Врнограч
Врнограч | |
|---|---|
 Врнограч | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Велика Кладуша |
| Становништво | |
| — 2013. |  762 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 09′ 48″ С; 15° 57′ 13″ И / 45.163225° С; 15.953682° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Врнограч Врнограч на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | (+387) 037 |
Врнограч је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Велика Кладуша, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 762 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Историја
[уреди | уреди извор] | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Џамија је отворена у новембру 1935.[1]
Други свјетски рат
[уреди | уреди извор] | Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
На брду Пољице код Врнограча, срез Цазин поубијано је око 800 Срба из Врнограча, Глинице и Босанске Бојне, Њих су из затвора у Врнограчу пребацили камионима до Пољица, а оне који нису могли стати у камион везали су за камион и тако их вукли. Пре но што су их стрпали у камионе "свукли су их догола и повезали". Кад су Срби доведени на Пољице, усташе су им наредили да за себе ископају јаму, затим су их постројили на ивице јаме, и ударајући маљевима по глави побили. Тада се спасио сељак из Бојне Милан Вујасин, јер није био потпуно дотучен. Он се ту наредне ноћи извукао из јаме, дошао у село Глиницу код кума Милана Ђиласа и испричао му шта се догодило.[2]
Становништво
[уреди | уреди извор]| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани [н. 1] | 1.104 (91,92%) | 789 (82,27%) | 546 (88,06%) |
| Срби | 37 (3,08%) | 48 (5,00%) | 29 (4,67%) |
| Хрвати | 10 (0,83%) | 4 (0,41%) | 6 (0,97%) |
| Југословени | 30 (2,49%) | 111 (11,57%) | 21 (3,38%) |
| остали и непознато | 20 (1,66%) | 7 (0,73%) | 18 (2,90%) |
| Укупно | 1.201 | 959 | 620 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 518 | |
| 1971. | 620 | |
| 1981. | 959 | |
| 1991. | 1.201 | |
| 2013. | 762 | |
Напомена
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20090520191154/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Политика", 10. нов. 1935.
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине. 1991. стр. 254.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Запуштена и заборављена босанска паланка, у којој су се некад рачуни у крчми плаћали доларским банкнотама, "Време", 22. јан. 1940. digitalna.nb.rs
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
