Пређи на садржај

Војнотехнички гласник

С Википедије, слободне енциклопедије

Војнотехнички гласник
Војнотехнички гласник
Типнаучни часопис
ФорматБ5
ВласникМинистарство одбране Републике Србије и Војска Србије
ИздавачУниверзитет одбране у Београду
Главни уредникДраган Трифковић и Небојша Гаћеша
Оснивање1953.
Језиксрпски, руски, енглески
СедиштеБеоград
Тираж100
ISSN0042-8469
eISSN2217-4753
OCLC број224695830
Веб-сајтзванични веб сајт часописа

Војнотехнички гласник је научни часопис Министарства одбране Републике Србије и Војске Србије.

О часопису

[уреди | уреди извор]

Војнотехнички гласник јесте мултидисциплинарни научни часопис Министарства одбране и Војске Србије, који објављује научне и стручне чланке, као и техничке информације о савременим системима наоружања и савременим војним технологијама. Часопис прати јединствену интервидовску техничку подршку Војске на принципу логистичке системске подршке, области основних, примењених и развојних истраживања, као и производњу и употребу средстава наоружања и војне опреме, те остала теоријска и практична достигнућа која доприносе усавршавању свих припадника српске, регионалне и међународне академске заједнице, а посебно припадника војски и министарстава одбране.

Војнотехнички гласник омогућава отворени приступ (open access) и примењује Creative Commons (CC BY) одредбе о ауторским правима. Ово је часопис отвореног типа што значи да је сав садржај бесплатно доступан корисницима и њиховим установама. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују или да улазе у целокупне текстове чланака, као и да их користе у било које друге законски дозвољене сврхе без тражења претходног одобрења од издавача или аутора, што је у складу с дефиницијом отвореног приступа по BOAI.[1]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Почеци

[уреди | уреди извор]

Први штампани број Војнотехничког гласника објављен је 1. 1. 1953. године, на основу наредбе о формирању и излажењу, пов. бр. 9 начелника Генералштаба ЈНА, од 27. 8. 1952. године, као и наредбе о формирању уређивачког одбора, пов. бр. 11. начелника Генералштаба ЈНА, од 16. 12. 1952. године.

Војнотехничком гласнику претходило је пет часописа родова и служби – Артиљериски гласник, Тенковски гласник, Војно-инжињериски гласник, Гласник инжињерије и хемијских јединица ЈА, Гласник везе и Позадина и снабдевање Југословенске армије.

Ови часописи излазили су од 1947. године до краја 1952. године, када је донесена наредба о издавању Војнотехничког гласника.

Војнотехнички гласник ослања се на традицију публикација војнотехничког карактера које су излазиле у Краљевини Србији, Краљевини СХС, односно Краљевини Југославији и пре 1945. године, а које представљају темеље српске војнотехнолошке мисли: Артилериско-инжињерски гласник (1905-1906), Артиљериски гласник (1926–1932), Пешадиско-артилериски гласник (1933–1941), Инжињеријски гласник (1929–1940), Ваздухопловни гласник (1927–1941), Морнарички гласник (1933–1940). Ови часописи су својим стручним профилом и квалитетом несумњиво утрли пут и данашњем Војнотехничком гласнику.

За разлику од часописа родова и служби, Војнотехнички гласник почео је да излази, као месечни часопис, на око 1000 страница годишње.

Његове рубрике биле су: техника, техничка служба, инжињеријска техника, техника веза, саобраћај, настава, организација и служба позадине, интендантура, санитет, ветерина… Посебну целину у часопису чиниле су научне и техничке новости и занимљивости, као и прилози из иностраних армија.[1]

Првих 20 година

[уреди | уреди извор]

Уредништво Војнотехничког гласника је од 1953. до 1956. године приређивало посебан прилог под називом Војно-економски преглед, у којем су објављивани чланци из области интендантске и финансијске службе. Након тога, Војноекономски преглед излази као самосталан часопис од 1957. до 1979. године, да би променио назив у Позадина, часопис који је излазио од 1980. до 1992. године.[1]

Седамдесете и осамдесете године

[уреди | уреди извор]

У периоду 1958-1973. Војнотехнички гласник се прилагођавао променама у армији, видовима, родовима и службама. Тако настају нове рубрике које су обухватале различите области, као што су: геодезија, мототехника, муниција, ремонт, погонски материјали, ракетна техника, номенклатура, заштитна средства, заштита од корозије, противпожарна средства, техничка унапређења, наоружање, минско-експлозивна средства и др. Често се појављују и прилози уз часопис који обухватају разне специјалности.

Поводом 25. годишњице оснивања, Указом председника СФРЈ бр. 157, од 12. 12. 1977. године, за изванредне резултате постигнуте у остваривању задатака од посебног значаја за народну одбрану, Војнотехнички гласник одликован је Орденом за војне заслуге са великом звездом.

У наредном периоду дошло је до даљег унапређења положаја и квалитета часописа. Захваљујући уређивачкој политици, програмска концепција и оријентација стално су усавршаване, тако да је Војнотехнички гласник израстао у научни и стручни часопис који је изузетно цењен не само у војној средини, већ и код наставних и научних институција у земљи.[1]

Јубилеји

[уреди | уреди извор]

Године 1992. обележено је 40 година од изласка првог броја. До тада је штампано 360 бројева на 35.650 страница, објављено је 4.280 научних и стручних ауторских радова, читаоцима је презентирано 2.450 приказа из иностраних часописа из области науке и технике и 3.300 приказа техничких новости и занимљивости.

Војнотехнички гласник је почетком деведесетих година реализовао своју трансформацију у оквиру трансформације Југословенске народне армије у Војску Југославије. У том периоду ојачана је његова интервидовска структура новим прилозима и сарадницима из морнаричко-техничке и ваздухопловно-техничке службе.

На основу мишљења Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије, број 413-00-1201/2001-01 од 12. 9. 2001. године, часопис Војнотехнички гласник представља публикацију од посебног интереса за науку.[1]

Педесета годишњица излажења

[уреди | уреди извор]

Педесета годишњица излажења обележена је 2002. године. До тада је објављено 415 бројева на 42.400 страница, на којима је презентирано 4.800 научних и стручних радова. Поред тога, објављено је 2.840 приказа из иностраних часописа и 3.780 техничких новости и занимљивости. Поводом овог јубилеја, председник Савезне Републике Југославије донео је Указ о одликовању (број 1/2-01-0004/2002-38, од 4. 11. 2002. године), којим је Војнотехнички гласник одликован Орденом Војске Југославије трећег степена, за допринос на стручном и научном осавремењивању Војске Југославије.

Прво електронско издање Војнотехничког гласника на Интернету објављено је 1. 1. 2011. године.[1]

60 година

[уреди | уреди извор]

Поводом 60 година од оснивања, непрекидног и редовног излажења, наредбом министра одбране, број 12-15, од 08. августа 2012. године, Министарство одбране Републике Србије доделило је Војнотехничком гласнику Војну спомен-медаљу за изузетан допринос систему одбране Републике Србије.

Војнотехнички гласник остварио је сарадњу са цивилним и техничким факултетима и институцијама Републике Србије и из иностранства. Допринос њихових чланова, како учешћем у раду уређивачког одбора, тако и квалитетним рецензијама чланака, од суштинског је значаја.[2]

Периодичност излажења

[уреди | уреди извор]

Часопис излази тромесечно.[3]

Уредници

[уреди | уреди извор]
  • Драган Трифковић и Небојша Гаћеша[4]

Претходни уредници Војнотехничког гласника:

  • пуковник Добривоје Аврамовић (број 1/1953 и од броја 7/1960 до 9/1960),
  • пуковник Војислав М. Илић (од броја 2/1953 до 6/1960),
  • пуковник Здравко Вербић (од броја 10/1960 до 5/1966),
  • пуковник Славко Чолић (од броја 6/1966 до 7/1968),
  • пуковник Радисав Брајовић (од броја 8/1968 до 6/1973),
  • пуковник Станимир Ћирић (од броја 1/1974 до 3/1974),
  • потпуковник Никола Зорић (од броја 4/1974 до 3/1978),
  • пуковник Мирослав Ћојбашић (од броја 4/1978 до 6/1989 и од броја 3-4/1994 до 2/2000),
  • пуковник Томислав Штулић (од броја 1/1990 до 6/1991),
  • пуковник мр Живојин Грујић (од броја 1/1992 до 6/1993),
  • потпуковник Владимир Ристић (од броја 1/1994 до 2/1994),
  • пуковник Стеван Јосифовић (од броја 3/2000 до 1/2007),
  • др Драган Памучар (од броја 3/2021 до броја 3/2024),
  • потпуковник мр Небојша Гаћеша (од броја 2/2007),
  • пуковник др Драган Трифковић (од броја 4/2024).

Теме

[уреди | уреди извор]

Електронски облик часописа

[уреди | уреди извор]

Војнотехнички гласник омогућава отворени приступ (Open Access) и примењује Creative Commons (CC BY) одредбе о ауторским правима.[6]

Индексирање у базама података

[уреди | уреди извор]
  • SCOPUS[7]
  • Српски цитатни индекс[8]
  • Руски индекс научног цитирања РИНЦ (Российский индекс научного цитирования РИНЦ)[9]
  • Систем за онлајн уређивање и публиковање часописа ASISTENT[10]
  • Репозиторијум Народне библиотеке Србије[11]
  • DOAJ (Directory of Open Access Journals), Директориј часописа отвореног приступа[12]
  • ROAD (Directory of Open Access scholarly Resources), Директориј научних ресурса са отвореним приступом[13]
  • Удружење издавача научних публикација отвореног приступа - OASPA (Open Access Scholarly Publishers Association)[14]
  • EBSCO[15]
  • Издавач Лан – Електронски библиотекарски систем[16]
  • CyberLeninka[17]
  • Elektronische Zeitschriftenbibliothek EZB (Electronic Journals Library)[18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „Војнотехнички гласник - О часопису”. Званични сајт часописа. Министарство одбране Републике Србије. Приступљено 28. 6. 2016. 
  2. ^ „Војнотехнички гласник - 60 година: Извештај о свечаности”. Званични сајт часописа. Министарство одбране Републике Србије. Приступљено 26. 12. 2017. 
  3. ^ „АСИСТЕНТ - Учесталост објављивања”. Систем за онлајн уређивање и публиковање часописа. ЦЕОН. Приступљено 28. 6. 2016. 
  4. ^ „Војнотехнички гласник - Уредништво”. Званични сајт часописа. Министарство одбране Републике Србије. Приступљено 5. 10. 2021. 
  5. ^ „АСИСТЕНТ - Фокус деловања”. Систем за онлајн уређивање и публиковање часописа. ЦЕОН. Приступљено 6. 4. 2020. 
  6. ^ „Војнотехнички гласник - Почетна”. Званични сајт часописа. Министарство одбране Републике Србије. Приступљено 28. 6. 2016. 
  7. ^ „Source details”. SCOPUS. 
  8. ^ „Војнотехнички гласник - Инфо”. Званични сајт СЦИндекс. ЦЕОН. Приступљено 26. 12. 2017. 
  9. ^ „eLIBRARY.RU - Информация о журнале”. Званични сајт. Приступљено 26. 12. 2017. 
  10. ^ „ASISTENT - Arhiva publikovanih brojeva časopisa”. Систем за онлајн уређивање и публиковање часописа. ЦЕОН. Приступљено 26. 12. 2017. 
  11. ^ „Дигитални репозиторијум Народне библиотеке Србије”. Званични сајт. НБС. Приступљено 28. 6. 2016. 
  12. ^ „Vojnotehnički Glasnik”. DOAJ - Directory of open access journals. Приступљено 26. 12. 2017. 
  13. ^ „VOJNOTEHNIČKI GLASNIK”. ROAD - Directory of Open Access scholarly Resources. Приступљено 28. 6. 2016. 
  14. ^ „Vojnotehnicki glasnik / Military Technical Courier”. OASPA - Open Access Scholarly Publishers Association. Архивирано из оригинала 13. 11. 2016. г. Приступљено 28. 6. 2016. 
  15. ^ „Database: Academic Search Premier - Publications”. EBSCOhost. Приступљено 26. 12. 2017. [мртва веза]
  16. ^ „Vojnotehnicki glasnik / Military Technical Courier / Военно-технический вестник”. Электронно-библиотечная система Издательства Лань. Приступљено 26. 12. 2017. 
  17. ^ „VOJNOTEHNIČKI GLASNIK”. КиберЛенинка - научная электронная библиотека открытого доступа. Приступљено 26. 12. 2017. 
  18. ^ „Vojnotehnicki Glasnik = Military Technical Courier = Voenno-Techničeskij Vestnik = Militärtechnischer Bote”. EZB Elektronische Zeitschriftenbibliothek. Приступљено 26. 12. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Војнотехнички гласник на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Војнотехнички_гласник&oldid=28914504”