Општина Велика Кладуша
| Велика Кладуша | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон |  Унско-сански кантон
|
| Сједиште | Велика Кладуша |
| Становништво | |
| Становништво | 47.096 (2012)[1] |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 331,55 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Фикрет Абдић (Лабуристичка странка) |
| Позивни број | (+387) 37 |
| Веб-сајт | www.velikakladusa.gov.ba |
Општина Велика Кладуша је општина на крајњем сјеверозападу Федерације БиХ, у Босни и Херцеговини. Ова општина припада Унско-санском кантону. Сједиште јој се налази у граду Велика Кладуша.
С јужне стране граничи се са општинама Унско-санског кантона Бужим и Цазин, а са запада, сјевера и истока Републиком Хрватском, односно општинама Цетинград, Војнић, Топуско, Глина и Двор на Уни.
Географија[уреди | уреди извор]
Општина Велика Кладуша се простире на 331,55 km2 и има око 47 хиљада становника. То ову општину уврштава у најгушће насељене просторе Босне и Херцеговине. Административно је територија општине подјељена на 14 мјесних заједница.
Земљиште представља један од најважнијих чинилаца за развој општине с обзиром на географски положај, климатске и хидролошке прилике, геолошке и педолошке карактеристике. Од укупне површине највећи проценат представља пољопривредно земљиште — 22.375 хектара или 67,48% укупне територије.
До сада извршеним геолошким истраживањима утврђене су појаве и лежишта неметалних и металних минералних сировина. Од неметалних минералних сировина значајнија су налазиште барита (интензивна експлоатација од 1948. године), кречњака и доломита. Металне минералне сировине су недовољно истражене и експлоатисане на подручју општине, иако се процењује да се љежишта мангана на овом подручју могу сврстати међу највећа у Европи. За привреду општине нису занемарљива ни остала природна богатства којима ово подручје обилује: текуће и термалне воде, 9.057 хектара шумског земљишта покривеног мјешовитим шумама букве, храста китњака и питомог кестена.
Пољопривреда: оранице и баште 16.318 хектара, воћњаци 259 хектара, ливаде 3.027 хектара, пашњаци 2.769 хектара, укупно 22.375 хектара.
Шумско земљиште као ресурс ове општине обухвата површину 9.057 хектара, од чега је 95,50% под шумом и шумским културама, а свега 4,50% има третман голети.
Воде као ресурс овог подручја: нема великих ријека, али је богато изворима и мањим водотоковима. Ријека Глина (природна граница дела границе БиХ и РХ) прихвата воде ријека Кладушнице и Глинице с њиховим мањим притокама и чини слив површине од око 291 km2. Термалне воде су истражене у периоду од 1973. до 1983. године истовремено са водоистраживањем подземних акумулација питке воде за потребе становништва и индустрије. Иако постоје довољне количине питке воде из подземних акумулација, још увек је свега 70% домаћинстава прикључено на „градску водоводну мрежу“ због неизграђености водоводне мреже.
Образовање[уреди | уреди извор]
- Основне школе: 10 централних основних школа, 21 четвороразредна школа, ученика 5578, запослених у основним школама: 382 укупно.
- Средње школе: једна општа гимназија, двије средње мјешовите школе, укупно ученика 2.224, 142 запослених у средњим школама.
Здравство[уреди | уреди извор]
- Здравствена установа Дом здравља Велика Кладуша са 7 здравствених амбуланти има укупно 172 запослена, од којих је 27 доктора медицине и стоматолога, док је 11 виших и 75 медицинских техничара.
- Социјална заштита: Јавна установа Центар за социјални рад Велика Кладуша, запослено 2 социјална радника, један психолог, један правник.
Привреда[уреди | уреди извор]
Привредни објекти по броју запослених: микрофирме (до 5 запослени) 90%, мале фирме (од 5 до 20 запослених) 5%, средње фирме (од 20 до 100 запослених) 3-4%, велике фирме (преко 100 запослених) 0,5 — 1%.
Запосленост становништва: у привреди 3.251, у ванпривреди 1.043, укупно запослених 4.294.
Становништво[уреди | уреди извор]
По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, Општина Велика Кладуша је имала 52.908 становника, распоређених у 49 насељених мјеста.
| Становништво Општине Велика Кладуша | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани [а] | 48,305 (91,29%) | 40,238 (88,39%) | 32,110 (88,99%) | |||
| Срби | 2,266 (4,28%) | 2,456 (5,39%) | 2,845 (7,88%) | |||
| Хрвати | 740 (1,39%) | 701 (1,53%) | 742 (2,05%) | |||
| Југословени | 993 (1,87%) | 1,758 (3,86%) | 191 (0,52%) | |||
| остали и непознато | 604 (1,14%) | 367 (0,80%) | 191 (0,52%) | |||
| укупно | 52.908 | 45.520 | 36.079 | |||
Насељена мјеста[уреди | уреди извор]
Босанска Бојна, Брда, Буковље, Вејинац, Велика Кладуша, Врнограч, Врнограчка Слапница, Главица, Глиница, Голубовићи, Горња Слапница, Горња Видовска, Грабовац, Градина, Грахово, Долови, Доња Слапница, Доња Видовска, Елезовићи, Заград и Збориште, Јоховица, Клупе, Кудићи, Кумарица, Мала Кладуша, Марјановац, Миљковићи, Мрцељи, Непеке, Орчева Лука, Подзвизд, Пољана, Поље, Поникве, Рајновац, Стабанџа, Тодорово, Тодоровска Слапница, Трн, Трнови, Црваревац, Чаглица, Челиња, Шабићи, Шестановац, Шиљковача, Шмрековац и Шуматац
Послије потписивања Дејтонског споразума Општина Велика Кладуша је у цјелини ушла у састав Федерације БиХ.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2013), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Попис становништва, домаћинства и станова у Босни и Херцеговини, 2013. (PDF). Сарајево: Агенција за статистику Босне и Херцеговине. 2016. стр. 58. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 30. 06. 2016. Приступљено 15. 04. 2020.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Општина Велика Кладуша на Викимедијиној остави. |