије.

Војнотехнички гласник омогућава отворени приступ (open access) и примењује Creative Commons (CC BY) одредбе о ауторским правима. Ово је часопис отвореног типа што значи да је сав садржај бесплатно доступан корисницима и њиховим установама. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују или да улазе у целокупне текстове чланака, као и да их користе у било које друге законски дозвољене сврхе без тражења претходног одобрења од издавача или аутора, што је у складу с дефиницијом отвореног приступа по BOAI.[1]

Историјат[уреди]

Почеци[уреди]

Први штампани број Војнотехничког гласника објављен је 1. 1. 1953. године, на основу наредбе о формирању и излажењу, пов. бр. 9 начелника Генералштаба ЈНА, од 27. 8. 1952. године, као и наредбе о формирању уређивачког одбора, пов. бр. 11. начелника Генералштаба ЈНА, од 16. 12. 1952. године.

Војнотехничком гласнику претходило је пет часописа родова и служби – Артиљериски гласник, Тенковски гласник, Војно-инжињериски гласник, Гласник веза Југословенске армије и Позадина и снабдевање Југословенске армије.

Ови часописи излазили су од 1947. године до краја 1952. године, када је донесена наредба о издавању Војнотехничког гласника.

Војнотехнички гласник се ослања на традицију публикација војнотехничког карактера које су излазиле у Краљевини Србији, Краљевини СХС, односно Краљевини Југославији и пре 1945. године, а које представљају темеље српске војнотехнолошке мисли: Артилериско-инжињерски гласник (1905-1906), Артиљериски гласник (1926–1932), Пешадиско-артилериски гласник (1933–1941), Инжињеријски гласник (1929–1940), Ваздухопловни гласник (1927–1941), Морнарички гласник (1933–1940). Ови часописи су својим стручним профилом и квалитетом несумњиво утрли пут и данашњем Војнотехничком гласнику.

За разлику од часописа родова и служби, Војнотехнички гласник почео је да излази, као месечни часопис, на око 1000 страница годишње.

Његове рубрике биле су: техника, техничка служба, инжињеријска техника, техника веза, саобраћај, настава, организација и служба позадине, интендантура, санитет, ветерина… Посебну целину у часопису чиниле су научне и техничке новости и занимљивости, као и прилози из иностраних армија.[1]

Првих 20 година[уреди]

Уредништво Војнотехничког гласника је од 1953. до 1956. године приређивало посебан прилог под називом Војно-економски преглед, у којем су објављивани чланци из области интендантске и финансијске службе. Након тога, Војноекономски преглед излази као самосталан часопис од 1957. до 1979. године, да би променио назив у Позадина, часопис који је излазио од 1980. до 1992. године.[1]

Седамдесете и осамдесете године[уреди]

У периоду 1958-1973. Војнотехнички гласник се прилагођавао променама у армији, видовима, родовима и службама. Тако настају нове рубрике које су обухватале различите области, као што су: геодезија, мототехника, муниција, ремонт, погонски материјали, ракетна техника, номенклатура, заштитна средства, заштита од корозије, противпожарна средства, техничка унапређења, наоружање, минско-експлозивна средства и др. Често се појављују и прилози уз часопис који обухватају разне специјалности.

Поводом 25. годишњице оснивања, Указом председника СФРЈ бр. 157, од 12. 12. 1977. године, за изванредне резултате постигнуте у остваривању задатака од посебног значаја за народну одбрану, Војнотехнички гласник одликован је Орденом за војне заслуге са великом звездом.

У наредном периоду дошло је до даљег унапређења положаја и квалитета часописа. Захваљујући уређивачкој политици, програмска концепција и оријентација стално су усавршаване, тако да је Војнотехнички гласник израстао у научни и стручни часопис који је изузетно цењен не само у војној средини, већ и код наставних и научних институција у земљи.[1]

Јубилеји[уреди]

Године 1992. обележено је 40 година од изласка првог броја. До тада је штампано 360 бројева на 35.650 страница, објављено је 4.280 научних и стручних ауторских радова, читаоцима је презентирано 2.450 приказа из иностраних часописа из области науке и технике и 3.300 приказа техничких новости и занимљивости.

Војнотехнички гласник је почетком деведесетих година реализовао своју трансформацију у оквиру трансформације Југословенске народне армије у Војску Југославије. У том периоду ојачана је његова интервидовска структура новим прилозима и сарадницима из морнаричкотехничке и ваздухопловнотехничке службе.

На основу мишљења Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије, број 413-00-1201/2001-01 од 12. 9. 2001. године, часопис Војнотехнички гласник представља публикацију од посебног интереса за науку.[1]

Педесета годишњица излажења[уреди]

Педесета годишњица излажења обележена је 2002. године. До тада је објављено 415 бројева на 42.400 страница, на којима је презентирано 4.800 научних и стручних радова. Поред тога, објављено је 2.840 приказа из иностраних часописа и 3.780 техничких новости и занимљивости. Поводом овог јубилеја, председник Савезне Републике Југославије донео је Указ о одликовању (број 1/2-01-0004/2002-38, од 4. 11. 2002. године), којим је Војнотехнички гласник одликован Орденом Војске Југославије трећег степена, за допринос на стручном и научном осавремењивању Војске Југославије.

Прво електронско издање Војнотехничког гласника на Интернету објављено је 1. 1. 2011. године.[1]

60 година[уреди]

Поводом 60 година од оснивања, непрекидног и редовног излажења, наредбом министра одбране, број 12-15, од 08. августа 2012. године, Министарство одбране Републике Србије доделило је Војнотехничком гласнику Војну спомен-медаљу за изузетан допринос систему одбране Републике Србије.

Војнотехнички гласник је остварио сарадњу са цивилним и техничким факултетима и институцијама Републике Србије и из иностранства. Допринос њихових чланова, како учешћем у раду уређивачког одбора, тако и квалитетним рецензијама чланака, од суштинског је значаја.[2]

Периодичност излажења[уреди]

Часопис излази тромесечно.[3]

Уредници[уреди]

  • Небојша Гаћеша[4]

Претходни уредници Војнотехничког гласника:

  • пуковник Добривоје Аврамовић (број 1/1953 и од броја 7/1960 до 9/1960),
  • пуковник Војислав М. Илић (од броја 2/1953 до 6/1960),
  • пуковник Здравко Вербић (од броја 10/1960 до 5/1966),
  • пуковник Славко Чолић (од броја 6/1966 до 7/1968),
  • пуковник Радисав Брајовић (од броја 8/1968 до 6/1973),
  • пуковник Станимир Ћирић (од броја 1/1974 до 3/1974),
  • потпуковник Никола Зорић (од броја 4/1974 до 3/1978),
  • пуковник Мирослав Ћојбашић (од броја 4/1978 до 6/1989 и од броја 3-4/1994 до 2/2000),
  • пуковник Томислав Штулић (од броја 1/1990 до 6/1991),
  • пуковник мр Живојин Грујић (од броја 1/1992 до 6/1993),
  • потпуковник Владимир Ристић (од броја 1/1994 до 2/1994),
  • пуковник Стеван Јосифовић (од броја 3/2000 до 1/2007),
  • потпуковник мр Небојша Гаћеша (од броја 2/2007).

Теме[уреди]

Електронски облик часописа[уреди]

Војнотехнички гласник омогућава отворени приступ (Open Access) и примењује Creative Commons (CC BY) одредбе о ауторским правима.[6]

Индексирање у базама података[уреди]

  • Српски цитатни индекс[7]
  • Руски индекс научног цитирања РИНЦ (Российский индекс научного цитирования РИНЦ)[8]
  • SEESAmE – The SouthEast European Science Advanced through Evaluation[9]
  • Систем за онлајн уређивање и публиковање часописа ASEESTANT[10]
  • Репозиторијум Народне библиотеке Србије[11]
  • DOAJ (Directory of Open Access Journals), Директориј часописа отвореног приступа[12]
  • ROAD (Directory of Open Access scholarly Resources), Директориј научних ресурса са отвореним приступом[13]
  • Удружење издавача научних публикација отвореног приступа - OASPA (Open Access Scholarly Publishers Association)[14]
  • EBSCO[15]
  • Издавач „Лан“ – Електронски библиотекарски систем[16]
  • CyberLeninkа[17]
  • Elektronische Zeitschriftenbibliothek EZB (Electronic Journals Library)[18]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Званични сајт часописа”. Приступљено 28. 6. 2016. 
  2. „60 година”. Званични сајт часописа. Приступљено 28. 6. 2016. 
  3. „Asistent sitem za elektronsko uređivanje časopisa”. Приступљено 28. 6. 2016. 
  4. „Званични сајт часописа”. Званични сајт часописа - контакт. Приступљено 28. 6. 2016. 
  5. „ASISTENT фокус деловања”. Приступљено 28. 6. 2016. 
  6. „Званични сајт часописа - Почетна”. Званични сајт часописа - Почетна. 
  7. Srpski citatni indeks. CEON http://scindeks.ceon.rs/journaldetails.aspx?issn=0042-8469&lang=src. Приступљено 28. 6. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. „РИНЦ”. Приступљено 28. 6. 2016. 
  9. SEESAmE http://www.ceon.rs/sr/produkti/seesame. Приступљено 28. 6. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  10. АСИСТЕНТ архива http://aseestant.ceon.rs/index.php/vtg/issue/archive. Приступљено 28. 6. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. „Репозиторијум НБС”. Репозиторијум НБС. Приступљено 28. 6. 2016. 
  12. „ДОАЈ”. ]}}%2C%22query%22%3A{%22match_all%22%3A{}}}}%2C%22from%22%3A0%2C%22size%22%3A100}|work=ДОАЈ|accessdate=28. 6. 2016}}
  13. „РОАД”. РОАД. Приступљено 28. 6. 2016. 
  14. „OASPA”. OASPA. Приступљено 28. 6. 2016. 
  15. „EBSCO”. EBSCO. Приступљено 28. 6. 2016. 
  16. „Издавач Лан”. Издавач Лан. Приступљено 28. 6. 2016. 
  17. „CyberLeninka”. CyberLeninka. Приступљено 28. 6. 2016. 
  18. „Elektronische Zeitschriftenbibliothek EZB”. Elektronische Zeitschriftenbibliothek EZB. Приступљено 28. 6. 2016. 

Спољашње везе[уреди]