Општина Велика Кладуша
Велика Кладуша | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Федерација БиХ |
| Кантон |  Унско-сански кантон |
| Становништво | |
| — | 47.096 (2012)[1] |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 331,55 km2 |
 | |
| Остали подаци | |
| Начелник општине | Фикрет Абдић (Лабуристичка странка) () |
| Позивни број | (+387) 37 |
| Веб-сајт | www.velikakladusa.gov.ba |
Општина Велика Кладуша је општина на крајњем сјеверозападу Федерације БиХ, у Босни и Херцеговини. Ова општина припада Унско-санском кантону. Сједиште јој се налази у граду Велика Кладуша.
С јужне стране граничи се са општинама Унско-санског кантона Бужим и Цазин, а са запада, сјевера и истока Републиком Хрватском, односно општинама Цетинград, Војнић, Топуско, Глина и Двор на Уни.
Географија
[уреди | уреди извор]Општина Велика Кладуша се простире на 331,55 km2 и има око 47 хиљада становника. То ову општину уврштава у најгушће насељене просторе Босне и Херцеговине. Административно је територија општине подјељена на 14 мјесних заједница.
Земљиште представља један од најважнијих чинилаца за развој општине с обзиром на географски положај, климатске и хидролошке прилике, геолошке и педолошке карактеристике. Од укупне површине највећи проценат представља пољопривредно земљиште — 22.375 хектара или 67,48% укупне територије.
До сада извршеним геолошким истраживањима утврђене су појаве и лежишта неметалних и металних минералних сировина. Од неметалних минералних сировина значајнија су налазиште барита (интензивна експлоатација од 1948. године), кречњака и доломита. Металне минералне сировине су недовољно истражене и експлоатисане на подручју општине, иако се процењује да се љежишта мангана на овом подручју могу сврстати међу највећа у Европи. За привреду општине нису занемарљива ни остала природна богатства којима ово подручје обилује: текуће и термалне воде, 9.057 хектара шумског земљишта покривеног мјешовитим шумама букве, храста китњака и питомог кестена.
Пољопривреда: оранице и баште 16.318 хектара, воћњаци 259 хектара, ливаде 3.027 хектара, пашњаци 2.769 хектара, укупно 22.375 хектара.
Шумско земљиште као ресурс ове општине обухвата површину 9.057 хектара, од чега је 95,50% под шумом и шумским културама, а свега 4,50% има третман голети.
Воде као ресурс овог подручја: нема великих ријека, али је богато изворима и мањим водотоковима. Ријека Глина (природна граница дела границе БиХ и РХ) прихвата воде ријека Кладушнице и Глинице с њиховим мањим притокама и чини слив површине од око 291 km2. Термалне воде су истражене у периоду од 1973. до 1983. године истовремено са водоистраживањем подземних акумулација питке воде за потребе становништва и индустрије. Иако постоје довољне количине питке воде из подземних акумулација, још увек је свега 70% домаћинстава прикључено на „градску водоводну мрежу“ због неизграђености водоводне мреже.
Образовање
[уреди | уреди извор]- Основне школе: 10 централних основних школа, 21 четвороразредна школа, ученика 5578, запослених у основним школама: 382 укупно.
- Средње школе: једна општа гимназија, двије средње мјешовите школе, укупно ученика 2.224, 142 запослених у средњим школама.
Здравство
[уреди | уреди извор]- Здравствена установа Дом здравља Велика Кладуша са 7 здравствених амбуланти има укупно 172 запослена, од којих је 27 доктора медицине и стоматолога, док је 11 виших и 75 медицинских техничара.
- Социјална заштита: Јавна установа Центар за социјални рад Велика Кладуша, запослено 2 социјална радника, један психолог, један правник.
Привреда
[уреди | уреди извор]Привредни објекти по броју запослених: микрофирме (до 5 запослени) 90%, мале фирме (од 5 до 20 запослених) 5%, средње фирме (од 20 до 100 запослених) 3-4%, велике фирме (преко 100 запослених) 0,5 — 1%.
Запосленост становништва: у привреди 3.251, у ванпривреди 1.043, укупно запослених 4.294.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Састав становништва – општина Велика Кладуша | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961.[5] | |||
| Укупно | 40 419 (100,0%) | 52 908 (100,0%) | 45 520 (100,0%) | 36 079 (100,0%) | 29 267 (100,0%) | ||
| Бошњаци | 32 561 (80,56%) | 48 305 (91,30%)1 | 40 238 (88,40%)1 | 32 110 (89,00%)1 | 23 585 (80,59%)1 | ||
| Босанци | 4 781 (11,83%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 1 366 (3,380%) | – | – | – | – | ||
| Хрвати | 636 (1,574%) | 740 (1,399%) | 701 (1,540%) | 742 (2,057%) | 870 (2,973%) | ||
| Неизјашњени | 598 (1,480%) | – | – | – | – | ||
| Срби | 146 (0,361%) | 2 266 (4,283%) | 2 456 (5,395%) | 2 845 (7,885%) | 4 489 (15,34%) | ||
| Босанци и Херцеговци | 111 (0,275%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 98 (0,242%) | 604 (1,142%) | 139 (0,305%) | 137 (0,380%) | 32 (0,109%) | ||
| Непознато | 71 (0,176%) | – | – | – | – | ||
| Албанци | 26 (0,064%) | – | 16 (0,035%) | 25 (0,069%) | 10 (0,034%) | ||
| Југословени | 13 (0,032%) | 993 (1,877%) | 1 918 (4,214%) | 191 (0,529%) | 250 (0,854%) | ||
| Црногорци | 3 (0,007%) | – | 37 (0,081%) | 21 (0,058%) | 16 (0,055%) | ||
| Словенци | 3 (0,007%) | – | 10 (0,022%) | 5 (0,014%) | 10 (0,034%) | ||
| Роми | 3 (0,007%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | 2 (0,005%) | – | 5 (0,011%) | 3 (0,008%) | 3 (0,010%) | ||
| Православци | 1 (0,002%) | – | – | – | – | ||
| Мађари | – | – | – | – | 2 (0,007%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Насељена мјеста
[уреди | уреди извор]Босанска Бојна, Брда, Буковље, Вејинац, Велика Кладуша, Врнограч, Врнограчка Слапница, Главица, Глиница, Голубовићи, Горња Слапница, Горња Видовска, Грабовац, Градина, Грахово, Долови, Доња Слапница, Доња Видовска, Елезовићи, Заград и Збориште, Јоховица, Клупе, Кудићи, Кумарица, Мала Кладуша, Марјановац, Миљковићи, Мрцељи, Непеке, Орчева Лука, Подзвизд, Пољана, Поље, Поникве, Рајновац, Стабанџа, Тодорово, Тодоровска Слапница, Трн, Трнови, Црваревац, Чаглица, Челиња, Шабићи, Шестановац, Шиљковача, Шмрековац и Шуматац
Послије потписивања Дејтонског споразума Општина Велика Кладуша је у цјелини ушла у састав Федерације БиХ.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2013), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991.(str. 115/116)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 28. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 28. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 11. 4. 2016.
