Vojnotehnički glasnik

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Vojnotehnički glasnik
VTG-cover-2018-Cyrillic.jpg
Vojnotehnički glasnik
Tip naučni časopis
Format B5
Vlasnik Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Izdavač Ministarstvo odbrane Republike Srbije: Univerzitet odbrane u Beogradu
Glavni urednik Nebojša Gaćeša
Osnivanje 1953.
Jezik srpski, ruski, engleski
Sedište Beograd
Tiraž 500
ISSN 0042-8469
eISSN 2217-4753
Veb-sajt zvanični veb sajt časopisa

Vojnotehnički glasnik je naučni časopis Ministarstva odbrane Republike Srbije.

O časopisu[uredi]

Vojnotehnički glasnik jeste multidisciplinarni naučni časopis Ministarstva odbrane Republike Srbije, koji objavljuje naučne i stručne članke, kao i tehničke informacije o savremenim sistemima naoružanja i savremenim vojnim tehnologijama. Časopis prati jedinstvenu intervidovsku tehničku podršku Vojske na principu logističke sistemske podrške, oblasti osnovnih, primenjenih i razvojnih istraživanja, kao i proizvodnju i upotrebu sredstava naoružanja i vojne opreme, te ostala teorijska i praktična dostignuća koja doprinose usavršavanju svih pripadnika srpske, regionalne i međunarodne akademske zajednice, a posebno pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup (open access) i primenjuje Creative Commons (CC BY) odredbe o autorskim pravima. Ovo je časopis otvorenog tipa što znači da je sav sadržaj besplatno dostupan korisnicima i njihovim ustanovama. Korisnici mogu da čitaju, preuzimaju, kopiraju, distribuiraju, štampaju, pretražuju ili da ulaze u celokupne tekstove članaka, kao i da ih koriste u bilo koje druge zakonski dozvoljene svrhe bez traženja prethodnog odobrenja od izdavača ili autora, što je u skladu s definicijom otvorenog pristupa po BOAI.[1]

Istorijat[uredi]

Počeci[uredi]

Prvi štampani broj Vojnotehničkog glasnika objavljen je 1. 1. 1953. godine, na osnovu naredbe o formiranju i izlaženju, pov. br. 9 načelnika Generalštaba JNA, od 27. 8. 1952. godine, kao i naredbe o formiranju uređivačkog odbora, pov. br. 11. načelnika Generalštaba JNA, od 16. 12. 1952. godine.

Vojnotehničkom glasniku prethodilo je pet časopisa rodova i službi – Artiljeriski glasnik, Tenkovski glasnik, Vojno-inžinjeriski glasnik, Glasnik veza Jugoslovenske armije i Pozadina i snabdevanje Jugoslovenske armije.

Ovi časopisi izlazili su od 1947. godine do kraja 1952. godine, kada je donesena naredba o izdavanju Vojnotehničkog glasnika.

Vojnotehnički glasnik oslanja se na tradiciju publikacija vojnotehničkog karaktera koje su izlazile u Kraljevini Srbiji, Kraljevini SHS, odnosno Kraljevini Jugoslaviji i pre 1945. godine, a koje predstavljaju temelje srpske vojnotehnološke misli: Artilerisko-inžinjerski glasnik (1905-1906), Artiljeriski glasnik (1926–1932), Pešadisko-artileriski glasnik (1933–1941), Inžinjerijski glasnik (1929–1940), Vazduhoplovni glasnik (1927–1941), Mornarički glasnik (1933–1940). Ovi časopisi su svojim stručnim profilom i kvalitetom nesumnjivo utrli put i današnjem Vojnotehničkom glasniku.

Za razliku od časopisa rodova i službi, Vojnotehnički glasnik počeo je da izlazi, kao mesečni časopis, na oko 1000 stranica godišnje.

Njegove rubrike bile su: tehnika, tehnička služba, inžinjerijska tehnika, tehnika veza, saobraćaj, nastava, organizacija i služba pozadine, intendantura, sanitet, veterina… Posebnu celinu u časopisu činile su naučne i tehničke novosti i zanimljivosti, kao i prilozi iz inostranih armija.[1]

Prvih 20 godina[uredi]

Uredništvo Vojnotehničkog glasnika je od 1953. do 1956. godine priređivalo poseban prilog pod nazivom Vojno-ekonomski pregled, u kojem su objavljivani članci iz oblasti intendantske i finansijske službe. Nakon toga, Vojnoekonomski pregled izlazi kao samostalan časopis od 1957. do 1979. godine, da bi promenio naziv u Pozadina, časopis koji je izlazio od 1980. do 1992. godine.[1]

Sedamdesete i osamdesete godine[uredi]

U periodu 1958-1973. Vojnotehnički glasnik se prilagođavao promenama u armiji, vidovima, rodovima i službama. Tako nastaju nove rubrike koje su obuhvatale različite oblasti, kao što su: geodezija, mototehnika, municija, remont, pogonski materijali, raketna tehnika, nomenklatura, zaštitna sredstva, zaštita od korozije, protivpožarna sredstva, tehnička unapređenja, naoružanje, minsko-eksplozivna sredstva i dr. Često se pojavljuju i prilozi uz časopis koji obuhvataju razne specijalnosti.

Povodom 25. godišnjice osnivanja, Ukazom predsednika SFRJ br. 157, od 12. 12. 1977. godine, za izvanredne rezultate postignute u ostvarivanju zadataka od posebnog značaja za narodnu odbranu, Vojnotehnički glasnik odlikovan je Ordenom za vojne zasluge sa velikom zvezdom.

U narednom periodu došlo je do daljeg unapređenja položaja i kvaliteta časopisa. Zahvaljujući uređivačkoj politici, programska koncepcija i orijentacija stalno su usavršavane, tako da je Vojnotehnički glasnik izrastao u naučni i stručni časopis koji je izuzetno cenjen ne samo u vojnoj sredini, već i kod nastavnih i naučnih institucija u zemlji.[1]

Jubileji[uredi]

Godine 1992. obeleženo je 40 godina od izlaska prvog broja. Do tada je štampano 360 brojeva na 35.650 stranica, objavljeno je 4.280 naučnih i stručnih autorskih radova, čitaocima je prezentirano 2.450 prikaza iz inostranih časopisa iz oblasti nauke i tehnike i 3.300 prikaza tehničkih novosti i zanimljivosti.

Vojnotehnički glasnik je početkom devedesetih godina realizovao svoju transformaciju u okviru transformacije Jugoslovenske narodne armije u Vojsku Jugoslavije. U tom periodu ojačana je njegova intervidovska struktura novim prilozima i saradnicima iz mornaričko-tehničke i vazduhoplovno-tehničke službe.

Na osnovu mišljenja Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, broj 413-00-1201/2001-01 od 12. 9. 2001. godine, časopis Vojnotehnički glasnik predstavlja publikaciju od posebnog interesa za nauku.[1]

Pedeseta godišnjica izlaženja[uredi]

Pedeseta godišnjica izlaženja obeležena je 2002. godine. Do tada je objavljeno 415 brojeva na 42.400 stranica, na kojima je prezentirano 4.800 naučnih i stručnih radova. Pored toga, objavljeno je 2.840 prikaza iz inostranih časopisa i 3.780 tehničkih novosti i zanimljivosti. Povodom ovog jubileja, predsednik Savezne Republike Jugoslavije doneo je Ukaz o odlikovanju (broj 1/2-01-0004/2002-38, od 4. 11. 2002. godine), kojim je Vojnotehnički glasnik odlikovan Ordenom Vojske Jugoslavije trećeg stepena, za doprinos na stručnom i naučnom osavremenjivanju Vojske Jugoslavije.

Prvo elektronsko izdanje Vojnotehničkog glasnika na Internetu objavljeno je 1. 1. 2011. godine.[1]

60 godina[uredi]

Povodom 60 godina od osnivanja, neprekidnog i redovnog izlaženja, naredbom ministra odbrane, broj 12-15, od 08. avgusta 2012. godine, Ministarstvo odbrane Republike Srbije dodelilo je Vojnotehničkom glasniku Vojnu spomen-medalju za izuzetan doprinos sistemu odbrane Republike Srbije.

Vojnotehnički glasnik ostvario je saradnju sa civilnim i tehničkim fakultetima i institucijama Republike Srbije i iz inostranstva. Doprinos njihovih članova, kako učešćem u radu uređivačkog odbora, tako i kvalitetnim recenzijama članaka, od suštinskog je značaja.[2]

Periodičnost izlaženja[uredi]

Časopis izlazi tromesečno.[3]

Urednici[uredi]

  • Nebojša Gaćeša[4]

Prethodni urednici Vojnotehničkog glasnika:

  • pukovnik Dobrivoje Avramović (broj 1/1953 i od broja 7/1960 do 9/1960),
  • pukovnik Vojislav M. Ilić (od broja 2/1953 do 6/1960),
  • pukovnik Zdravko Verbić (od broja 10/1960 do 5/1966),
  • pukovnik Slavko Čolić (od broja 6/1966 do 7/1968),
  • pukovnik Radisav Brajović (od broja 8/1968 do 6/1973),
  • pukovnik Stanimir Ćirić (od broja 1/1974 do 3/1974),
  • potpukovnik Nikola Zorić (od broja 4/1974 do 3/1978),
  • pukovnik Miroslav Ćojbašić (od broja 4/1978 do 6/1989 i od broja 3-4/1994 do 2/2000),
  • pukovnik Tomislav Štulić (od broja 1/1990 do 6/1991),
  • pukovnik mr Živojin Grujić (od broja 1/1992 do 6/1993),
  • potpukovnik Vladimir Ristić (od broja 1/1994 do 2/1994),
  • pukovnik Stevan Josifović (od broja 3/2000 do 1/2007),
  • potpukovnik mr Nebojša Gaćeša (od broja 2/2007).

Teme[uredi]

Elektronski oblik časopisa[uredi]

Vojnotehnički glasnik omogućava otvoreni pristup (Open Access) i primenjuje Creative Commons (CC BY) odredbe o autorskim pravima.[6]

Indeksiranje u bazama podataka[uredi]

  • Srpski citatni indeks[7]
  • Ruski indeks naučnog citiranja RINC (Rossiйskiй indeks naučnogo citirovaniя RINC)[8]
  • Sistem za onlajn uređivanje i publikovanje časopisa ASISTENT[9]
  • Repozitorijum Narodne biblioteke Srbije[10]
  • DOAJ (Directory of Open Access Journals), Direktorij časopisa otvorenog pristupa[11]
  • ROAD (Directory of Open Access scholarly Resources), Direktorij naučnih resursa sa otvorenim pristupom[12]
  • Udruženje izdavača naučnih publikacija otvorenog pristupa - OASPA (Open Access Scholarly Publishers Association)[13]
  • EBSCO[14]
  • Izdavač Lan – Elektronski bibliotekarski sistem[15]
  • CyberLeninka[16]
  • Elektronische Zeitschriftenbibliothek EZB (Electronic Journals Library)[17]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 „Vojnotehnički glasnik - O časopisu”. Zvanični sajt časopisa. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  2. ^ „Vojnotehnički glasnik - 60 godina: Izveštaj o svečanosti”. Zvanični sajt časopisa. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  3. ^ „ASISTENT - Učestalost objavljivanja”. Sistem za onlajn uređivanje i publikovanje časopisa. CEON. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  4. ^ „Vojnotehnički glasnik - Kontakt”. Zvanični sajt časopisa. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  5. ^ „ASISTENT - Fokus delovanja”. Sistem za onlajn uređivanje i publikovanje časopisa. CEON. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  6. ^ „Vojnotehnički glasnik - Početna”. Zvanični sajt časopisa. Ministarstvo odbrane Republike Srbije. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  7. ^ „Vojnotehnički glasnik - Info”. Zvanični sajt SCIndeks. CEON. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  8. ^ „eLIBRARY.RU - Informaciя o žurnale”. Zvanični sajt. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  9. ^ „ASISTENT - Arhiva publikovanih brojeva časopisa”. Sistem za onlajn uređivanje i publikovanje časopisa. CEON. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  10. ^ „Digitalni repozitorijum Narodne biblioteke Srbije”. Zvanični sajt. NBS. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  11. ^ „Vojnotehnički Glasnik”. DOAJ - Directory of open access journals. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  12. ^ „VOJNOTEHNIČKI GLASNIK”. ROAD - Directory of Open Access scholarly Resources. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  13. ^ „Vojnotehnicki glasnik / Military Technical Courier”. OASPA - Open Access Scholarly Publishers Association. Pristupljeno 28. 6. 2016. 
  14. ^ „Database: Academic Search Premier - Publications”. EBSCOhost. Pristupljeno 26. 12. 2017. [mrtva veza]
  15. ^ „Vojnotehnicki glasnik / Military Technical Courier / Voenno-tehničeskiй vestnik”. Эlektronno-bibliotečnaя sistema Izdatelьstva Lanь. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  16. ^ „VOJNOTEHNIČKI GLASNIK”. KiberLeninka - naučnaя эlektronnaя biblioteka otkrыtogo dostupa. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  17. ^ „Vojnotehnicki Glasnik = Military Technical Courier = Voenno-Techničeskij Vestnik = Militärtechnischer Bote”. EZB Elektronische Zeitschriftenbibliothek. Pristupljeno 26. 12. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi]