Горњи Катун

Координате: 43° 44′ 22″ С; 21° 21′ 16″ И / 43.739333° С; 21.3545° И / 43.739333; 21.3545
С Википедије, слободне енциклопедије

Горњи Катун
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРасински
ОпштинаВарварин
Становништво
 — 2011.1468
Географске карактеристике
Координате43° 44′ 22″ С; 21° 21′ 16″ И / 43.739333° С; 21.3545° И / 43.739333; 21.3545
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина130 m
Горњи Катун на карти Србије
Горњи Катун
Горњи Катун
Горњи Катун на карти Србије
Остали подаци
Позивни број037
Регистарска ознака

Горњи Катун је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1468 становника (према попису из 1991. било је 1642 становника).

Овде се налазе Запис Ђорђевића орах код цркве (Горњи Катун), Запис крст код цркве (Горњи Катун), Запис јасен код школе (Горњи Катун).

Историја[уреди | уреди извор]

До Другог српског устанка Горњи Катун (тада само Катун) се налазио у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Катун улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Према пореклу ондашње становништво Горњег Катуна из 1905. године може се овако распоредити:

Староседелаца има 4 породице са 67 куће

Косовско-метохијских досељеника има 6 породице са 85 куће

Из околине Врања и Лесковца има 3 породице са 52 куће

Из околине и Ћићевца има 3 породице са 31 куће

Из Ниша има 1 породица са 5 куће

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горњи Катун живи 1217 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,4 година (41,3 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 394 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,73.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.767
1953. 1.781
1961. 1.743
1971. 1.808
1981. 1.773
1991. 1.642 1.559
2002. 1.468 1.563
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.437 97,88%
Роми
  
13 0,88%
Македонци
  
2 0,13%
Црногорци
  
1 0,06%
Хрвати
  
1 0,06%
Мађари
  
1 0,06%
непознато
  
11 0,74%
Катун (Горњи и Доњи) у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 78 85 84 86 88 94 92 92 94 94 98 98
Пореске главе* - 102 102 101 110 109 108 107 105 107 110 110
Арачке главе** 182 193 202 202 205 216 237 255 264 271 283 277
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]